Andrej Kulundžić: Zbogom trkama!
Iako već sedam godina vodi emisiju „Top spid“, Andrej Kulundžić ne voli kad ga nazivaju novinarem ili voditeljem. Za sebe kaže da je automobilista koji se slučajno našao ispred kamera, mada ih baš i ne voli. Kao profesionalni trkač vozio je pet sezona predtrke Formule 1, i priznaje da se jedino tu oseća kao riba u vodi. Ipak, drago mu je što je zahvaljujući emisiji i istoimenom magazinu ostao u priči o automobilima, i to bez rizika koje trke sa sobom nose. “Kad se ‘Top spid’ pojavio, bio je potpuno drugačiji od svega što se tada emitovalo. Mnogi su kasnije pokušali da nas kopiraju, što je normalno u Srbiji, i zato smo napravili sledeći korak, okrenuli smo se ka zabavi. Dovodili smo poznate ličnosti u razne ekstremne situacije kad su u pitanju automobili i tako pridobili veći broj gledalaca. S druge strane, nismo zapostavili ni deo o automobilima. Bili smo pre nedelju dana u ‘Lamborginiju’, Monci, ići ćemo ponovo u ‘Ferari’, i na neka mesta gde niko iz Srbije nije bio”, kaže Kulundžić u razgovoru za "Novosti" i na pitanje šta mu prvo pada na pamet kada rezimira proteklih sedam godina, odgovara: "Kako smo dolazili do dobrih automobila – neke smo uzimali od bliskih prijatelja, a za neke išli u fabrike kao što su ‘Ferari’, ‘Maserati’, ‘Lamborgini’… Za mene je taj osećaj kao kad ponavljaš razred, pa odeš na pismeni zadatak i sve znaš šta će da bude. U startu su se prema meni ophodili kao prema bilo kom drugom novinaru koji je prvi put došao u kontakt sa automobilom koji ima 500-600 ‘konja’. Kao pristojan mladić, ja sam saslušao šta imaju da kažu, a onda sam rekao ko sam, i na kraju se sve obično završavalo večerama koje su direktori organizovali. Mnogo je lepih uspomena. Snimali smo emisiju na jednom delu puta pored Maranela gde vozači ‘ferarija’ testiraju automobile namenjene prodaji. Na tom putu dva automobila jako teško mogu da se mimoiđu. Desilo se da sam ja iz jednog smera išao brzinom od 180 km na čas, a iz drugog test-vozač. Kako smo se mimoišli, to znamo samo on i ja. Posle smo stali, izljubili se, i svako je krenuo svojim putem. Bilo je i kod nas kritičnih situacija, poput izletanja po snegu na Avali”.
A ima li autocenzure kada testirate automobile? “Na moju veliku žalost, i žalost auditorijuma, moja emisija nije na državnom budžetu kao što je, na primer, britanski ‘Top gir’, gde oni mogu da kažu ono što stvarno misle o automobilima. Moj projekat je u vezi s kompletnom automobilskom industrijom, i dešava se da prećutim nešto što možda nije toliko bitno ali bih ja želeo da kažem. To je najveća mana, jer moram da balansiram, da se kontrolišem u izjavama. Voleo bih da mi daju odrešene ruke, ali to nije realno. Ipak, trudim se da budem objektivan, jer da to nisam, ‘Top spid’ ne bi bio to što jeste”. Mada je trkama prestao profesionalno da se bavi 2000, Andrej se nekoliko puta vraćao u kokpit. ”Prošle godine sam izvezao ceo šampionat i zaključio da ništa više ne osećam prema trkama. Bez obzira na to što imam spreman automobil za ovogodišnje prvenstvo, on će ostati u garaži, a ja ću otići samo kao gledalac. Da li je to definitivno „zbogom“, ne znam. Ako se ukaže prilika za neku međunarodnu trku u Srbiji, verovatno bih je vozio, ali domaći šampionat me više ne motiviše”.
Izvor: “Vecernje novosti”
Foto: Arhiva “Sveta”
