Kažnjavaju samo „sitne zanatlije“: Jahting prostitucija cveta – usluge nude i devojke i mladići!

Prostitucija cveta u Crnoj Gori, uprkos zvaničnim podacima prema kojima su, za prvih sedam meseci ove godine, napisane samo dve prijave zbog bavljenja najstarijim zanatom.
Nezvanični policijski podaci govore sasvim drugačije – gotovo u svim crnogorskim opštinama moguće je dobiti usluge te vrste, koje koštaju od pet do hiljadu eura.
To je, naročito tokom letnje sezone, izraženo na primorju, gde se, prema rečima više sagovornika “Vijesti” iz policije, skupljaju žene sumnjivog morala iz gotovo čitave Crne Gore i okruženja, ali i mladići koji prodaju svoje telo.
Šef nacionalne Kancelarije za borbu protiv trgovine ljudima Zoran Ulama rekao je “Vijestima” da se na osnovu izveštaja instutucija koje učestvuju u radu Nacionalnog radnog tima može konstatovati da u Crnoj Gori nema pokazatelja pojave prostitucije u širim razmerama.
No, uprkos tome, i statističkim podacima policije, javna je tajna da gotovo da nema iventa, zabave ili dobre žurke, u Budvi, Tivtu ili Baru, ali i ostalim gradovima, da se kao “inventar“, u zavisnosti od seksualne orijentacije organizatora provoda, ne pojave devojke ili mladići koji pružaju seksualno zadovoljstvo.
Jek sezone na Crnogorskom primorju predstavlja pravi magnet za brojne „zanatlije“, kako atraktivne devojke, tako i mladiće koji su se odlučili da se bave ovim poslom.
Pored Budve, koja godinama unazad važi za epicentar prostitucije na ovom delu Jadrana, i centar crnogorskog elitnog nautičkog turizma Tivat jedna je od tačaka takozvane elitne jahting prostitucije, gde animir dame i momci uz adekvatnu nadoknadu pružaju sve usluge koje klijent poželi.
Iako prostitucija zvanično ni ne postoji u obimu na koji nezvanično upozoravaju službenici policije, Ulama objašnjava da Kancelarija na čijem je čelu, posebno tokom turističke sezone pojačava svoje preventivne aktivnosti ukazujući na moguće opasnosti od tih i sličnih pojava, koje, kako je rekao, mogu nastati usled pojačanog priliva turista.
“S tim u vezi, ono što imamo kao informaciju, jeste da postoje ugostiteljski objekti registrovani kao noćni klubovi, koji zapošljavaju animatorke i go-go igračice. Ti objekti su predmet posebne pažnje i proaktivnog istraživanja ove pojave”, rekao je Ulama.
Istakao je da se u Crnoj Gori često poistovećuju trgovina ljudima u svrhu seksualne eksploatacije i prostitucija.
“Između prostitucije i trgovine ljudima je tanka nit i statistički pokazatelji iz prethodnog perioda pokazuju da su najveće žrtve trgovine ljudima upravo osobe koje su se bavile prostitucijom dugo godina”, tvrdi Ulama.
Pojasnio je da se trgovina ljudima u svrhu seksualne eksploatacije odnosi pre svega na prinudnu prostituciju.
“To podrazumeva ograničeno kretanje, oduzimanje dokumenata, nametanje broja klijenata, psihičko i fizičko zlostavljanje, zatim kupovinu i prodaju osobe bez njenog znanja i pristanka. Sama prostitucija predstavlja pristanak osobe da dobrovoljno obavlja ovakvu vrstu posla”, rekao je Ulama.

