Živela je u mračnom podrumu sa mrtvim dedom! Goca Božinovska otvoreno o paklu kroz koji je prošla!
Samo za VIP Exkluziv Goca Božinovska otvorila je dušu i sa našim čitaocima podelila svoju surovu životnu priču!
Bila sam neželjeno dete
– Hteli su da me ubiju još pre nego što sam se rodila. Razne žene po selu su me davile, muljale, gurale u majčinom stomaku, ko zna šta sve nisu radile mojoj majci kako bi me pobacila. Majka je ležala na flašama vruće vode, radila razne gluposti, sve što su joj žene govorile. Mojoj majci, uz muža alkoholičara, nije bilo do još jednog deteta. Ali, ma koliko su se trudile da me ubiju, ja se nisam dala. Hvala Bogu da se nisam rodila sakata ili sa ko zna kakvim oštećenjem, pa da se mučim celog života. Tako je moja žestoka borba za život krenula još od začeća. I nijednog trenutka nije prestala. Život mi nije dao da predahnem.
Luna ponovo posetila plastičara? Ugradila novu G*ZU – Isplivale slike PRE I POSLE!
Aco Pejović uhvaćen na aerodromu! Uputio se u Španiju zbog OVOGA!
Skandal u najavi! Milica žestoko ISPROZIVALA Snežanu, a onda je Đurišićka ODGOVORILA!
Stidela sam se pijanog oca
– Bili smo sirotinja. Tata je bio iz bogate porodice, iz Makedonije je došao, ali njegovi nisu hteli da čuju za njega kada se oženio mamom. Živeli smo bukvalno na livadi, dok moji nisu napravili kuću. Sami su pravili i pekli ciglu za kuću. Ciglu po ciglu. Oboje su bili vredni. Tata je imao državni posao, radio je na železnici. A kad nije bio na poslu, štrikao je na mašini. Mama je plela ručno, bila je poznata u selu po tome. Plele smo i sestra i ja. Jedna plete prednjicu, druga zadnji deo džempera, treća rukave. Borili su se, snalazili, trudili se da nam obezbede bar najosnovnije. Tata je bio predobar čovek. Ali, tugovao je što je u Makedoniji ostavio familiju, dvoje dece. Žena mu je bila umrla. Od mame je bio stariji 20 godina. Valjda od tuge, mnogo je pio. Kad se napije, nije znao šta radi. Maltretirao je majku, a sestra i ja smo sve to gledale. Nahvatala sam se straha za ceo život. Sad kad pomislim kako je njegovoj duši bilo, u neku ruku mi je i jasno kakva muka, bol i patnja su bili u njemu. Znali smo kad prima platu. Strahovali smo, svesni da nam dolaze crni dani, jer će imati para za alkohol. Srećom, nije imao dugo. Često me je bilo sramota kada na ulici vidim oca pijanog – rekla je Goca Božinovska pa dodala:
Pevala sam da ne bih prala sudove
– Uvek sam sanjala da ću biti pevačica. Pojma nisam imala da za to treba da se ode od kuće. Ma ništa nisam znala. Mislila sam da je to raj, a da sam znala koliko je crno da crnje ne može biti… Uzmem plastični bokal kao mikrofon i pevam! Zamišljala sam da sam na televiziji. A nisam znala ni Beograd gde je. Bila sam dobro dete, odličan đak. Međutim, ništa sem pevanja me nije zanimalo. Sveske su mi bile pune pesama. Slušala sam Lepu, Vesnu Zmijanac, Šabana, Zorica Brunclik mi je bila idol. Sestra Jelica me je stalno terala da pevam. Jedne večeri, u kafani Kod Ruže, nismo imali pare da platimo račun. Tada me Jelica naterala da pevam kako ne bismo prale sudove. Gazdarica je bila oduševljena. Sela je za naš sto i pitala da li bih mogla da pevam u kafani. Preduzimljiva Jelica odmah je ugovorila posao. Bila sam lepa, zgodna, zbunjena klinka. Već sutradan sam počela da vežbam sa orkestrom. Sve se dešavalo vrlo brzo. Upala sam u mašinu.
https://www.instagram.com/p/B6nyZ31p_R9/
Zlata i ja smo živele po podrumima, šupama i rupama
– Sa Zlatom sam se družila još dok je bila sa Hasanom u braku. Dođe ona kod nas sa Mikijem, Hasan i Rade odu, nas dve ostanemo sa decom. Znale smo se još pre nego što se udala za Hasana. Dok sam ja pevala kod Loće, ona je pevala u Lipovačkom cvetu. U isto vreme smo se rastale od očeva svoje dece. Zajedno smo krenule u novi život. Joj, šta smo sve preživele. Mnogo smo radile, trčale, stvarale. Živele smo po iznajmljenim ćumezima i podrumima, po šupama i rupama. Jedno vreme smo živele u nekom podrumčetu u kojem je živeo jedan deda. Podrum buđav, pun vode, čim je deda umro, familja izdala stan. Ma nije ni bilo svetla, po mraku pipaš da dođeš do vrata. A na vratima dedina umrlica. Ma kao da smo živele u mračnom i vlažnom podrumu sa mrtvim dedom! Sećam se, kada sam se jedne večeri vratila kući, zateknem uplakanu Zlatu. Izbezumljena, naduta od plača, tresla se od užasa i straha. Kaže, dolazio i sedeo sa njom mrtav deda. Ma strašno je bilo, ali bile smo mlade, život nam je bio lep… – rekla je Goca Božinovska, pa dodala:
https://www.instagram.com/p/BvPoRU6BdoB/
Saša Popović me je spasao
– Bilo je strašno kada sam se rastala od muža.. Uz njega, zapostavila sam karijeru. Posla više nije bilo, bila sam očajna, iscrpljena, izgubljena. Godinu dana sam provela u suzama. Zlata više nije znala šta sa mnom da radi. Govorila mi je da se uništavam, optuživala me je da mi je cilj da umrem, pretila da će i ona umreti za mnom. Ne daj Bože da iko doživi ono što sam ja doživela. Ma potoke suza sam prolila zbog tog rastanka! Toliko sam se osušila da ni na šta nisam ličila. Nisam mogla među ljude. Oblačila sam po dva-tri para pantalona, jedne preko drugih da se ne bi videlo koliko sam mršava. Ma bila sam grob! Budila sam se u krevetu mokrom od suza. Da nije bilo Saše Popvića… On mi je tada bio sve na svetu. I sad mi je više od roda. Stao je uz mene u najtežim trenucima. Nije bio oženjen. Sećam se, imao je kućnu pomoćnicu Anu, koja mu je svaki dan kuvala ručak. Naredio mi je da svaki dan između dva i tri sata dolazim da ručam kod njega! Poslušala sam ga. I zaista, za dva-tri meseca sam se povratila i prestala da budem grob. Onda sam odjednom pukla i rekla da tako ne može više. Šijan mene, ustvari, nikada nije pustio. Bilo mu je još gore jer sam se pravila da sam nezainteresovana za njega. Ludilo je trajalo i kada sam se trgla. Kada sam se malo vratila sebi i snimila pesmu Okovi, on je dolazio ispod mojih prozora, satima stajao i puštao do daske tu pesmu na kasetofonu u autu. Svaki dan me je zvao na ručkove, večere… Kao da smo tek tada počeli da se zabavljamo, nadoknadili smo ono što smo propustili na početku veze. Ali, ni ta lepota nije dugo trajala. Dok sam pevala u Beču, javili su mi da je ubijen. Prošlo je dvadeset godina… – završila je Goca Božinovska.
