Svet intervju | Vesna Zmijanac!

Iako niko nije mogao ni da predpostavi da će „kraljica tuge“, koja je žarila i palila nekadašnjom Jugom završiti u divljini, daleko od civilizacije, kamera i reflektora, popularna Zmiki je, promenivši iz korena životni stil i navike, tek uz Garaško jezero, na oko 700 metara nadmorske visine, pronašla svoj mir.
„Ponekad pomislim da se još prilagođavam opstanku na Bukulji. Normalnom čoveku je potreban dug vremenski period da se s jednog načina života preorijentiše na drugi, a možete misliti kako je meni bilo da raskrstim s ludilom koje me je pratilo punih dvadeset godina i adaptiram se na život u samoći“, objašnjava slavna pevačica koja je do sada vešto izbegavala da novinare pusti u svoju oazu mira, ali je posle punih šest godina medijskog "izgnanstva", ekipi „Sveta“, ipak otvorila masivnu kapiju svog poseda, ali i duše…
Poslednju godinu ste više provodili u Grčkoj i Bugarskoj, nego u Srbiji.
Moja ćerka Nikolija je upravo završila četvrti razred britanske gimnazije u Atini, i to sa odličnim uspehom, pa pošto ona zbog obaveza ne može tako često da dolazi u Srbiju, meni nije teško da spakujem kofere i odem kod nje da bismo bile zajedno. Mislila sam da ću njeno odsustvo lakše podneti, ali se ne kaže uzalud da je majka – majka. Što se Bugarske tiče, tamo već godinama gostujem, jer njihova publika ume i zna da vrednuje neke stvari. Kad god mi zafali euforije i adrenalina, skoknem do dragih Bugara, koji me uvek dočekaju raširenih ruku i onako kako jedna Vesna Zmijanac zaslužuje gde god se pojavi.
Hoćete da kažete da vas ovdašnja publika ne ceni dovoljno?
Činjenica je da se sa srpskom publikom nešto dešava. Ne tražim objašnjenje za to, ali je čudnovato kako i koliko, recimo, narod u Bosni čuva svoje tradicionalne vrednosti i još uvek poštuje pevače koji su nekada bili jedinica mere za kvalitet. Tako je i u Bugarskoj. Iako oni možda ne razumeju sve tekstove mojih pesama, osećam da poštuju ono što nije svakidašnje – moju pojavu i moj glas.
Možda je problem u produkcijskim kućama koje forsiraju mlađe generacije?
Ne znam, ali očigledno oni koji diktiraju pravila na estradi malo poštuju istinske vrednosti. Tužno je što se samo za Novu godinu okupljaju pevači koji nešto znače u našoj muzici. Pri tom ne mislim samo na sebe, već i na moje kolege Miroslava Ilića, Anu Bekutu, Snežanu Đurišić… Izuzev Lepe Brene, koja ima svoju produkcijsku kuću i koja je, za razliku od nas, i danas aktuelna. Žalosno je to što se samo jedna  produkcijska kuća bavi narodnim pevačima i to jednom godišnje. Smatram da ja i danas zaslužujem jedan glamurozni šou-program, kao što je to bilo nekada. Mada, možda će današnje zvezde dočekati i teža sudbina nego što je nas, ko zna…
Ne krijete da ste izvesno vreme proveli na klinici za lečenje od gojaznosti u Varni.
