Dara Džokić: Gaga je za mene živ

Glumica Dara Džokić kaže da ju je smrt kolega Dragana Nikolića, Vlastimira Đuze Stojiljkovića i Marinka Madžgalja veoma rastužila i da je posle njih ostala praznina na filmskoj i pozorišnoj sceni.

“Veličina za veličinom… Idol za idolom… Profesionalci od kojih smo mi mlađi učili, ali koji su i jedan od drugog učili. To ih je činilo još većim. Njihova smrt je veliki gubitak za srpsku kulturu. Teško mi je govoriti da ih više nema, oni za mene nisu umrli, nisu fizički sa mnom, ali žive u mojim uspomenama i često ih pominjem. Sa Gagom Nikolićem sam najviše radila. Ne mogu da se setim da li postoji ijedna anegdota sa njim na snimanju koju nisam prepričavala godinama. Jezivo je bilo dolaziti na probe sa saznanjem da na bini više nikad neće biti neko ko je do juče tu bio. Kada sam pred TV ekranom ili sa druge strane pozornice, kao gledalac, osećam prazninu posle njih. Teško mi je kad na odjavnim špicama filmova gledam kajrone sa uokvirenim imenima mojih kolega”, kaže Dara, koja ne planira da ide u penziju sve dok joj publika aplaudira.

“Trajaću dok me gluma bude radovala i dok me budu hteli na pozornici i pred kamerama. Nadam se još dugo, jer imam snage i volje”, kaže glumica, koja traje već četiri decenije, od čega je 36 godina u “Ateljeu 212“.

“Godinu dana sam igrala u Pozorištu “Boško Buha“, pa 1980. prešla u “Atelje“. To je moja druga kuća, moj život. Odavno smo se pronašli i lepo se družimo, nadam se da će to drugovanje još da potraje na obostrano zadovoljstvo”, objašnjava Džokićeva, koja je debitovala pred filmskom kamerom u jednoj epizodi “Otpisanih“, a prvu veću ulogu dobila je “Kamiondžijama“ kao ćerka Živadina Jarića.

“Velika mi je čast bila da radim sa legandama kakve su Paja Vuisić i Čkalja. Iz te Jaretove kuće ponikla je nova generacija glumaca – Maja Sabljić, Mirjana Joković, Jelica Sretenović, Branko Vidaković, mnogi drugi i ja među njima. Novo vreme donelo je svoje! Bilo, pa prošlo, idemo dalje… Znam da cenim sve što je ostalo iza mene, ali okrenuta sam budućnosti. Verujem da u vremenu pred nama ima još prostora za pomak i radost. Do tada moramo sačuvati glumačku profesiju, bar na onim granama na kojima je sada”, priseća se glumica.

Iako žali za velikanim glumišta poput Bate Živojinovića, Zorana Radmilovića i Petra Kralja, ona kaže da je novim generacijama teže da se probiju.

“Nadam se da će i moja generacija ovim klincima što dolaze ostaviti nešto. Ima mnogo talentovanih koji se dokazuju, ali njima je teže danas nego nama nekad, jer je tržište sve manje”, objašnjava Džokićeva.