SCANDAL! intervju Goca Božinovska: Molila sam Žapca da prestane da priča o Ceci

Goca Božinovska jedva čeka da zapeva i snimi nove pesme. Da može, več sutra bi ušla u studio, ali mora da bude strpljiva i da svojim ukućanima pomogne da ozdrave.

– Svi su mi u kući bolesni. Od kuće sam napravila bolnicu, a ja sam glavni doktor. Delim im terapiju, stavljam im maske, mami vezujem usta. Žena je dementna, ništa ne mogu da joj objasnim i dokažem. Pričam im svima, ali ne vredi. Mene virus još nije ćapio, znaš, treba da prođe period inkubacije!

Ti baš kao pravi doktor! Sreća da si gledala doktorske serije!

– Ma strava šta sam sve naučila. I još imam druga, specijalistu urgentne medicine, koji je najbolji doktor na svetu! Doktor Jekić, moj privatni doktor, koji najbolje postavlja dijagnoze. Čovek je najveći stručnjak, a ne želi tim poslom da se bavi. Pojedoh se živa zbog toga. Sve što mi je ikada rekao, bilo je milion posto tačno! Mislim da na planeti ne postoji bolji dijagnostičar od njega. Družimo se, najbolji mi je prijatelj…

A da započneš vezu sa nekim doktorom, kao Snežana Đurišić?

– Ona je našla ginekologa, a meni najmanje treba ginekolog. Meni treba doktor za glavu. Neki neurolog, da reši probleme u mojoj glavi. Jedino sam dobro po ginekološkim stvarima. Ona stvar mi nije pohabana, garažirana je dobro, očuvana. Kaže mi juče Saša Popović – Gole, za tebe je vreme stalo! A ja niti idem na botoks, niti ubrizgavam koješta. Eto, kao da sam se zamrzla. Genetika je čudo.

Kakve ti to probleme imaš u glavi?

– Ma to se zezam! Problem mi je što me nerivira ova hladnoća. Ja bih da se doteram, pa da šetam, putujem, uživam. Znaš šta, nadam se da ću ove godine da se vratim na estradu, sa lepim pesmama, ako bog da…

Kako da se vratiš? Gde si bila?

– Uvek sam vodila računa o tome kakve pesme snimam. Dugo traju, pa ljudi ni ne primete da me nema. Ja sam bila odlučila da godinu dana neću raditi i tako je i bilo! Kad neću – neću. Nikad ništa polovično ne radim u životu. Zar da idem da recitujem pred ljudima jer nisam sposobna da radim krvnički, bez pauze i odmora, kako inače radim?

Šta imaš protiv, kako kažeš, recitovanja, koje je danas vrlo moderno?

– Ma nemam ništa protiv, taman posla. Ali, ja to ne osećam, ne leži mi. Volim ja tu decu koja recituju, drago mi je što su uspeli, treba i oni od nečega da žive, ali nije to za mene. Svako vreme nosi svoje. To je sad pomodarstvo. Kad pogledam, svi sad pljuju taj pravac. Pa ako im se ne sviđa, ne moraju ni da slušaju, ni da pevaju, neka teraju svoje, kao što ja teram svoje. Napravila sam pauzu čekajući da se nešto iskristališe.

Pa da li se iskristalo?

– I nije. Ali, uvek ima mesta za dobrog narodnjaka. Ima mnogo mladih pevačica koje su snimile narodnjake i napravile hitove!

Šta ćeš sa onim pesmama koje si odavno kupila od Braje?

– Rekao je da će mi ih zameniti. Napraviće ono što ja volim. Bolje što sam njemu dala pare. Ja bih ih davno potrošila. Braja mi dođe kao banka!

A zašto te pesme nisi dala ćerki Jeleni?

– Ne sviđaju joj se. I ona bi nešto drugo. Ona je na tržištu, na terenu i odlično zna šta prolazi. Njoj ide dobro, hvala bogu, ona je normalna devojka. Ne gura se, ne svađa se ni sa kim, nikome ne zavidi, ne raduje se da nekome nešto propadne. To je povukla na mene, ja sam je učila da takva bude. Meni je žao kad bilo kome bilo šta propadne. Na primer, žao mi je što većina kolega snima pesme koje se u ovoj hiper-produkciji ni ne čuju, pa im propadne trud, rad, novac, žao mi je što se ukopavaju. Ja nisam snimala ni kad je turbo-folk bio najaktuelniji. Nije mi se to sviđalo. Eto, ni sad ne mogu da recitujem kao ova deca…

Ne recituju samo deca, već i ozbiljni pevači – Severina, Keba…

– Ma pusti njih. Svi trče da budu moderni, a narod se smeje. Ne priliči to našim godinama. Saša Popović je pre neki dan lepo rekao i meni i mojim koleginicama – Ko vam je kriv što ne snimate? Snimajte narodnjake i sačuvajte narodnu muziku, niko vam ne brani!

