Ava Karabatić je poslednja u nizu: Ove poznate ličnosti su pisale knjige, a neki su i tvorci bestselera

Kada kažemo da pojedini fenomeni iz sveta sa zakašnjenem stignu u naše krajeve, pod to možemo da podvedemo i fenomen po kome se akteri domaćeg šoubiznisa late pera i postaju autori književnih dela. To je, naime, samo jedan od trendova koji je “utabala” Madona, a preuzele su ga naše poznate ličnosti: kraljica popa je još 1992. napisala knjigu “Seks” koja je uzburkala svetsku javnost, a deceniju kasnije su i ovdašnji selebritiji postali autori bestselera.

Najnoviji primer kako javna ličnost ulazi u svet spisatelja jeste Ava Karabatić, koja je za samo 75 dana napisala autobiografiju “Ja, nomad” i u kojoj javnosti izlaže pikanterije vlastitog života, o kojima su mediji inače često spekulisali.

Ava, svakako, nije jedina rijaliti zvezda koja jegajila aspiracije da ovlada spisateljskim zanatom, jer to su javno saopštavale i Vesna Vukelić Vendi, Zorica Marković (koja je obećala da će se čitava estrada zatresti od njene knijge) i Vesna Rivas, čije autobiografije nisu još ugledale svetlost dana, kao i Slađa Petrušić iz čije su knjige “Nevina kurva” hrvatski mediji objavili samo odlomke. Ne treba zaboraviti ni Evu Ras i Jasminu Anu, koje su se na Farmi pojavile sa već izdatim romanima, ali o samim iskustvima u tom rijalitiju su knjige napisali već pomenuta Eva i novinar Sale Jovanović, a njegova publikacija “Sve tajne Farme” rasprodata je za samo dve nedelje.

Kada je reč o tom vidu šoubiznisa, valja pomenuti i osobu za koju kažu da je preteča domaćih starleta, ali Branka Blek Rouz je, ako možda niste znali, napisala čak dve knjige. Zbirka pesama “Valovi života” nije našla put do izdavača, ali je zato njen roman “U raskoraku s vremenom” postao hit jer govori o licemerju i raskoraku između istine i lažnog morala… A Branka je sav prihod od njegove prodaje namenila deci bez roditeljskog staranja u Zvečanskoj.

Bravo.

Naravno, novinarke i TV voditeljke po samoj prirodi posla kojim se bave imaju predispozicije da se prepuste tim vodama, pa je Jelena Bačić Alimpić u rekordnom roku postala jedna od najčuvenijih domaćih spisateljica, put do top liste domaćih knjižara prokrčila je i Vesna Dedić, a Mirjana Bobić Mojsilović je, što se kaže, “teška kategorija” u toj oblasti budući da iza sebe ima plodan umetnički opus. Kao i Vanja Bulić. Dve knjige je napisala i Suzana Mančić, najpoznatija “loto devojka“ koja je odlučila da svoj život predstavi javnosti, dok je tvorac popularnog serijala “Insajder” Brankica Stanković za delo “Insajder, moja priča” dobila nagradu za hrabrost Međunarodne ženske medijske fondacije.

Pored fikcije i autobiografskih dela, TV lica pisala su i priručnike za jednostavniji i kvalitetniji život. Tako je Sanja Marinković široj javnosti predstavila svoje tajne ljubavi, kuvanja i vežbanja, koje je i u 43. godini života čine jednom od najzanosnijih voditeljki. Književnost je ušla i u sferu mode pa su se, uzevši za primer slavnu Donatelu Versaće, za taj vid kreacije odlučili i Ivana Stanković, koja je domaćoj publici predstavila sjaj i bedu svetskih modnih pista, i sve veći broj modnih blogerki i vlogerki, koje zauzimaju područje internet oglašavanja.

Tu, naravno, dominira Zorana Jovanović Zorannah, autorka bestseler romana “Vanilla Sky”, kao i priručnika “Life and Style” za kojima lude sve devojčice i devojke koje prate Zoranin rad, dok poslednji njen rad nosi naslov “Life Journal”. A da u bavljenju književnošću ne postoje starosne granice govori i primer Zoraninih mlađih koleginica Marije Žeželj i Jane Dačović, koje su u proteklih nekoliko meseci objavile roman, odnosno kalendar – priručnik.

