Svi znamo za Če Gevaru: Deset revolucionarki o kojima nismo učili u školi

Svi mi znamo za revolucionare poput Če Gevare, ali istorija često ne spominje doprinose revolucionarki koje su žrtvovale svoje vreme, trud i živote za određene sisteme i ideologije. Uprkos pogrešnim shvaćanjima, kroz istoriju je vrlo veliki broj žena učestvovao u revolucijama, a mnoge od njih odigrale su ključne uloge u tim događajima. One su možda imale različita politička stajališta, jedne su bile naoružane vatrenim oružjem, a druge tek olovkom, ali sve su se čvrsto borile za ono u što su verovale.

Ovo je popis od 10 revolucionarki širom svijeta, čija lica verojatno nikada nećete videti isprintana na studentskim majicama.

Nadežda Krupskaja

Mnogi ljudi poznaju Nadeždu Krupskaju jednostavno kao suprugu Vladimira Lenjina, ali Nadežda je i sama bila boljševička revolucionarka i političarka. Bila je uveliko uključena u razne političke aktivnosti, uključujući i vršenje dužnosti zamenice ministra obrazovanja Sovjetskog Saveza od 1929. pa sve do svoje smrti 1939. godine. Pre revolucije, bila je sekretarica Iskre (politički magazin ruske socijalističke emigracije) i upravljala je kodiranom korespondencijom širom kontinenta. Nakon revolucije svoj je život posvetila poboljšanju obrazovnih mogućnosti radništva i seljaštva.

Constance Markievicz

Constance Markievicz (rođena Gore-Booth) bila je englesko-irska grofica, političarka Sinn Féina i Fianna Fáila (irske političke stranke), revolucionarna nacionalistkinja, sufražetkinja i socijalistkinja. Učestvovala je u brojnim irskim borbama za nezavisnost, uključujući i Uskršnji ustanak 1916. godine, u kojem je imala vodeću ulogu. Tokom ustanka ranila je britanskog snajperistu pre nego što je bila prisiljena povući se i predati. Posle toga, bila je jedina od 70 žena koja je stavljena u samicu. Osuđena je na smrt, ali je na kraju pomilovana na osnovu toga što je bila žena. Zanimljivo, tužitelj je tvrdio da je Constance molila i govorila „Ja sam samo žena, ne možete upucati ženu“, dok zapisi sa suđenja pokazuju da je rekla „Volela bih da su vaši ljudi imali toliko pristojnosti da me ubiju“. Constance je bila jedna od prvih žena na svetu koje su bile na ministarskoj poziciji (bila je ministarka rada Republike Irske, 1919-1922), a bila je i prva žena izabrana u donji dom britanskog parlamenta, ali je tu poziciju odbila u skladu s politikom izborne suzdržanosti Sinn Féina.

Petra Herrera

Tokom meksičke revolucije, vojnikinje (soldaderas) su se borile zajedno s vojnicima, iako su često bile izložene zlostavljanjima. Jedna od najpoznatijih soldaderas bila je Petra Herrera, koja je prikrila svoj pol i predstavljala se kao Pedro Herrera. Kao Pedro, ona je postala ugledna zbog svog uzornog vođstva (i dizanja mostova u vazduh) i s vremenom je mogla otkriti da je žena. Učestvovala je u drugoj bitci kod Torreóna 1914. godine zajedno s još oko 400 žena, a neki su tvrdili da zaslužuje puno priznanje zbog svog doprinosa borbi. Međutim, Pancho Villa nije želio odati priznanje ženi i nije joj dodelio generalski čin. Petra je zbog toga napustila Panchovu vojsku i osnovala svoju brigadu sastavljenu isključivo od žena.

Nwanyeruwa

Nwanyeruwa, žena iz zajednice Igbo u Nigeriji, započela je rat koji se često smatra prvim većim izazovom britanskim vlastima u zapadnoj Africi tokom kolonijalnog razdoblja. Dana 18. decembra 1929. godine izbila je rasprava između Nwanyeruwe i Marka Emereuwa, čoveka zaduženog za popis stanovništva, nakon što joj je on rekao da „prebroji svoje koze, ovce i ljude“. Ona je shvatila da njegova poruka znači da će morati platiti porez (tradicionalno, žene nisu plaćale porez), raspravila je situaciju s drugim ženama i tokom sljedeća dva meseca trajali su protesti, nazvani Ženski rat. U proteste je bilo uključeno oko 25.000 žena iz cele regije, a protestvovale su protiv poreznih promena, ali i protiv neograničene moći glavnih časničkih namesnika. Naposletku je položaj žena bitno popravljen, britanske vlasti odbacile su planove poreznih promena, a brojni časnički namesnici dali su prisilne ostavke.

