Savremena srpska proza osvaja čitaoce u SAD

Nezavisna američka izdavačka kuća „Blooming Twig“, sa sedištima u Njujorku i Tulsi, pokrenula je novu ediciju posvećenu srpskoj savremenoj prozi pošto je poslednjih godina već objavila neka dela srpskih pisaca.

To je Tanjugu rekao književnik, osnivač i glavni urednik Geopoetike Vladislav Bajac, kome su upravo stigli iz Amerike prvi primerci dva romana u tvrdom povezu – „Baltimor“ Jelene Lengold i njegov roman „Hamam Balkanija“, koji nose oznaku da su štampani u novoj ediciji “Blooming Twig”, rezervisanoj za modernu srpsku prozu.

Bajac kaže da je to prvi put da je u anglosaksonskom svetu, posebno u SAD, pokrenuta biblioteka za dela savremenih srpskih autora.

To pripisuje zajedničkim naporima srpskog Ministarstva kulture i Geopoetike, koji su, kako je rekao, pokrenuli pre nekoliko godina ediciju „Srpska proza u prevodu“ da bi delima, koja je redakcija tog izdavača odabrala iz celokupne srpske produkcije i obezbedila im besprekoran prevod, omogućila da se strani izdavači upoznaju sa njima.

Do sada je u okviru „Srpske proze u prevodu“ objavljeno 19 naslova, a upravo 6. marta predstavljen je i 20. naslov – „Samo bogovi mogu obećati“ ( Only the Gods Can Make Promises) Boža Koprivice.

Bajac smatra kao poseban uspeh to što su svi prevodi na engleski, urađeni u Srbiji, prihvaćeni kao dovoljno dobri kod anglosaksonskih izdavača, uključujući „Blooming Twig“ pa nisu zahtevali da budu iznova prevođeni.

On je dodao da je baš sa pomenutim izdavačem dogovoreno da do kraja godine u SAD budu objavljeni romani „Konstantinovo raskršće“ Dejana Stojiljkovića, „Žrtve bidermajera“ Radivoja Šajtinca i „Oštar start“ Miće Vujičića.

Američki izdavač praktikuje da prvo štampa jeftinije broširano i audio-izdanje, a čast da dobiju i izdanje u tvrdom povezu za sada je ukazano samo „Baltimoru“ Jelene Lengold i „Hamam Balkaniji“, koji su već ranije dobili audio i broširano izdanje.

Pošto je „Hamam“ još jedan od najprevođenijih srpskih savremenih romana, Bajac je ukazao da do sada niko, osim srpskog izdavača Arhipelaga, nije poštovao njegovu želju da se distinkcija između savremenih zbivanja i zbivanja u prošlosti pokaže u knjizi i različitim fontovima, što je uradio američki izdavač za novo izdanje u tvrdom povezu.

Na pitanje zašto je odabrana Koprivičina knjiga o fudbalu, Bajac je kazao da je ambicijia edicije „Srpska proza u prevodu“ da se strancima pokaže sva raznolikost žanrova i poetika moderne srpske književnosti.

Stavljajući fudbal kao okosnicu romana Koprivica je na taj način pisao o gradovima, ulicama, zemljama, pesmama, filmovima, životima i smrti, o svemu što je dotaknuto magijom lopte, a to je jedna od univerzalnih tema jer fudbal je globalno popularan.

Inače, Bajac je pre nego što je Filip David dobio ove godine Ninovu nagradu, već otkupio autorska prava da njegov nagrađeni roman „Kuća sećanja i zaborava“ uđe u ediciju prevoda na engleski.

Prema sporazumu koji je Bajac postigao sa Kinezima tokom boravka u toj zemlji i njihovog boravka u Beogradu, kada su 2014. bili zemlja počasni gost Beogradskog sajma knjiga, i tamo su planirali da pokrenu ediciju srpske savremene proze.

Za početak planirano je da objave roman „Hamam Balkanija“ i „Strah i njegov sluga“ Mirjane Novaković.