Katarina Živković, SVET INTERVJU! Ako NE UMREMO od korone, UMREĆEMO od GLADI!
Katarina Živković stresno doživljava ovu pandemiju koronavirusa, ali primećuje i sve veći broj novih “kolega” na muzičkoj sceni.
„Imaš ljude operisane od ritma i svega, a hoće da budu pevači da bi podigli cenu u nekom drugom poslu, znaš na šta mislim. I svi se zovemo pevači! Najlakše je povećati cenu u tom poslu čestim medijskim eksponiranjem. Te devojke se u medijima nazivaju starletama, estradnim umetnicama, čitam razne epitete. Nemam ništa protiv njih, boli me uvo, samo da napravimo razliku. Ima i onih koji se pojave u nekom rijaliti formatu i snime pesme, a ima i onih koji ne znaju šta će da rade, pa uzmu i snimi pesmu. Nisu ni oni mučeni krivi, već ovaj sistem koji svima omogućava da se njihova reč čuje”, kaže Kaća u intervjuu za SVET.
KAĆA ŽIVKOVIĆ: “ODVRATNO JE TO ŠTO JE URADIO BAKA PRASE!”
Šta kažeš za Baku Prase i skandal sa maloletnicom?
„Bio mi je zanimljiv i simpatičan, ali ovo što se desilo je odvratno! Koristi svoju popualrnost kako bi namamio dve devojčice u stan i seksualno opštio sa njima! Mlade devojke ne razmišljaju. Deca nisu kao što smo mi bili nekada. To što je uradio je gnusno i za svaku osudu, sram ga bilo! Ako ta deca nastave da ga prate i da ga vole, pitam se i da li su njihovi roditelji normalni i šta nije u redu sa njima?”
Jel te plaši ova korona?
„Mnogo ljudi je na dobrom putu da poludi zbog korone, u konstantnom strahu smo da li smo zaraženi. Svaki dan informacije koliko je zaraženih, umrlih… A privreda? Nema je. Sto hiljada ljudi će umreti od gladi, ugostiteljima zatvaraju lokale… Na kraju, srećnik si ako nisi pozitivan na virus, iako smo svi psihički skrenuli. Krizni štab čine virusolozi, ali pored njih treba da budu i psiholozi, privrednici… Na televiziji slušam da je jedan život vredniji od bilo koje privrede. OK. Zašto onda bolesnu decu nismo poslali u inostranstvu na lečenje nego šaljemo sms poruke za ta lečenja? Ne možeš, a da ne zakačiš anksioznost, depresiju i sebi stvoriš veliki problem u glavi. Šta ćemo sa poljoprivredom? Zna se koliko ljudi od toga živi. Leči se korona, što je super, ali ubićeš masu ljudi glađu.”
KAĆA ŽIVKOVIĆ: “PEVAČI MUĆNITE MALO GLAVOM PRE NEGO ŠTO NEŠTO KAŽETE!”
Pevači traže pomoć.
„Svi smo u istom problemu, ali sramno je da pevač traži pomoć za sebe, to je sebično. Naš glas može da se čuje, pa hajde da ga iskoristimo u pametne svrhe i dopreme do onog ko treba da nam pomogne. Svima treba pomoć, i prosvetarima, medicinarima, poljoprivrednicima… Apelovala bih na pevače da pre nego što nešto kažu, samo malo mućnu glavom. Da pomisle i na svoju publiku u kojoj su ljudi raznih profesija, kojima je takođe potrebna pomoć.”
Šta je sada tvoj izduvni ventil?
„Ne mogu da izbacim iz glave realno stanje, ali treniram, čitam bar dva sata… Volim da budem sama sa sobom i ćutim.”
Je l’ imaš dečka?
„Mnogo sam srećnija kad za neke moje privatne stvari niko ne zna, čak ni prijateljima ne prenosim ono što se tiče samo mene.”
Pa, je l’ udaja na vidiku?
„Sramno je pitati nekog kad će se udati, kad će roditi prvo, drugo, treće dete, to je nevaspitanje i nekultura. Ta pitanja treba zabraniti.”
Jel razmišljaš da napišeš knjigu, to je sada in?
„Imam smisla za pisanje, ali ne mešam se u ono što nije moj poziv. Strašno je što se pored velikih pisaca u knjižari nađu neke koje su zbog dilovanja ili ilegalnih poslova dale sebi za pravo da napišu knjigu. Neka su, ali ko je to objavio? To je jezivo. Danas sam kupila Andrića “ZnakovE pored puta”, Hermana Hesea “Srećan je ko ume da voli” i pored tih knjiga nađem autora uhapšenog na granici, polupismenog, da ne kažem nepismenog, koji čak nije sam ni pisao tu svoju biografiju. I ko je dozvolio da to stoji pored Ive Andrića?”
Jesi li čitala “Potpis” Kije Kockar?
„Nisam, zato što sam gledala Zadrugu. Kristina je moja drugarica i ne bih ulazila u detalje, ali prija mi njena energija, jako je pozitivna.”
KAĆA ŽIVKOVIĆ: “NISAM IMALA DETINJSTVO, MORALA SAM DA ODRASTEM SA 14 GODINA!”
Ti bi imala svašta da pišeš, počela si da pevaš sa 14 godina!
„Kad vratim film, ja nisam imala detinjstvo. Morala sam da odrastem sa 14 godina jer moji nisu bili situirani, a ja sam htela da pomognem i njima i sebi. Nisam imala pravo da imam 14 godina, morala sam da se ponašam kao da imam 18. To je bio jako težak period, ali sama sam sebe školovala, plaćala ekskurzije, sama se prijavila u Zvezde Granda, pa pobedila u rijalitiju…”
Da li sada osećaš posledice?
„Sad se to odražava na moje psihičko stanje. Često se povučem u sebe, imam faze kad hoću da budem sama. Doktorka kaže da sam super, ali da nisam kao ostali ljudi, jer nisam bila kao ostala deca i to kad tad dođe na naplatu. Doktorka mi kaže da sam srećna jer se kod mene to odražava ovako, a kod drugih mnogo gore.”
Koje traume pamtiš?
„Imala sam par neprijatnih situacija koje bih zadržala za sebe. O tome ne volim da pričam iako se to svakoj devojci nekad desilo. Bezobrazna udvaranja, nekulturni ili nasilni pristupi. Ništa vredno pomena.”
Pročitajte i...