Cene usluga su različite, i tu postoje velike oscilacije. Mada se u Budvi ne može govoriti o najnižoj prostituciji, ako se takvim terminom može nazvati, kada neko svoje telo nudi za par evra, sigurno je da svi koji „nešto znače“ u tom zanatu, letuju upravo u metropoli turizma, gde se tokom jula i avgusta skuplja najviše njihove klijentele.
Zbog toga, devojka ili mladić za sat svoje usluge mogu da “inkasiraju“ od sto do 300 eura, u zavisnosti od toga kakvu želju, odnosno fetiš, ima klijent. Noć sa “vrhunskim profesionalcima u poslu” košta oko 500 eura.
Upućeni spekulišu da se iza profesije model ili maneken, bilo da se radi o muškarcu ili devojci, često krije latentna prostitucija.
Za razliku od metropole turizma, u lučkom gradu ispod Rumije, ali i Ulcinju, novčanike pune i one koje telo prodaju za manje od deset eura.
Sagovornik “Vijesti” iz policije tvrdi da u Baru “ordniraju” devojke, uglavnom romske nacionalnosti, koje će za svega pet eura oralno zadovoljiti klijenta. Upravo u tom gradu podnete su dve prekršajne prijave, protiv osoba koje su se bavile prostitucijom.
Glamur koji je Tivtu doneo Porto Montenegro bacio je novo svetlo na najstariji zanat.
Da su “prijateljice noći” uvek išle uz mornare i brodove drevna je istina, ali u novije vreme damama su se pridružili i pripadnici jačeg pola, voljni da udovolje prohtevima bogatih vlasnika i unajmitelja jahti koji imaju gej porive.
Uobičajena tarifa u Tivtu je od 150 eura za sat seksa, preko 700 eura za ostanak animir-dame ili momka preko cele noći, do 1.000 eura za 24-satni tretman.
Svaka eventualna kinky želja klijenta dodatno se plaća, a cene usluga vrhunskih prostitutki za koje niko od najšire javnosti ne bi ni pomislio da se bave tim zanatom, bogataši plaćaju čak i skuplje od uobičajene tarife. PDV se naravno, ne obračunava niti plaća, čak ni onaj sniženi od 7 odsto koji je u Crnoj Gori propisan na sve “robe ili aktivnosti povezane sa jahtingom“.

Budući da je Porto Montenegro mesto za hedonizam i uživanja, u kome je diskrecija prvi i osnovni preduslov za rad, o načinima na koji se odvija organizacija ove vrste ponude za bogate jahtaše ne može se zvanično saznati bukvalno ništa. Sve se odvija u vrlo uskom krugu poverljivih posrednika, koji bogataše sa jahti spajaju sa damama ili momcima spremnim da ugase njihovu telesnu žeđ.
Prostitutke, ili kako se to zvanično i politički korektnije naziva “pratilje na jahtama” (ladies yacht escort), svojim klijentima mogu “ispod ruke” da obezbede i concierge agencije, za koje je inače osnovno pravilo poslovanja da svaka želja njihovog poslodavca mora biti zadovoljena.
Iako takvu vrstu usluga nije moguće naći u njihovoj zvaničnoj ponudi, podrazumeva se da concierge agenti mogu u slučaju potrebe, naći i one koje će njihovim klijentima pružiti adekvatnu zabavu na brodu.

Same “izvršiteljke usluga“ su iz vrlo šarolikog društva – najčešće su u pitanju posrnule manekenke i top modeli kojima karijera nije išla očekivanim tokom, ali i prave “profesionalke” koje se isključivo bave najstarijim zanatom na svetu.
U tome se i razlikuju dva tipa prostitucije koja se obavlja na jahtama – elitna, gde skupe kolgerle odrađuju bogataše – vlasnike ili unajmitelje jahti, i ona gde “obične” dame te iste usluge, po značajno nižim cenama, pružaju članovima posada jahti.
Često se može videti kako postiđena devojka, koju ovlaš znate iz lokalnog butika ili kafića, obučena na način da bude što neprepoznatljivija, u sitne sate ulazi na jahtu u društvu mornara, po pravilu, kada gazda nije na brodu.
Vikendom, takođe u sitne sate, sa jahti se neretko iskrcavaju atraktivne mlade dame, sa izraženim podgoričkim akcentom koji ne mogu sakriti dok razgaljeno ćaskaju jedna sa drugom, popravljajući “raskupusanu“ garderobu i razmazanu šminku.
Kad je gazda jahte tu, postupak je mnogo drugačiji – njegova dama dolazi najčešće iz Beograda, Hrvatske ili Rusije. Redovnim ili čak privatnim avionom sleće na tivatski aerodrom, gde je preuzimaju poverljivi saradnici. Nakon toga, najčešće luksuznim automobilom, sa po pravilu zatamnjenim staklima, prebacuju je do jahte u marini ili gliserom do usidrenog broda. Sve se prethodno ugovara preko isprobanih posrednika ili preko specijalizovanih web-sajtova iz zemalja okruženja poput recimo, www.slavic-companions.com, koji bez ikakvog ustručavanja direktno nude svoju “robu i usluge“.

Kada su počeli ratovi na prostorima bivše Jugoslavije, “crveni fenjeri“ u Crnoj Gori, prvo su zasvetleli u Ulcinju. Meka za one koji su plaćali zagrljaje lakih žena bili su restorani “Oliva”, “Tropicana”, potom “Brod na Bojani” i “Pikaso”.
Ulcinj je tada bio sigurno utočište devojkama iz bivšeg Sovjetskog Saveza, ali i iz Srbije, Bosne, Makedonije pa čak i iz Crne Gore.
Mrežu prostitucije razbio je tadašnji načelnik Odeljenja bezbjednosti Ulcinj, Sabro Buzuković uz pomoć specijalnih jedinica MUP-a.
U skorije vreme, usluge prostituki mogle su se dobiti u lokalu “Popaj”, koji se nalazio u Kručama, na granici Ulcinja i Bara. Zbog delatnosti koja se tu obavljala vinovnici su već odgovarali pred sudom.
Ulcinj je danas miran grad, kao i ranije, ali svaka sezona donese i prostituciju. Ipak, to je mnogo manje izraženo nego ranije i nije organizovano, a prema saznanjima “Vijesti”, devojke koje su spremne na prostituciju, uglavnom rade kao konobarice u nekim za to posebno izabranim lokalima.

