Kucamo na vrata zaboravljenih asova! Jova Radovanović: Nedostaje nam pravog humora na televiziji!

Jova Radovanović rođen je na Zvezdari 1940. godine u predvečerje drugog svetskog rata, kao četvrto dete po redu. Oduvek zainteresovan za umetnost roditeljima ipak nije smeo pomenuti muziku, jer je u to vreme bilo veoma teško kupiti neki instrument a i posao umetnika nije bio cenjen. Jova je potajno maštao o svetu zabave, i jednog dana njegov komšija je odlučio da mu pomogne. Upisao ga je u muzičku školu i nabavio mu je klarinet na revers. Radovanović je započeo karijeru u bendu „Domino“ a sav zarađeni novac od nastupa su davali za iznajmljivanje klavira na kome su svirali. Članovi „Domina“ su se ubrzo razišli, jer je većina momaka otišla u vojsku. Jova je zatim prešao u bend „“Veseli Bendža“ u kome je svirao manje od godinu dana, a zatim je odlučio da pređe u bend „Sedmorica mladih“.
Jova Radovanović sa bendom „Sedmorica mladih“ ušao je u Ginisovu knjigu rekorda kao ansambl sa najdužim stažom od 33 godine. Burnih devedesetih godina, bend se raspao i Radovanović je počeo solo karijeru kao zabavljač. Od 2002. do 2004. godine vodio svoj šou program pod nazivom „Povuci ručnu“. Oženjen je suprugom Koviljkom sa kojojm ima troje dece, sina i dve ćerke bliznakinje.
Sa željom da podsetimo starije i upoznamo mlađe generacije sa jednim od najvećih zabavljača i komičara na našim prostorima, kontaktirali smo Jovu Radovanovića i popričali sa njim o svemu pomalo.

Na početku razgovora, Jova nam je otkrio gde trenutno boravi, čime se bavi i kako provodi slobodno vreme:
„Živim na Novom Beogradu i uživam u penziji već 15 godina. Kao i svi živim život i radim pomalo. Trenutno sam najviše angažovan oko dečije pozorišne predstave koju pripremam sa svojim kolegom Božidarom Boletom Stošićem za decu sa Kosova i Metohije. Predstava će se održati u beogradskom Domu sindikata. Pored toga imam dosta poziva za gostovanja u tv emisijama. Upravo sam završio sa snimanjem šou programa ‘Za sva vremena’ koji se emituje na RTS-u. Voditelj programa je Nikola Kojo i zaista smo se dobro proveli na snimanju. Što se tiče ostalih medija, biram gde ću se pojaviti i kome ću da ti intervju, nemam potrebu da se namećem“.

Održavate li kontakt sa kolegama iz bivšeg benda?
„Čujemo se redovno telefonom i u kontaktu smo. Čak ponekad pretimo jedni drugima da ćemo se videti na kafi ali retko se to i desi„.

Pogled unazad, karijera, stvaranje televizije…
„Bilo je to jedno drugo vreme. Narod je bio potpuno drugačiji. Mirnije vreme za život je bilo. Danas je sve mnogo surovije. Mi smo imali sreću da je u tom periodu kada smo mi stasavali sve počinjalo da živi. Tako smo i mi umetnici zajedno sa državom stvorili televiziju i taj novi vid zabave. Sve se dešavalo spontano. Nismo znali da li u nečemu grešimo i koliko smo dobri. Jer to niko nikada pre nas nije radio. Televizija je bila potpuno nov medij. Svi smo učili jedni od drugih i ništa nam nije bilo teško. Uživali smo u onome što smo radili. Proputovali smo ceo svet. Svugde smo bili dočekani kao zvezde. Nismo zaradili neki ogroman novac ali to nam nije ni bio cilj i želja. Bilo nam je lepo. 15 godina smo živeli na zapadu i u to vreme smo bili među četiri najpopularnija šou benda u celoj Evropi„.

Kako je došlo do raspada grupe „Sedmorica mladih“?
„Kada je došlo do urušavanja države i celog sistema, svi su pogubili konce. Bend Sedmorica mladih se raspao. Nestalo je tržište, zabava i humor više nisu imali smisla. Mnogo mi je žao što se to sve desilo na takav način. Kada se sve malo stišalo odlučio sam da opet nastupam. Osmislio sam projekat i ponudio ga prvo RTS-u ali nažalost tamo nisam naišao na razumevanje te sam se obratio Željku Mitroviću i to je bio pun pogodak. Stvorili smo šou program “Povuci ručnu”. Snimili smo 72. epizode za tri godine koliko je program trajao. Partneri su mi bili koleginica Mina Lazarević i Božidar Stošić.“

A napitanje kakav je njegov stav o rijaliti programima, Jova je rekao:
„Imao sam ponudu da uđem na Farmu i u Velikog brata. Odbio sam. Mene to ne interesuje, ne bih iznosio svoju intimu u javnost na takav način. Privatan život je samo moj. Pogledam ponekad i tu vrstu zabave, radoznao sam kao malo dete, sve me interesuje. Znate i to treba da postoji na televiziji, ali ne samo to. Ljudima treba ponuditi i nešto drugo. Pre svega malo više humora i kulture… ali to treba da radi RTS jer mi ih za to i plaćamo, na njima je velika odgovornost, oni su javni servis. Moram da pohvalim šou “Tvoje lice zvuči poznato”. Tu bih nastupio sa zadovoljstvom, ali mislim da se malo preteruje sa maskama. Ponekad mi se čini da je sve u masci i da izvođači ne mogu da pokažu ono što zaista umeju i žele od težine maski koje su na njima. Lično ja sam se bavio imitacijama, verujte mi sa malo šminke i pravom garderobom mogu čuda da se naprave. Ali nije poenta samo u tome, već u pokretu, oponašanju ličnosti koju imitirate u tome je štos.“

„Živimo u vremenu velikog tehnološkog napretka i inovacija na svim poljima. Meni se to dopada. Ali treba imati meru u svemu. Tehničke inovacije treba uzimati kao antibiotik, samo koliko je propisano. Ukoliko preterate možete da se otrujete (internet, facebook, telefoni, androidi…). Mladi ljudi su danas nedovoljno fizički aktivni. Sličan problem sam i ja imao u mladosti. Preokret sam napravio oko moje 40-te godine tada sam počeo da igram mali fudbal, u početku radi kondicije zbog nastupa, a posle iz zabave. Baviti se sportom nešto je najlepše. Zapamtite u zdravom telu zdrav je i duh. Za one malo starije poput mene preporučujem šetnju. Svaki dan pređem 5 km brzo hodajući uz Savu. Probajte, uživaćete i dobro učiniti svom organizmu„, poručio je Jova našim čitaocima.

Tekst: Dejan Ajduković, Life Content