U susret konferenciji “Food Talk 2014″! Stanko Popović: Riba pliva tri puta – u reci, u kotliću i u vinu!

Druga po redu konferencija „Food Talk 2014“ biće održana 5. juna na Salašu 137, kraj Novog Sada. Kompletan program konferencije možete pogledati OVDE, a na njoj će postojati i „alaski kutak“, u kojem će se spremati večera za učesnike i goste konferencije. U njemu će glavnu reč voditi Stanko Popović, novinar, vlasnik “Mont-pressa”, urednik “Ribolovačkog magazina” i osnivač udruženja R E K A. Uoči konferencije i njegovog angažmana na njoj Stanko Popović kaže:

– Pozva me onomad moj drugar Robert Čoban, da za feštu Food Talk, upriličim specijalitete dunavskih alasa. Iha, laka li, teška i nadasve lepa “zadatka”. Kad, pitanje je šta odabrati? Ma, lako i polako… Šta drugo nego kotliće, pa “talandaru” i uz to šta ide. Elem, ‘ajde da krenemo od onoga što nazvasmo – riblja čorba kao brend. Priprema ribe je različita od mesta do mesta. Vekovima su profesionalni ribari pripremali specijalni obrok – ribu, uz dodatak soli i ljutih papričica, kuvali su u vodi iz reke. Kao rezultat dobili su riblju čorbu – jelo koje je danas uobičajeno u restoranima pored Dunava, a i veoma je ukusno u kombinaciji sa vinom i domaćim svircima.

Teorija da riba pliva tri puta – u reci, u kotliću i u vinu – dokazaće se još jednom. Ovaj ugođaj je tokom minulih decenija postao hedonističko-gastronomski brend, kako se sada kaže, zbog koga se dolazi na obale Dunava, u čarde, gde se na trpezi nudi riblja čorba i paprikaš. Samo neznalica i nemaštovit kuvar može to da upropasti i to nekim začinom. Jedini i pravi “začin” je – samo sveža dunavska riba. Bogami, učio sam od majstora da je zgotovim i podelim sa društvom, a kada omašim… da ispravim dolivanjem vina… ne u kotlić već u čaše.

Odabrao sam da predstavim i vama ponudim umeće legendi iz koviljske kuće Varenika, znate ono „Čarda na kraj sveta”… Biće tu čuvena bela riblja čorba, pa monoštorski paprikaši ekipe Đura i drugari, a kao „meze“ njihov specijalitet protfiša „riba hleb“ i deverika na talandri, šaran u rašljama što ih gotove potomci alasa i čamdžija, pa dunavska dimljena riba što je priprema Mile iz San Franciska, a po recepturi dede mu Steve sa varadinske tikvare… Kao klasiku ponudiću Grcinu „novinarsku“ riblju čorbu. Voli da je kuva, a i naučio je, pa je i u Guinness Worl Records upisao. I ja sam u tom Guinness poduhvatu učestvovao, doduše kao pomoćni ložač vatre pod kazanom, ali isto je il’ kosio il’ vodu nosio… E, da, gledaću da do tog junskog prvog četvrtka spremim i dunavsku belu u dunstu.

U narednim danima vam slede i njihove pozivarske poruke. Vojvođanska trpeza nudi vam: plemenitu raskoš, nestašan, razigran, nekako bećarski ukus, otmenost jednostavnosti svojih jela, mirise koji su uvek prisutnii saputnici kroz ovu ravnicu i najbolji pozivari u gostoljubive domove, salaše, čarde i restorane…

Čuveni dr Jovan Stejić savetovao je, još pre jednog veka, svoje Vojvođane, a i mi vas, kako treba jesti, a uz to i kako treba živeti: „U uživanju hrane ne budi ni vrlo proždrljiv, ni strašljiv, pa se ništa od nje ne boj… Kad jedeš i piješ nemoj se ljutiti, jer ljutina svako jelo i piće truje. Veselo društvo najlepši je začin jelu. U neveseloj samoći , zlo se hrana uživa. Polagano i veselo jedi, pa ćeš i zdravo jesti!“

Zdravi i veseli bili, kakva je i ova riblja panonska trpeza na Food Talk–u – poručuje Popović.

Autor: Life Content