Doktorka Emilova je moja bliska prijateljica i velika obožavateljka još iz studentskih dana. Danas je vrsni lekar na klinici u Varni. Pomenuta institucija nije klasična medicinska ustanova, više je utočište za ljude koji su motivisani nekim višim ciljevima. Nije tu samo o dijeti reč, jer da biste spoznali duhovno, morate da znate i upoznate sve čari pojma gladovanje, a to ne podrazumeva dijetu. Dok gladujete, imate više spoznaja o sebi samima, a i o drugima. Nagon za hranom oduzima mnogo energije i nismo ni svesni da sve što u životu činimo, činimo radi toga. Kada ne konzumiramo hranu dva, tri dana, ali i dvadeset i jedan dan, kao što ja znam da činim, tada shvatite da je život nešto savim drugo u odnosu na to kako ga živimo. To što Emilova propagira ja već duže upražnjavam sama, ovde na Bukulji. Želela sam da vidim organizaciju u toj klinici i upoznala sam sjajne ljude koji i po tri meseca žive samo na voću. Mnogo toga sam tamo zaključila, spoznala i upoznala. Kao što vidite, gladovanje nema veze s kilogramima. Jedno je istina – svaki kilogram viška je ogromna praznina u nama koju ispunjavamo hranom.
Nakon gostovanja u jednoj od najgledanijih emisija u Bugarskoj ”Šouto na Azis”, mnogi su komentarisali da ste uradili fejslifting…
Sve što današnja hirurgija može da ponudi jednoj ženi da bi izgledala lepše i osećala se bolje u svojoj koži jeste lepo, i to podržavam. Vi sedite pored mene i vidite da je sve na meni još uvek prirodno. Ništa nisam sređivala na svom telu, ali to ne znači da neću kada osetim potrebu za tim. Imam pedeset godina i mislim da izgledam odlično i u skladu sa svojim godinama. Fizički sam aktivna, a to daje vidljivi rezultate. Ipak, moram priznati da moj odlazak kod plastičara zavisi i od vas novinara, jer ukoliko iz nedelje u nedelju pišete o tome kako na meni nešto visi, ja ću se potruditi da to onda i popravim. Mada, ne pamtim da sam pročitala neki takav tekst o sebi.
Priča se da vas je Dino Merlin ucenio da smršate, ako sa njim želite da snimite spot za aktuelni duet ”Klupko”.
U Merlinovom mentalnom sklopu ne postoje ni ucena ni naredba. On može da kaže – „mislim da bi valjalo“ ili „bilo bi dobro da uradiš to i to“, ali on nikada ne uslovljava. Dino poštuje neke više vrednosti i nikada nije razmišljao o fizičkim stvarima. Ako baš insistirate da vam kažem šta mi je rekao, nema razloga da vam ne prenesem njegove reči: „Voleo bih da budeš u kondiciji u kakvoj si nekada bila“. Ja sam mu odgovorila da ću se potruditi da to bude tako, iako sam ja već u kondiciji, jer to iziskuje moj način života, a o kilogramima nikada nismo pričali.
Mislite li da će vaš novi duet ponoviti uspeh ”Jorgovana”?
Te dve pesme se nikako ne mogu porediti. Pre dvadeset godina je bilo mnogo više emocija u samom narodu i sve je bilo mnogo drugačije. „Klupko“ je kvalitetnije od „Jorgovana“, jer je Dino sada zreliji i kao čovek i kao autor, a i ja takođe. Jedno je izvesno, naš dobar glas je i dalje isti, ali i emocije.
Jeste li pokušali da ubedite Dina da konačno dođe u Beograd?
On se ne da ubeđivati. Rekla sam mu, a i sada mu poručujem, da ga publika u Srbiji neizmerno voli i da bi bilo lepo kada bi došao. Volela bih i nadam se da će se to i desiti.
Na snimanju novogodišnje emisije ”Grand šou” poverili ste se, navodno, nekim koleginicama da je razlog vašeg dobrog izgleda zapravo dvadeset godina mlađi muškarac.
U tom trenutku nije postojao nijedan muškarac u mom životu, a pogotovo ne dvadeset godina mlađi, jer to meni nikako ne može da se desi. Živim u harmoniji duha i tela i ne odobravam tako veliku razliku u godinama, zbog toga što dva ljudska bića moraju da budu sinhronizivana na svim životnim poljima da bi se razumela i volela, a kada je razlika tako velika, to prosto nije moguće.
Postoji li sada u vašem životu muškarac ili uživate u samoći?
