Ljubiša Tumbaković: DOLASKOM MATEUSA STVORENA JE EUFORIJA!

 

Incident koji se u novembru prošle godine desio između Ljubiše Tumbakovića, tadašnjeg trenera FK "Partizan" i Nedeljka Kovinjala, sportskog komentatora RTS, posle konferencije za štampu (koja je usledila nakon utakmice "Partizana" i OFK "Beograda"), danima je bio medijska tema, i na tu temu je i "Svet" pisao (budući da su naši čitaoci upoznati sa detaljima, preskočićemo mučnu hronologiju događaja). Kada je sukob došao do usijanja, neki bi rekli – preteći da se pretvori u hajku, usledio je epilog – Ljubiša Tumbaković je podneo ostavku na mesto trenera "Partizana", a Zajednica prvoligaša je odlučila da Tumba, kako ga zovu "Grobari", plati novčanu kaznu u iznosu od 140.000 dinara. Ubrzo je "Partizan" doveo novog trenera, Lotara Mateusa iz bečkog "Rapida", a potom se taboru aktuelnog šampiona priključio i nigerijski fudbaler Taribo Vest.

"Moja deviza je da sve ružne stvari zaboravim, i da pamtim samo ono što je lepo. Ljudi koji su me napadali, pa i mediji koji su poveli hajku protiv mene, verovatno su imali neke svoje razloge… Ipak, istinu nikad ne bih voleo da saznam", kaže Ljubiša Tumbaković na početku intervjua za "Svet". "Iako su možda grešili, to govori o njihovim karakternim vrednostima. Incident koji se desio samo je jedna epizoda u mojoj fudbalskoj karijeri, koja je bila i prošla. Ne mogu da zaboravim da sam tokom najvećeg dela svoje karijere i rada u ‘Partizanu’ bio vrlo korektan prema novinarima, i zbog toga želim da pamtim samo lepe trenutke koje sam sa njima proveo, i to ne samo profesionalni deo, već i privatna druženja koja su bila intenzivna. Sve što se posle poznatog incidenta desilo mogu da zanemarim ako se osvrnem na divne trenutke koje sam doživeo u ‘Partizanu’. "

 

Ne želim da se vraćam na to, da pominjem imena… Istina je da u svakoj spornoj situaciji prvo sagledam sopstvenu krivicu, pa tek potom kritikujem druge osobe, i pritom sam uvek imao kontrolu. E sad, tačno je da sam impulsivan, objektivan, volim da kažem istinu i ono što tog momenta mislim… Bolje sam prolazio kad sam neke stvari prećutao uveče, a sutradan ih saopštio, ali u pojedinim momentima ne mogu da održim koncentraciju. Impulsivan sam, korektan i pošten i tražim da takve budu i osobe koje sa mnom uđu u razgovor. I ranije se dešavalo da "izletim", ali moje ponašanje nikad nije dobilo takvu dimenziju kao u poslednje vreme…

 

Pored prijatelja iz kluba, podršku su mi pružili i prijatelji sa kojima se družim godinama. Ostali su uz mene, tako da sam iz cele situacije izašao psihološki neoštećen upravo zahvaljujući njima… Ono što se desilo moji prijatelji su komentarisali na najpošteniji način, a kada čovek vidi istinu, i ako postoji greška, prihvati je…

 

U celoj situaciji igrači su bili na "periferiji", šta su mogli da kažu? Za mene su klub i igrači svetinja, mada su i oni ponekad bili zloupotrebljeni tokom intervjua koje sam davao. Dešavalo se da ni reč ne kažem o nekom igraču, a da novinari objave ružne stvari, ne shvatajući da su moje kolege za mene – Biblija! Nikad nisam dozvoljavao da neko dira moje igrače, niti sam ikad protiv njih nešto izjavio… Ako bi neko rekao drugačije, ne bi govorio istinu.

 

Kada neko za devet godina osvoji isto toliko titula, a pri tom bude šest puta proglašen za trenera godine, ostvari 300 pobeda u prvenstvu i samo 23 poraza, onda nema razloga da bude kritikovan za svoj rad. Dešavalo se da kad vidim neku nepravdu, reagujem bez obzira na to da li je u pitanju bio sudija, pojedinac ili Fudbalski savez Jugoslavije, sve zarad interesa našeg fudbala, iako sam znao da će me posle toga kritikovati. To mi nije smetalo, kritike sam doživljavao kao deo radne atmosfere tj. sukob mišljenja. Shvatio sam da je ono što se desilo možda moralo da se desi, a nadam se i da će biti zaboravljeno… Moje profesionalne uspehe niko ne može da minimizira.