Lakshmi Sahgal

Lakshmi Sahgal, poznata i kao Kapetanica Lakshmi, bila je revolucionarka indijskog pokreta za nezavisnost, časnica Indijske narodne armije, a kasnije je bila i ministarka za pitanja žena u vladi Azad Hind (Slobodna Indija). Zapovedala je Rani of Jhansi, jedinicom koju su činile isključivo žene i kojoj je cilj bio ukinuće britanske vladavine u kolonijalnoj Indiji. Rani of Jhansi bila je jedna od retkih pukovnija sastavljenih samo od žena u Drugom svetskom ratu, a ime je dobila prema drugoj renomiranoj revolucionarki u indijskoj istoriji, Rani Lakshmibai, koja je bila jedna od vođa Indijske pobune 1857. godine.

Sophie Scholl

Nemačka revolucionarka Sophie Scholl osnovala je nenasilnu anti-nacističku grupu otpora Bela ruža, koja je zagovarala aktivan otpor Hitlerovom režimu putem anonimnih letaka i grafita. U februaru 1943. godine, Sophie i ostali bili su uhapšeni zbog deljenja letaka na Univerzitetu u Münchenu te su osuđeni na smrt giljotinom. Kopije letaka, preimenovane u Manifest Münchenskih studenata, prokrijumčarene su izvan zemlje, a kasnije te godine savezničke snage iz aviona su bacile milione letaka preko nemačke teritorije.

Blanca Canales

Blanca Canales bila je portorikanska nacionalistkinja koja je pomogla organizaciju Kćeri slobode, ženski ogranak Nacionalističke stranke Portorika. Ona je bila jedna od retkih žena u istoriji koje su vodile pobunu protiv SAD-a, poznatu kao Jayuya ustanak. Naime, 1948. godine uveden je strogo ograničavajući zakon, poznat kao Zakon 53, prema kojem zločinom postaje štampanje, objavljivanje, prodaja ili izlaganje bilo kakvog materijala s namerom paraliziranja ili uništavanja ostrvske vlade. Nacionalisti su reagovali tako da su počeli planirati oružanu revoluciju. Blanca je zajedno s ostalima 30. oktobra 1950. godine uzela oružje koje je skladištila u svom domu i krenula marširati prema gradu Jayuya. Pobunjenice i pobunjenici preuzeli su policijsku stanicu, zapalili poštanski ured, prerezali telefonske žice i podigli portorikansku zastavu prkoseći novom zakonu. Kao rezultat toga, američki predsednik proglasio je vanredno stanje i naredio vojsci i vazdušnim snagama na napadnu grad. Članice i članovi Nacionalističke stranke su neko vreme pružali otpor, ali onda su uhapšeni i nakon tri dana osuđeni na doživotni zatvor. Veliki deo grada bio je uništen, američki mediji nisu pošteno preneli događaje, a predsednik SAD-a čak je rekao kako je to bio „incident između Portorikanaca“.

Celia Sanchez

Većina ljudi zna ko je Fidel Castro ili Che Guevara, ali puno manji broj ljudi čuo je za Celiu Sanchez, ženu u srcu kubanske revolucije, za koju se čak govorilo da je donosila sve glavne odluke u grupi. Nakon puča 1952. godine, Celia se pridružila borbi protiv Bastistove vlade. Ona je bila osnivačica revolucionarnog Pokreta 26. jul, bila je na čelu borbenih jedinica tokom revolucije, kontrolisala grupne resurse, a čak je i ugovorila i pripremila sve za pristajanje broda Granma, kojim su 82 borca prebačena iz Meksika na Kubu kako bi svrgnuli Batistu s vlasti. Nakon revolucije, Sanchez je ostala uz Castra sve do svoje smrti.

Kathleen Neal Cleaver

Kathleen Neal Cleaver bila je članica Stranke crnih pantera (revolucionarna socijalistička organizacija koja se borila za prava crnačkog stanovništva) i prva žena u stranačkom telu za donošenje odluka. Bila je glasnogovornica stranke i organizovala je nacionalnu kampanju za oslobođenje stranačkog ministra obrane, Hueya Newtona, koji je bio u zatvoru. Uprkos ideji da su u Stranci crnih pantera bili uglavnom muškarci, Kathleen Neal Cleaver i druge žene, poput Angele Davis, činile su dve trećine stranke u jednom trenutku.

Asmaa Mahfouz

Asmaa Mahfouz savremena je revolucionarka koja se smatra zaslužnom za pokretanje ustanka u Egiptu u januaru 2011. godine, kad je preko video bloga ohrabrivala druge da joj se pridruže na protestu na trgu Tahrir. Ona se smatra jednom od vođa egipatske revolucije i istaknuta je članica Koalicije mladih egipatske revolucije.

Autor: Life Content