SCANDAL! intervju: Željko Šašić o Lukasu, suđenju sa Sonjom, ćerki Sofiji, svađi sa Lepom Lukić!

Željko Šašić je rešio da u svom životu okrene novi list. Nije baš da je rešio, nego mu je tako došlo samo od sebe, spontano. U toj novoj fazi, obustavio je sva tužakanja, međusobna prozivanja i prepucavanja sa bivšom suprugom Sonjom Vuksanović. Koliko će ga to držati, da li i do kada će uspeti da drži jezik za zubima, nema pojma. Uglavnom, trenutno vlada zatišje.

“Znaš šta, to je završena priča. Stali smo sa tužbama, videćemo šta će dalje biti. Potpisali smo primirje! O tome više neću da pričam. Danas se dobro osećam i eto, neću o tome. Ako ponovo budem iznerviran ili isprovociran, ko zna!”

Kako podnosiš pitanja i komentare na tu temu?

“Ma nema tu šta. Ljudima je valjda zanimljivo jer je to nesvakidašnja priča. Ali, odavno je ofucana, potrošena, ne znam kome to može više da bude zanimljivo. Koliko god da sam godinama ćutao o tome, nije vredelo. Stalno se kopalo po tome. Mada sam se ja od svega ograđivao, ubacivalo mi se u usta mnogo toga što nisam rekao. Ma pusti to, dosta mi je vraćanja u prošlost”.

Viđaš li ćerku Sofiju?

“Ne baš… Ali, ne bih ni o tome. Nek sve ide svojim tokom, možda jednog dana…”

Pratiš li šta se dešava na estradi?

“Po strani sam od svega. Gledam svoja posla”.

Ali sigurno gledaš Zvezde Granda ili Pinkove zvezde?

“Vikendom radim, tako da ne stižem. Ponekad pogledam neku reprizu, tek da ne budem totalno neobavešten. Ne znam ni šta tu da gledam kad, u suštini, ničeg novog nema. Dugo smo svi milslili da će to jednog dana nekom da dosadi. Ali eto, kraja nema. Kad emisija ide u udarnim terminima, već godinama, jasno je da se to gleda, da to ljudi prate. Verovatno će sve to prestati kad dojadi producentima. Ali, neće ni tad, pojaviće se novi producenti. Izgleda da nema kraja”.

Ti nedavno reče da bi ti, da si u žiriju, podigao kulturni nivo tih emisija!

“Nisam ja to rekao, to su novinari rekli, oni koji me dobro poznaju, a ja sam verovatno negde ponovio. Kako je krenulo, verujem da bih ja u nekom od tih žirija mogao biti negde oko 2025. godine. Kad dođem na red od svih ostalih kojih ima, ne zna im se broj. Dobro, možda preterujem, moglo bi to biti i godinu-dve ranije. Šalim se. Mnogo je velika gužva u tim žirijima”.

Jednom si mi rekao da Zvezde Granda i nisu neke face. Još misliš tako?

“Tim klincima je takmičenje prilika da se pokažu pred društvom iz škole, iz ulice, pred familijom. Nije im ni važno što je njihova popularnost kratkog daha. Neki znaju da to nije pravi put, da postoji i drugi, da imaju izbor. Ali, niko neće težim putem. Napravljen je takav sistem da ako nisi u njemu, nema te nigde. Odnosno, protiv sistema si. Za takve slede konsekvence i nema ih nigde. Štanc mašina je neumorna, sve je na brzaka, sve je instant. Ljudi danas površno posmatraju i medije i idole. U svim segmentima društva opali su kriterijumi. Sve se svelo na laku zabavu!”

Šta bi ti rekao ćerki da poželi da propeva i da se pojavi u Zvezdama Granda?

“Ne znam… Ne verujem da bih mogao da je zaustavim, ona ima već 17 godina, teško da bi me slušala. Ima ona svoj stav o svemu i teško da bi ikakva priča pomogla. Samo, ona bi u tom takmičenju imala veliki problem. Morala bi da se bori sa teškim bremenom svega što se dešavalo, što se pisalo. Bilo bi joj teže nego ostalima”.

Gledaš li Parove?

“Ne gledam, ali ne mogu da ne čujem koliko se o tom rijalitiju priča. Ne znam tačko ko je ko tamo, ali ima intrigantnih faca. Čudno je to gde sve ljudi nalaze utočišta. Neki su ga našli upravo tamo. Priznajem, i meni je najintrigantnije kad se neko žestoko svađa”.