 

 

Tako sam želeo… Kada smo završili prethodnu takmičarsku sezonu sa 15 bodova više od "Crvene zvezde", iskristalisala se ekipa "Partizana" koja je imala perspektivu. Međutim, dve godine rada u "Partizanu", po povratku iz Atine, diskretno su ostavile trag zamora na meni i zato sam osetio potrebu da se distanciram od posla, ali sam se sa ljudima iz uprave dogovorio da nastavimo kontinuitet, i da ostavimo prostor klubu da razmišlja o novom treneru, da bi se naša saradnja okončala u decembru. Tako je i bilo. Iako mnogi kažu da sam smenjen, da sam morao da odem, to me ne pogađa. Svi u klubu su znali da ću otići u decembru, i zato se tražio najbolji izlaz, a moja satisfakcija ogleda se u postignutim rezultatima. Prošla godina je bila jedna od najuspešnijih za "Partizan", iako je veliki broj ljudi pokušao da negira tu činjenicu. Kada pogledate statistiku, da smo sezonu završili kao šampioni, sa osam odigranih utakmica u Evropi, što se nije desilo u protekloj deceniji, a uz to maestralno završili jesenji deo prvenstva, to predstavlja veliku satisfakciju. Napredovali smo, to se moglo videti i kada smo igrali protiv "Sportinga", "Bajerna", pa i protiv "Slavije". "Partizan" je vrlo organizovan klub, u kojem se sve odvija planski, a rezultati su odraz pomenutog stanja. Sve što sam mogao da uradim, uradio sam, i u vrlo korektnim odnosima sam se rastao od kluba.

 

Upoznali smo se kada je Mateus bio trener "Rapida", ali od njegovog dolaska u "Partizan", nismo se videli.

 

Poslednja dva meseca nisam boravio u Beogradu, bio sam u Beču i Kembridžu radi usavršavanja engleskog jezika, jer su svi moji planovi vezani za inostrane klubove. Nisam imao priliku da pratim stanje u "Partizanu", ali informacije koje sam dobio govore u prilog tome da je Mateus napravio veliki pomak, kao i da je njegovim dolaskom u "Partizan" napravljena euforična atmosfera, što je izvanredno. "Partizan" već godinama unosi novine u domaći fudbal, od uspeha do osnivanja prvog sportskog centra, a sada smo doveli dva svetska fudbalska imena, Mateusa i Tariba Vesta.

 

U medijima je stvorena iskrivljena slika o dominaciji političara u rukovođenju fudbalskim klubovima. U "Partizanu" se takve stvari nisu dešavale, niko nikad nije uticao na moj rad, a ako i je i hteo da pokuša, kod mene to nije došlo. Uvek sam imao slobodu u organizaciji svog posla. Da je bilo sličnih pokušaja, ja bih to javno rekao!

 

 

Normalno je da iskustvo koje sam stekao u našem fudbalu i materijalizujem, a drugi razlog je to što sam sve postigao u našem fudbalu. Uz to, pun sam emocija, ne bih mogao sutra da vodim neki domaći tim protiv "Partizana". Kada sam bio trener "AEK"-a, grčki novinari pitali su me da li bih mogao da budem trener "Panatinaikosa" ili "Olimpijakosa", na šta sam dao negativan odgovor. Ako se opredelite za neki klub, treba da budete uz njega do kraja.

 

Ne pregovaram ni sa jednim klubom, iako ima mnogo zainteresovanih menadžera koji pokušavaju da ostvare kontakt sa mnom. Moram da priznam – ne žurim!

 

Pokušavali su da zavire u moj privatni i poslovni život ali kod mene je sve kristalno jasno, pa ne postoje informacije koje bi mogle da zaintrigiraju čitaoce takvih novina.

 

U ovom momentu to je moj najveći problem, navikao sam na obaveze. Slobodno vreme koristim da se stručno usavršim… Naravno, često sam na stadionu, u društtvu prijatelj.