Lav Pajkić intervju: “Nije mi do ŽURKE koju pravi Zorana. Nisam PROTIV, to je bila MAMINA ŽELJA”

Isidora Bjelica preminula je 5. avgusta, a njena prijateljica Zorana Pavić, nakon što je prošlo 40 dana od sahrane, odlučila je da joj ispuni poslednju želju i napravi žurku kojom će proslaviti život. Baš kako je Bjelica pre smrti zatražila od nje organizovaće veliku, svečanu proslavu i okupiti bliske prijatelje i saradnike.“Bela bajka za Bjelicu” biće poslednji oproštaj od legendarne književnice, a gosti će, po Isidorinoj želji, nositi belu odeću. Njen sin Lav Pajkić izneo je svoj stav po tom pitanju i rekao da tom događaju neće prisustvovati:
“Ispoštovati je jaka reč, u suštini mi nemamo ništa protiv te žurke, ali nismo spremni da idemo da slavimo i idemo po žurkama. Još se oporavljamo od čitave situacije, a Zorana ako želi da ispuni njenu želju nek ispuni. Ne verujem da će se ljutiti što nećemo doći, jer svako ko je normalan razumeće da nam nije do žurke trenutno. Što se tiče tih poruka, Isidora je bila jedna otvorena žena i slala je razne poruke raznim ljudima, tako da bi mogle svake nedelje da se ispunjavaju neke želje.”

Lav Pajkić: “Vila je većinu života provela sa činjenicom da joj je majka bolesna”

Koja je bila njena poslednja želja, molba ili savet upućen tebi?
Ono što nije morala ni da govori, ali svakako je najveća lekcija jeste da je u životu najbitnije zdravlje i kada se molimo Bogu da se molimo upravo za to, a ne za karijeru i neke druge sporedne stvari. Isidora nam je otvorila nove perspektive, mnogo saveta mi je davala i kad se priča o ljubavnim odnosima i svemu i svačemu.
Rekao si da je Vili najteže, jer je njena povezanost s majkom bila najveća…
Uvek je bilo tih teorija da li su najviše vezani otac i sin, ili otac i ćerka, na Balkanu češće budu sin i majka. Svakom je teško palo na svoj način, niko ne može da zna kakav je čija bol. Na Balkanu smo navikli da lako donosimo zaključke i uvek bolje znamo kakava je bol drugih ljudi dok prolaze kroz određene stvari. Vila je još devojčica, većinu svog života je provela sa činjenicom da joj je majka bolesna.
Da li si bio pripremljen na njen odlazak?
Uvek je de fakto bilo pitanje vremena, ona je statistički izdržala maksimum osam godina. Znali smo da su njene šanse male. Čovek može da se priprema, ali nikad ne može da bude pripremljen na to.
Pisalo se da je poslednjih par meseci živela kod roditelja, zašto?
Stvar je apsolutno praktična, mi živimo na poslednjem spratu u potkrovlju, a njeni roditelji na prvom spratu. Zbog njenog lošeg stanja to je bilo mnogo praktičnije.

Lav Pajkić: “Kija i ja smo drugari. Ona je super devojka”

Da li te je mama podržavala u tvojoj televizijskoj karijeri?
Nije me usmeravala, ali me podržavala. Znala je šta sve javni posao nosi sa sobom, jer je i ona bila deo tog sveta.
Mnogima si smetao kada si se pojavio, kom kolegi si bio najveći trn u oku?
Trudio sam se da ne ulazim u te konkurentne statuse. Imam svoju ekipu ljudi i uvek sam razmišljao da je bolje imati manje kontakata, da se neke stvari ne izrode same od sebe. Na Pinku su stvarno svi divni i sjajni.
Teško je baviti se politikom na sarkastičan način, a da ne doživiš neprijatne situacije, pretnje…
Imao sam posledice zbog emisije, pretili su mi dosta. Na svu sreću više je bilo podrške nego zlih komentara, ali mislim da to više nije ni političko pitanje već da su to neki manijaci. Napadali su me i fizički nasrtali na mene. Mog novinara, saradnika je na protestu linčovalo petnaest ljudi! Samo zbog emisije!
Kija Kockar ti je često bila gost, čak su vas povezivali i u emotivnom smisli…
Kija i ja smo drugari, ja nju mnogo volim i ona je super devojka, stvarno je sjajana i to govorim drugarski.