Bilo bi lepo kada bi neko bio pored mene (pauza)…  Teško je pronaći nekoga ko vodi ovakav život kao ja. Povukla sam se na samom vrhuncu karijere. Imati svest o onome što je nekad bilo i o onome što je sada i te kako opterećuje i vrlo je zahtevno ne samo za mene već bi isto bilo i za tog nekog ko bi bio pored mene. Zaista je teško naći nekoga ko bi mogao da prati način života sadašnje Vesne Zmijanac.
U poslednje vreme tabloidi češće pišu o životu vaše osamnaestogodišnje ćerke Nikolije, nego o vama.
Nikolija je, rekla bih, veoma interesantna javnosti. Mnoge moje koleginice imaju decu, pa se o njima ne piše. Nikolija je najpre odličan đak, samostalna i vredna ličnost, pa tek onda moja ćerka. Mediji su pokušali s nekim manipulacijama, ali nisu uspeli. Da bi neko razotkrio njenu ličnost, morao bi mnogo temeljnije da se bavi time, ali i tada ne postoji ništa ružno što bi se o njoj moglo otkriti. Srećna sam zbog toga što je ona moja ćerka. Niki je predivna upravo takva kakva jeste.
Neretko se piše i o njenim ludovanjima po noćnim klubovima.
Ona je ispunila zahteve njenog oca Vlade i mene, a to je da bude dobar đak, da se ne drogira, ne pije i ne puši. To što voli da igra i što možete da je uslikate u klubovima u Atini, Parizu, Njujorku ili Londonu, ne mogu, niti želim da joj zabranim. Ona je dala sve od sebe da njen otac i ja budemo ponosni na nju i uspela je u tome.
Kažu da ste često u grčkoj prestonici da biste je mogli držati "na kratkom lancu".
To nije istina. U Atinu odlazim, jer mi ćerka nedostaje. U potpunosti razumem njene godine. Za mene je ljubav – sloboda. Dozvolila sam joj da se u potpunosti izrazi i da pokaže ko je i šta je. Nekada sam je eventualno usmeravala iz pozadine, ako je to bilo potrebno. I sama sam oduvek bila slobodna, pa nema razloga da je sputavam u bilo čemu.
Kako ste reagovali kada ste u novinama videli fotografije na kojima se Nikoliji vide gole grudi?
Ona voli da bude samostalna, ali i važna. Te fotke su nastale kada je osvojila titulu "Mis mokre majice", a zna se šta to zahteva. Neposredno pre toga tražila mi je novac da nešto kupi, ali joj ga nisam dala, pa je odlučila da zaradi sama i uspela je u tome, jer je te večeri kao pobednica dobila 300 evra. Ja sam ponosna na nju i neka bude "Mis mokre majice" još hiljadu puta, samo neka i dalje bude zdrava osoba kao što jeste. Ako bih zahtevala od nje bilo šta preko toga, onda sa mnom nešto ne bi bilo u redu.
Nekada vaša najveća konkurentkinja Lepa Brena ovih dana najavljuje spektakularni kambek. Mislite li da će ponoviti uspeh koji je imala osamdesetih godina?
Ne treba porediti njenu slavu od pre 20 godina i sada. Sada ništa ne može da izazove toliku euforiju kao nekada, kada smo bile na vrhuncu popularnosti. Od Brene očekujem da bude u skladu sa svojim godinama i da publici ponudi svoje veliko iskustvo.
Svojevremeno ste za emisiju ”Špica” na HRT-u izjavili: „Lepa Brena nije bila pevačica, već šoumen i igračica. Za razliku od nje, ja sam stvarno pevala”.