Da li si skoro čula neku pesmu koja ti se svidela?

– Svidele su mi se pesme Aleksandre Prijović, Aleksandre Mladenović. Ima ih još, ali tu je problem – ne možemo da ih zapamtimo od ovolike gužve! Teško je u gužvi, teško je svima, teško je i kompozitorima…

Što ti bivši muž Rade Vučković ne napravi neku pesmu? On bar ume…

– Joj, molim Radeta Vučkovića, molim ludaka da se vrati, da piše pesme, jer niko kao on ne može. Molim ga danima, a on kaže da je on književnik i da to više ne radi, da neće ni sa kim da se takmiči! Njegovo pero je čudo, on je hit kompozitor, u malom prstu ima sve. Ne vredi, neće. Nije ni čudo. Kako smo mi, narodnjaci, izgubili volju, tako su i kompozitori izgubili volju…

Pevači se često žale da ih kompozitori deru!

– Pa i oni ljudi treba od nečega da žive! Pevači su na terenu, pa će da zarade. A oni sede u kući i treba da jedu samo krompir! Naprave nekom hit, taj se razbije na terenu od posla i para, puni arene, a kompozitoru mrvice! Ja samo molim boga da im svima da zlatna pera. Pa neka pesma košta, i treba da košta!

Pratiš li estradna dešavanja?

– Pratim, koliko mogu. Gledam Zvezde Granda. Duša me boli za onu malu Indiru, ubija kako peva. Ali, ne može da prođe jer ne pravi skandale. Tako moju Jelenu niko nije spomenuo dok se nije našao pametan da kaže da je ne volim, da sam je izbacila iz kuće, da ne govorimo. Da se skinula, da je bila sa Mikom, Đokom, bilo bi je u medijima. Ali, nema veze, neka ide težim putem… Svaka čast Prijovićki, Andreani Čekić, Sandri Afriki! Bore se, bre! Ne pevaju sve isto, nemaju iste glasovne mogućnosti, ali nema veze. Ni ja nemam triler Šabana Šaulića!

Da li si pratila sve ovo što se dešava Darku Laziću?

– Joj, ne pitaj, kako nisam! Pojela sam samu sebe od brige. Čim ujutru ustanem, ni kafu ne popijem, ja trčim da vidim šta je sa njim. Molila sam se bogu, išla u crkvu, palila sveće za njegovo zdravlje. Nikad se nisam družila sa njim, sa svom tom decom. Htela sam da sednem u auto i da ga obiđem. Čekala sam da prođu ovi praznici, pa da ga obiđem, bez obzira što se lično ne znamo…

Čujem da je zbrisao sa rehabilitacije…

– To ne verujem.Niko nije toliko lud. Znaš šta, ne mogu da kažem ništa protiv ijednog deteta na svetu, jer decu imam u kući. Imam sina, ne mogu da budem zla majka koja veliča svoje, a kritikuje tuđe. Ne možemo mi roditelji mnogo… Deca misle da su najpametnija, udaraju glavom o zid i ne mogu da se opamete. Svesna sam da moj sin ni toliko dana ne bi proveo u bolnici, ni po cenu života. I šta ja sada da kažem? Mom Mirku, koji je pod visokom temperaturom, dajem da popije tabletu, da mu temperatura spadne, a on kaže da neće i da žuri u grad. I onda se vrati kući sa temperaturom od 40 ! Valjda će im svima jednog dana doći iz dupeta u glavu!

Ti si svoje roditelje slušala?

– Kako da ne, ja sam bila idealna! Ha-ha-ha… Pevam cigansku svadbu u miniću, bez čarapa, u sandalama. Decembar mesec, puca mraz. Budala! Neka bog da zdravlja i sreće i toj deci, kao što je meni dao. Ali, uvek kažem – Pitaće te starost, gde ti je bila mladost! Pucala sam od pevanja, pukle su mi glasne žice da bih zaradila za decu. A mogli su da žive i skromnije, da ja ne budem tolika žrtva.

Mogla si da imaš bogatog dasu, pa da ne rasdiš ništa…

– Mogla sam! Ali, nisam ja od tih koje hoće samo da uživaju. Bila sam voljena, mažena i pažena! To mi je dovoljno, ništa ne može večito da traje.

Koliko te pogađa sve ono što priča tvoj bivši, Nebojša Tubić Žabac?

– Pogodilo me je, kako nije. I to je najveći razlog što sam digla ruke od cele te priče. Za petnaest godina, koliko smo bili zajedno, nikad nije bio cinkaroš, izdajica. Nikad, preda mnom, nije rekao ništa loše ni o kome, čuvao je svačiju privatnost. To što sada priča, pripisujem njegovoj povredi. Ne mogu da kažem za njega da je đubre, da ne valja, nijednu lošu reč ne mogu o njemu da izgovorim.

