Britanac prepešačio Srbiju: Nisam uspeo da se domognem Leskovca!
Britanac Kevin Šenon prepešačio Srbiju za mesec dana i u četvrtak odlazi kući. Omela ga povreda zgloba. Kada je prvi blog objavljen, shvatio sam da će moje pešačenje kroz Srbiju privući mnogo više pažnje nego što sam isprva mislio. Počeo sam da primam pisma od ljudi iz svih gradova kroz koje je trebalo da prođem. Svi su nudili isto – srpsku kuhinju, srpsku rakiju i prenoćište. Znate li šta je najsmešnije? Za mesec dana sam prepešačio više od 500 kilometara, a kada sam jutros stao na vagu, video sam da imam dva kilograma više nego pred polazak u ovu avanturu. Ludo! Iako očigledno iscrpljen od putovanja, Englez Kevin Šenon nije izgubio smisao za humor, onaj izvorni engleski. Avantura koja je početkom februara počela na krajnjem severu prekjuče je završena na jugu Srbije. Mesec dana je Kevin pešačio kroz našu zemlju. Od Subotice do Niša. Svakodnevno je pisao blog i putem „Tvitera“ i „Fejsbuka“ navodio imena gradova kroz koje prolazi, obaveštavao iz sata u sat o dogodovštinama, blistavim, lepim, ali i ružnim momentima koje je doživeo. Autobusom je u sredu iz Niša stigao u Beograd. „Nisam uspeo da se domognem Leskovca“, prvo je što kaže. Pokazuje na levi nožni zglob. „U gradiću blizu Niša spotakao sam se o kamen. Ništa nije ukazivalo na to da bih mogao da imam problem“. Ipak, sledećeg jutra članak je potpuno otekao. Popio je analgetik, zavio zglob i krenuo dalje. Situacija je, međutim, sutradan bila još gora. „Nije bilo izlaza, morao sam da odustanem“, ispred apartmana na Novom Beogradu u kojem je odseo priča ovaj simpatični Britanac. U proteklih mesec dana Kevin je desetak noći prespavao ispod otvorenog neba, smrzavao se, napadali su ga psi lutalice, i na kraju je uganuo članak. Ali kada pitamo za opšti utisak, on kao iz puške govori: „Nisam upoznao ljubaznije ljude od ljudi u Srbiji. Koračao bih kroz gradove, a meštani bi me zaustavljali na svakih nekoliko kilometara. Nudili mi prenoćište, vodili me po kafanama… Proteklih godina sam putovao po Francuskoj, Italiji, Nemačkoj i rodnoj Engleskoj. Nikoga nije zanimalo odakle dolazim niti kuda idem. Ali ovde jeste“. Sredinom februara, junaku ove priče na tri dana se pridružila televizijska kamera. „Osećao sam se kao Forest Gamp“, smeje se Englez. „Kada je prilog emitovan na televiziji, postao sam popularan. Svakog dana sam davao autograme“. „Razočaran sam što nisam uspeo da stignem do Leskovca. Ali vraćam se u julu. Tada ću peške u kontra smeru. I da vam kažem, nije zaista ni bitno da li putujem od severa ka jugu ili obrnuto. Meni je najvažnije iskustvo koje sam stekao. A neki momenti koje sam doživeo u Srbiji bili su zaista neverovatni. Za ceo život“.
Izvor: Novosti