To je zaista tako. Vesna Zmijanac je na početku karijere imala samo mikrofon u ruci i dobru pesmu, dok je ona imala „Slatki greh“ i čitavu jednu mašineriju. Na kraju je ispalo da je to dalo mnogo bolje rezultate. Čak i danas, iza sebe imam samo svoj glas i dobre pesme. Zbog vrcavih pesama koje je forsirala dugo smo mislili da Brena ne peva, već pevuši. Ipak, ona je s vremenom dokazala da je dobra i kvalitetna pevačica. Nikada je nisam doživljavala kao konkurenciju, jer se oduvek razlikovala od mene, a i danas to potvrđuje sam način našeg života. Možda mi je ponekad bilo žao što i ja nisam imala te vesele pesme, jer mi se često dešavalo da sam zbog teških i životnih tekstova koje sam pevala padala čak i u depresiju, a ona je bila i ostala jedna vesela osoba.
Volite ozbiljne i "teške" tekstove, a odbili ste „Kukavicu“ koja je kasnije završila na albumu Cece Ražnatović.
Nije istina da sam odbila da je snimim, nego sam već imala pripremljen ceo album kada mi je bila ponuđena. Zamolila sam Marinu Tucaković da mi je sačuva za sledeći CD. Posle nekoliko meseci me je nazvala i pitala da li bi mogla da je snimi Ceca. Nisam se protivila. Štaviše, drago mi je što je ona to otpevala i što je postala veliki hit.
Jedina ste pevačica koja je napisala romansiranu autobiografiju. U knjizi ”Kad zamirišu jorgovani” otkrili ste pikanterije iz svog života. Ipak, nije malo onih, pogotovo među kolegama, koji tvrde da ste dosta doga i prećutali.
Sve što je bilo zanimljivo, to sam napisala. Ništa nisam prećutala, ali se može desiti da sam nešto zaboravila. Unela sam ono što će mojim obožavaocima biti interesantno, ali što je i meni u karijeri bilo bitno. Tvrdim da sam obelodanila i neke stvari za koje sam mislila da ih nikada neću ni izgovoriti. Bila sam krajnje iskrena, ali ne i banalna.
Nedavno ste, navodno, kupili stan na Vračaru koji je vaša deveta nekretnina u Beogradu.
Možda se selim već petnaesti put, a koliko nekretnina imam, pitajte ovu kuću na Bukulji u kojoj živim. Ona je odnela sve te nekretnine o kojima se piše.
Pa na šta ste potrošili novac koji ste zaradili za sve ove godine?
A ko vam kaže da sam ga potrošila? Oduvek sam živela lagodno, a i danas je tako. Nikada nisam razmišljala kako ću da platim struju, da li će me posluživati jedna, dve ili tri žene ili koliko ću novca dati na garderobu. To je sve zavisilo od mog trenutnog raspoloženja. Smatram da danas imam mnogo više nego što mi je potrebno.
U moru današnjih folk pevačica, vidite li u nekoj svoju naslednicu?
Sve pevačice su moje naslednice, jer su lepe i dobro pevaju. Izdvojila bih Seku Aleksić, ne zbog toga što ona stalno ističe da sam ja njen uzor, već zbog toga što ima jedinstven glas i neku specifičnost koju nema nijedna druga pevačica. Njen vibrato me u pojedinim trenucima podseća na Hulija Iglesijasa. Mogu da kažem da je ona nalik meni, ali da opstaje u mnogo većoj euforiji i konkurenciji nego što je to nekada bilo. Bila mršavija ili punija, nju narod voli, i to je to.
Otkud to da učestvujete na festivalu „Ilidža“, a da vas nije bilo na „Grand festivalu“?
Niko me nije zvao. Moram priznati da sam teška kada je o festivalima reč, pa su verovatno očekivali da neću ni pristati da dođem. Organizatori „Ilidže“ su se potrudili da me privuki, i ne samo mene već i druge velikane narodne pesme. Pristala sam da pevam, jer sam pronašla pesmu koja je lepa i koja me je podsetila na ono dobro, staro vreme kada je glas bio jedino oružje za uspeh. Otkriću vam refren pesme koju ću tamo izvesti: „Sarajevske cure, gde su vaše burme skovane od suza i zlata? Ja sam svoju bacila sa mosta, njemu nek je moja ljubav prosta.“
 

Autor: Svet