Bila si uz njega posle njegovog ranjavanja.

– Samo ja znam kako je izgledao, kako je hodao, kako je govorio. Kako je gledao u nas ne prepoznajući nas. Učio je da hoda, učio je da priča, da piše. Ne mogu da kažem da je njemu nešto puklo u glavi. To je stajalo u njemu. Verovatno mora nešto da izbaci iz sebe, to je jače od njega. Ima tu nekih logičnih, nekih nelogičnih stvari. Da je on to meni pričao ranije, pa da kažem. Recimo, za Cecu. On je nju uvek obožavao, sve najbolje o njoj pričao. Opomenula sam ga da pazi šta priča. Ali, što je najgore, njemu prija da sve to piča! Kažem ti, sve pripisujem njegovoj povredi glave, desio se neki kvrc…

Da li si sigurna da više nikada nećete biti zajedno?

– Ja sam ga molila da se zaljubi, da nađe neku devojku, ženu… Ali, njemu je to nešto ostalo, da sam njegova poslednja ljubav. On se za mene sekira, on mene zove… Nije dosadan, ne pravi nikakve probleme. On je dobar čovek, on bi za svakoga života dao.

On za tebe kaže – Takva se više ne rađa!

– To je živa istina. Evo, neke stvari ću da kažem prvi put. Pre nego što je upucan, nas dvoje smo bili u svađi. Ja sam bila rešila da sve to prekinem. Mesec dana pre toga, nisam mu ni na poruke odgovarala. A kad sam čula da je upucan, stigla sam među prvima. Ako sa nekim provedeš tolike godine, bez obzira na sve, treba da mu pomogneš. Nikad više nismo bili intimni. Bez obzira na sve, ja njega poštujem, žao mi je. Bila sam uz njega, obilazila sam ga, nosila mu šta je trebalo sa njegovim ćerkama. Iako nisam imala nikakve obaveze, iako me je nervirao svojim izjavama. Kažem ti, razumem zašto mu se to dešava, ali drugi ljudi ne mogu to da razumeju. On je Cecu voleo, voleo… Pa za tih petnaest godina, da je nije toliko voleo, valjda bi meni nešto rekao, a ja bih mu odgovorila – Hej, budalo, šta to pričaš! On je nju uvek branio, štitio… Rekla sam mu da ne želim da imam problema sa ljudima koje on proziva. Ili da neko misli da sam nešto znala. Šta da radim, teško mi je što je to isplivalo iz njega!

Misliš da će Ceca nešto tebi zameriti?

– Nema šta da mi zameri! Uz sve, morala sam da pazim da ne povredim njegovu sujetu. Čekala sam da on nađe nekoga. Iako on to nije priznao, iako tvrdi da su to nevažne osobe, da je to cirkus, znam da nije tako. Rekla sam mu da mu želim svu sreću ovog sveta, da treba nekoga da voli… Želim mu da bude srećan! U mom životu će za njega uvek biti mesta. On je moj prijatelj zauvek, moja deca su rasla kraj njega, bio je dobar prema njima, oni ga obožavaju. Nikad nije zaboravio nijedan rođendan, ni bilo kakvo radovanje u našoj kući. Ne mogu da ga izbacim iz života zbog nekih njegovih strana koje mi se ne dopadaju, koje su ružne. On nije svestan da je to ružno! Ne želim da se mešam, niti da me ljudi zaobilaze zbog njega.

Šta misliš o frci koja se digla oko odnosa Cece i Dragane Mirković?

– Ma obična glupost! Ceca je žena koja ne zna da mrzi, odgovorno stojim iza svojih reči, a Dragana je dušica jedna. Sve je to posledica nekih dešavanja iz rane mladosti, nekog njihovog problema, pa se dugo, dugo nisu videle… Da novinari nisu bili tu, bilo bi – nikom ništa! I Dragana i Ceca su sjajne žene i sigurna sam da bi sutra jedna drugoj pružile ruku! Nego, bezveze, znaš kad pamtiš neke ružne stvari iz nekog perioda, pa se tako bezveze namesti sve. Odgovorno tvrdim da će njih dve uskoro sedeti zajedno! Dobro zapamti moje reči. Jer, nijedna od njih dve nije loš čovek. To su dobre, porodične žene, dobre majke, nisu karijeristkinje, a obe imaju fantastične karijere. Nijedna ne zavisi od ove durge – živi bili, pa videli!

ZABRANJENO JE PRENOŠENJE CELOG ILI DELA TEKSTA!

https://svet-scandal.rs/vesti/goca-bozinovska-zapanjila-sve-izjavom-o-svom-polnom-organu-meni-ginekolog-ne-treba/