Triput meri jednom seci: Nožem poravnavaju račune!
Za prvih šest meseci ove godine hladnim oružjem u našoj zemlji ubijeno je trinaest, a teže i lakše ranjeno 278 osoba. U 2012. od noža stradalo 36 ljudi, a 636 povređeno
Svakog dana u Srbiji se u proseku dogodi najmanje jedan napad hladnim oružjem. Na taj način prošle godine ubijeno je 36 ljudi, dok je povređeno čak 636 osoba. Glavni problem je, smatraju stručnjaci, taj što su za razliku od vatrenog oružja, sečiva lako dostupna, a kazne za nošenje su minimalne. Stručnjaci upozoravaju i na činjenicu da su maloletnici ti koji najčešće nose sečiva, a kada se nađu u opasnosti, olako ih potežu.
Prema podacima Ministarstva unutrašnjih poslova, tokom 2012. godine nožem ili nekim drugim hladnim oružjem ubijeno je 36 ljudi, 160 je teško povređeno, a 476 lakše.
– Tokom prvih šest meseci 2013. upotrebom neke vrste sečiva ubijeno je 13 ljudi. Teške telesne povrede zadobile su 83 osobe, a lake 195 – navode u MUP.
Procene kriminologa ukazuju da noževe nose najčešće osobe od 15 do 25 godina, čiji je osnovni cilj da privuku pažnju. Ova kategorija, ipak, retko nož i upotrebi, za razliku od druge grupe, koja hladno oružje nosi iz straha, panike i moguće samoodbrane.
– Postoji i treća kategorija ljudi koji nose sečivo i koji su spremni da ga koriste u svakoj situaciji – kaže kriminolog Zlatko Nikolić. – Vatreno oružje se znatno teže pronalazi, pa je i logično da ima više napada i povređivanja sečivima. Takođe, nož i ako se iznese iz kuće blaže se sankcioniše od, na primer, neovlašćenog nošenja pištolja.
Napade hladnim oružjem nemoguće je iskoreniti, ali postoje određene mere koje se mogu preduzeti kako bi se situacija popravila. Naš sagovornik smatra da država na prvom mestu mora da radi na prevenciji ovakvog ponašanja, jer hladno oružje nije moguće oduzeti i potpuno kontrolisati kao vatreno.
U suštini, svaka kuća ima nož, makaze, šrafciger ili neki sličan alat koji može da se upotrebi kao oružje. Zbog toga je nemoguće sve to kontrolisati, ali se nošenje može oštro kažnjavati, posebno u javnim ustanovama kao što su na primer škole, smatra Nikolić.
Pored toga što se godišnje dogodi više napada raznim vrstama sečiva, znatno više ljudi pogine od vatrenog oružja i eksplozivnih naprava.
– Pištolji, puške i bombe su teže dostupni, pa se ređe i pojavljuju u napadima. Ipak, kada se tako nešto dogodi, posledice su često fatalne – kaže Nikolić.
Izvor: Novosti
Foto: Sipa