Sagovornik “Vijesti” iz ulcinjske policije rekao je da broj žena koje prodaju svoje telo preko godine varira.
“Uglavnom ih donese leto, ali i to su sporadični slučajevi. U svakom slučaju, to su vrlo sofisticirani poslovi i objekti gde je to delo teško dokazivo. Radi se sa isključivo proverenim mušterijama”, rekao je sagovornik “Vijesti”.
Istakao je da se pretpostavlja da se prostitutke mogu naći u pojedinim lokalima u gradu u Pinješu i u blizini Autobuske stanice ali i na Adi Bojani, u privatnim kućicama koje nije problem iznajmitii.
“Prostitucija se odigrava u strogoj tajnosti, posebno u pojedinim ugostiteljskim objektima, gdje je konobarisanje paravan najstarijem zanatu”, pojašanjava on.

Osim “prodavačica ljubavi”, Ulcinjane, ali i sve u Crnoj Gori, trebalo bi da zabrine, evidentna pojava pedofilije nad devojčicama romske nacionalnosti koje prose po ulicama i na semaforima.
“Vijesti” saznaju da su pedofilii pre početka turističke sezone, devojčicama davali po pet eura “samo da uđu u ulaz neke mračne zgrade, i puste ih da im miluju grudi”. Nakon toga, devojčice su same nudile te usluge istim tim ljudima ili onima slične starosne dobi.

Dok podaci do kojih su došle “Vijesti” pokazuju da je stanje alarmantno, a zvanična statistika to negira, dva otkrivena prekršaja za prvih sedam meseci 2013. godine stvaraju utisak da se u Crnoj Gori “to ne dešava”.

Iz Uprave policje saopšteno je da kroz redovne i planske aktivnosti ta institucija sprovodi mere i radnje na otkrivanju i suzbijanju prostitucije u svakom pojavnom obliku, bez obzira na mesto izvršenja. Inspektori, pored toga, piše u odgovoru, rade i na otkrivanju i suzbijanju i ostalih prekršaja i krivičnih dela sa elementima prostitucije.
“Zakonom o javnom redu i miru, član 27 propisana je novčana kazna od 200 eura do 1.000 eura ili kazna zatvora do 30 dana za prekršaj koje počini lice koje se na javnom mestu odaje prostituciji ili bavi radnjama koje podstiču na prostituciju”, saopšteno je iz UP.

Istakli su da je istim Zakonom, članom 28 predviđena novčana kazna od 300 eura do 1.500 eura ili kazna zatvora do 30 dana za fizičko lice koje počini prekršaj iznajmljivanjem ili ustupanjem prostorija za bavljenje prostitucijom ili na drugi način posreduje u vršenju prostitucije.
Za isti prekršaj, za pravno lice predviđena je novčana kazna u iznosu od 500 eura do 5.000 eura, a za odgovorno lice u pravnom licu i preduzetnika predviđena je novčana kazna u iznosu od 300 do 2.000 eura.

Da li bi se stanje na polju prostitucije promenilo kada bi Crna Gora legalizovala najstariji zanat, pitali smo Zorana Ulamu, koji je rekao da je protivnik toga.
“Kada je u pitanju legalizacija prostitucije to moraju da rade stručni timovi, mora se uradi istraživanje. Ne odlučujem o tome, ali kada bi moj glas odlučivao, bio bih protiv. Možda bih bio za, ukoliko bih bio siguran da ta žena može da odlučuje o uslovima rada. Ipak, siguran sam da ne može odlučivati, već bi i dalje bila žrtva. Druga stvar, na taj način legalizovali bi posao makroima, jer bi oni bili u prilici da lakše dođu do ‘robe’. Sa druge strane vjerujem da bi i dalje bilo ilegalne prostitucije. Makar su takva iskustva država koje su legalizovale prostituciju”, ispričao je Ulama.
Istako je da, na osnovu onoga što je video tokom poseta tim državama, ni oni nisu zadovoljni učinjenim, jer legalizacija prostitucije nije smanjila trgovinu ljudima.

izvor: Vijesti.me