Poznata po praćenju svetskih trendova, i Marijana Mateus je napisala “Amouage” (talas), a tom rečju bi ona opisala svoj životni put… Čija je etapa bio njen bivši suprug, rekorder po broju nastupa za fudbalsku reprezentaciju Nemačke Lotar Mateus, inače i sam autor autobiografije “Sve ili ništa” koja se nije dopala navijačima Partizana jer je u njoj otkrio da je bio akter nameštenih utakmica dok je bio trener kluba iz Humske. I kad smo već kod Partizana, ljubimac Partizanovih navijača Mateja Kežman takođe je autor knjige zanimljivog sadržaja i intrigantnog naslova – “Samo mi Bog može suditi”, a i njegov stariji kolega Saša Đani Ćurčić objavio je svoju “golu istinu” koja je jedno vreme bila u vrhu najprodavanijih naslova.

Pored sportista, voditeljki, blogerki i rijaliti zvezda, i glumice su postale spisateljice, a uz staru glumačku gardu koja objašnjava kakav je stvarno život “na daskama koje život znače (dobar primer daje Rade Šerbedžija kao tvorac autobiografije i dve kjnige poezije), Iva Štrljić i Ivana Mihić su autorke po tri romana. Ni muški deo srpskog glumišta nije zanemarljiv u tom segmentu, daleko od toga, pa su pravi bestseleri dela Neleta Karajlića, Žarka Lauševića i Mićka Ljubičića.

Međutim, nekako uvek najviše pažnje skrenu na sebe pevačice koje se posvete spisateljskom zanatu, pa je tako Anabela Atijas već dobila zavidan publicitet kada je najavila svoj erotski roman (Jelena Tinska ih ima desetak sa seksualnom tematikom), a Dunja Ilić iza sebe ima dva romana i najavljenu autobiografiju. U ispovednom  žanru su se zasad najviše proslavile Marija Šerifović i Vesna Zmijanac, čiji su “Jorgovani” zamirisali i na papiru pre skoro 17 godina, dok 15 godina kasnije roman prvenac “Drvo života” objavljuje i mlađa od sestara Kovač, Kristina.

Od pevačica koje su objavile autobiografiju ipak izdvajamo Oliveru Katarinu i njeno “Aristokratsko stopalo”, i to ne samo zbog činjenice da Olivera i te kako dobro piše, već i zbog toga što knjiga obiluje privatnim i umetničkiim fotografijama koje daju odličan uvid u to kako žive naši uspešni umetnici.

U to probrano društvo kročiće i najpoznatija trudnica u Srbiji i snajka Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, na kom je zaposlen otac njenog izabranika Stefana Đurića Raste – Ana Nikolić, koja je najavila vodič za dovođenje linije do savršenstva. S druge strane, Anin sugrađanin iz Paraćina, Marko Šelić – Marčelo, apsolvent srpskog jezika i književnosti na fakultetu preko puta radnog mesta njenog svekra, publiku za svoje romane najčešće pronalazi među mlađim čitaocima koji su i konzumenti njegove muzike.

Ipak, ne treba zaboraviti ni javne ličnosti o kojima su drugi pisali, poput Svetlane Cece Ražnatović čiji su lik i delo poslužili za čak četiri objavljene knjige, a spekulisalo se da o njoj govori i roman Vesne Radusinović “Ona i Ona“. Zanimljivo, supruga Milomira Marića je autorka i dela “Grešnica”, u kom su mnogi pronašli – Natašu Bekvalac.

Takođe, život iza kulisa bio je tema i autora koji su pisali knjige o Severini, ali i muzičkih legendi koje više nisu među živima, Silvani Armenulić i Tomi Zdravkoviću.

Za kraj, ne bi bilo pošteno ni fer ako ne bismo napomenuli da postoje oni koji autoritativno tvrde da pojedinci koje smo naveli zapravo nisu napisali vlastite knjige, već su to za njih učinili takozvani pisci duhovi. To jest autori kojima javne ličnosti plate da umesto njih napišu delo, a zatim jednostavno samo stave svoj potpis na tuđi intelektualni rad. Isidora Bjelica se, primera radi, najviše pominje u tom kontekstu kao neko koga poznati angažuju u te svrhe, ali to je sve mahom na nivou rekla-kazala…

Na koncu konca, zauvek će ostati zabeleženi poanjviše tiraži i nagrade. Poput “Kiklopa” koji je dobila hrvatska pevačica, model i žena fudbalera Nives Celzijus, za najprodavaniju knjigu na sajmu pisane reči.