Snima TV seriju o svojih 45 godina života u bolnici
Brazilac Paulo Enrik Mašado od malena živi u bolnici. Kao beba je oboleo od dečije paralize, pa je i danas 24 sata dnevno priključen na aparate za disanje. Međutim, uprkos bolesti on je završio kurs za kompjuterskog animatora i snima televizijsku seriju o svom životu.
Njegovo prvo sećanje iz detinjstva je istraživanje bolničkog krila u kome već 45 godina živi vezan za invalidska kolica.
“Obilazio sam hodnike od jednog kraja do drugog, ulazio u sobe druge dece – tako sam otkrivao svoj univerzum“, seća se on.
Majka mu je umrla kada je imao samo dva dana, a on se još kao beba inficirao poliovirusom. Pošto su mu mogućnosti kretanja bile veoma ograničene, jer je oduvek prikačen na aparate, sav njegov svet bila su deca sa bolničkog odeljenja. Međutim, od 1992. godine, stanje njegovih drugova se pogoršavalo i oni su počeli da umiru jedan za drugim. Preživeli su samo on i Elijana Zagi, za koju Paulo Enrik kaže da mu je posebno važna.
“Neki ljudi misle da smo kao muž i žena, ali naša veza više liči na odnos brata i sestre. Svako jutro kada se probudim, znam da je moja snaga tu. I ona isto oseća. Ja imam poverenja u nju, a ona u mene“, kaže on.
Svaki izlazak iz bolnice za Paula je rizičan, pa je za 45 godina samo oko 50 puta bio napolju.
“Neki izleti su posebno upečatljivi, na primer kada sam prvi put video obalu, imao sam tada 32 godine. Otvorio sam vrata od kola, video more i pomislio: ‘Ooo, šta je ovo!’ “, priča Mašado.
On je veliki zaljubljenik u film i njegova soba je puna predmeta i suvenira iz te oblasti. Takođe, ima i dva velika računara, jer se u bolnici obučio za kompjuterskog animatora.
U maju ove godine, posredstvom kampanje na internetu, prikupio je 65.000 dolara za finansiranje animirane filmske serije u 3D tehnici koju će on režirati nazvane “Avanture Leke i njenih prijatelja”, po scenariju koji je napisala njegova prijateljica Elijana. Želja mu je bila da prikaže svoj život sa Elijanom (koju zovu Leka) i njihovim prijateljima.
“Hteo sam da priča bude privlačna, puna nestašluka karakterističnih za decu. Mislim da su moji likovi realni, jer kao hendikepirana osoba tačno znam sa kakvim se sve teškoćama suočavaju moji likovi“, kaže Paulo Enrik.
Karikaturista Bruno Sageze, koji već dve godine pomaže Mašadu u radu na njegovom filmskom projektu, kaže da je bio fasciniran smirenom i opuštenom atmosferom u sobi u kojoj borave on i Elijana.
“Dođete u sredinu gde su pacijenti u kritičnom zdravstvenom stanju, oko njih zabrinuta porodica, lekari i medicinske sestre koji jurcaju naokolo, a kada uđete u njihovu sobu, čini vam se da ste se obreli u nekom sasvim drugom svetu“, kaže Sageze.
Tekst: Life Content
Izvor: Blic