Da li bi nekoga izvukao odande, kao što si u prošlom serijalu pozvao ljude da vade Lepu Lukić iz legla bluda i razvrata?

“Ne znam ko su svi ti ljudi, ne poznajem ih dovoljno da bih rekao da nekom tamo nije mesto. A Lepa… Druga je to priča bila. Lepa je vrhunska ličnost, zaslužna građanka iz oblasti kulture, koja je dobila i najviše priznanje od države, od Ministarstva kulture za doprinos kulturi ove zemlje. Kad neko dobije takvo priznanje, onda treba da zna i kako sa tim da se nosi, gde ne bi trebalo da se pojavljuje, šta ne bi trebalo da radi. Ja sam samo prokomentarisao, a podigla se frka”.

Sa kim si se u poslednje vreme žestoko svađao?

“Nisam ni sa kim, ali sam na dobrom putu. Kad me uhvati to svađalčko raspoloženje, koje je nečim isprovocirano, svašta mumlam sebi i drugima. Razočaram se u sebe. Zato što sam nekom verovao, zato što nešto nisam dobro video. Bilo je u životu takvih situacija. Još kad sam prvi put bio na sudu, pre mnogo godina, i kad sam video kakva je gužva, kao po domovima zdravlja, rešio sam da bar ja ne dajem doprinos tom gušenju sudova. Ali, džaba. Život nas uvek iznenadi. Taman se opustiš, uvek se nađe neki uljez, prevarant, koji to pokvari…”

Koga ćeš sad da tužiš?

“Ma potpuno nebitan lik. Anoniman! Nezanimljiv. Obrni-okreni, ne može čovek da se odbrani od prevaranata!”

Šta ti je uradio?

“To je potpuno nebitno, nema veze sa estradom, nešto privatno. Neću o tome da pričam, nema šanse da me nagovoriš”.

Dobro, kad će neka nova pesma?

“Nemam pojma. Trenutno sam u periodu kolebanja. Imam pesama, ali nemam prilika. Čekam odgovarajuću priliku, ni sam ne znam tačno kakvu. I da snimim pesmu, gde da je promovišem? Danas su pesme potisnute u drugi plan. Govorilo se o Pinkovom festivalu, ali ne znam šta je sa tim. Verovatno je neisplativo. Danas je sve iskompromitovano i vrlo je teško da prava, dobra pesma ispliva. Srećom, imam lepu zalihu nesnimljenih pesama. Ne mogu da se utrkujem sa raznoraznima, koji su produkt ovog vremena. Nisam tog modernog kova. Sve je manje nas, pevača starog kova, koji su u posao ulazili ozbiljno, sa ljubavlju, ogromnom željom da urade nešto najbolje što mogu”.

Teško ti pada trka?

“Teška je situacija. Diskografija je na niskim granama, nisam siguran da ima pravih autora, dobrih ideja. Sve se svodi na pesmičice za kratkotrajnu upotrebu. Ne verujem da će iz ovog haosa išta ostati. Štancuju se pesmičice, štancuju se novi pevači, publika je totalno sluđena. Krijetrijumi su opali, nameće se neukus. Ne znam, možda grešim, vreme će pokazati da li će neka od tih pesmičica i tih štancovanih pevača opstati. Mnogi opstaju, prividno, po sistemu – red huškanja, red prozivki, red nameštaljki.To, kao, narod voli! To su gluposti. Ali, sve to nakaradno se nekako prirodno nametnulo i nezaustavljivo je. Ako si van tog sistema, ako si iole pristojan, nema te. Moj imidž nije takav da se namećem takvim stvarima, nisam toliko prost da bih bio svaki čas na naslovnim stranama”.

Ti si vam sistema, a tu si. U čemu je fora?

“Intrigantan sam, na neki svoj način. Zato trajem godinama”.

Šta ti najviše smeta u današnjoj muzici?

“Nije da nema dobrih pesama, ali one ne mogu da isplivaju. Smeta mi što su tekstovi praznjikavi, što se ljubav u pesmama propoveda na čudan način, uz prkos i kletve. Čudno se volimo mi na Balkanu. Čudna nam je i komunikacija. Svi smo jedni drugima braća, legende, kraljevi. Mnogo se razmećemo jakim rečima koje su se zbog toga ofucale, izgubile smisao. Nema više romantike. Ovo je vreme neke čudne dinamike, besmisla, uvukla se nervoza u ljude…”