„Odrasli pre vremena“: Umesto u školu svako jutro idu na posao
Više od milion Sirijaca spas od rata našlo je u Libanu, među njima i 350.000 dece. Javne škole sa trenutnim kapacitetima imaju mesta za 40.000 sirijske dece. Ali, ni ta mesta neće biti popunjena, jer roditelji namaju novca da im plate školovanje.
Hiljade sirijske dece rade na ulicama Bejruta, pomažući tako porodicama da opstanu, izvestio je reporter Al Jazeere Vladimir Bobetić.
Nedelja je i na Velikom bazaru u Bejrutu pazarni je dan. Oko bazara veliki je broj sirijske dece i njihovih roditelja. Prodaju sve što mogu, od voća do ličnih stvari koje su poneli iz Sirije. Pomoć više ne primaju i svaka libanska funta se štedi.
Abdul-Rahman je izbegao u Liban pre dve godine. Preprodaje banane. Pokušava da zaradi nešto novca kako bi porodici obezbedio najnužnije. Nijedno od četvoro dece ne ide u školu. Sa trenutnim primanjima, nije u mogućnosti platiti 45 evra mesečno za njihovo školovanje.
„Moj sin mi pomaže, radi ovde sa mnom. Patim zbog toga što mora da radi umesto da je u školi. Sve što želim trenutno je da budu siti i da imaju krov nad glavom“, kaže Abdul-Rahman.
Mouhamad ima osam godina. Tek što je krenuo u prvi razred, u rodnoj Siriji razbuktao se rat. Sada uz očeva kolica sa bananama prodaje diskove.
„Dnevno zaradim pet do 10 hiljada libanskih funti. To dajem tati da bi mu pomogao da imamo gde da živimo. Volio bih da se vratim u školu, tamo su i moja zemlja i moja kuća“, kaže mali Mouhamad.
Preko dana na ulicama Bejruta veliki je broj dece koja čiste cipele. Dnevno mogu da zarade do 10.000 libanskih funti, što nije ni celih pet evra.
Nedjeljno veče većina libanskih porodica provodi na šetalištu uz more. Deca voze rolere, bicikle ili se, jednostavno, samo igraju. Halil i Rimas taj luskuz nemaju. Brat i sestra, kada padne noć, zajedno sa još nekolicinom sirijske dece izlaze u najprometniju bejrutsku ulicu Hamra da bi prodavali cveće. Rade od šest popodne do četiri ujutro i razmišljaju o povratku kući.
„Bili smo srećni, igrali smo se i sve mi nedostaje. Onda je došla Slobodna sirijska vojska i sve se promenilo“, kaže Halil.
Deca tvrde da se na ulici osećaju bezbedno, mada Libanci na njih reaguju na različite načine. Vivian je jedna od stanovnica Bejruta koja šetnju sa prijateljicom koristi da popriča sa decom, ali i da im ponekad donese garderobu, slatkiše ili novac.
„To su najljubaznija deca koju ćete upoznati. Trude se da ne prose od ljudi. Na nekima od njih vidite da ovo rade nevoljno. Ne žele ni da prose ni da prodaju cveće, ali prinuđeni su to da rade da bi pomogli roditeljima. I većina njih živi sa roditeljima“, kaže Vivian.
Spas od sirijskog rata u Libanu je našlo 350.000 dece. Preciznih podataka koliko ih radi na ulicama nema. Procena Ureda UNHCR-a u Libanu je da na ulicama Bejruta radi izmedju 50 i 70 hiljada dece školskog uzrasta.
Školska godina u Libanu počinje 23. septembra, ali deci izbegloj iz Sirije to ništa ne znači.
„Umesto u školskim klupama, većina sirijske dece u Bejrutu ostaće na ulici. Silom prilika, odrasli pre vremena, radiće da bi pomogli porodicama da opstanu. Povratak kući i odlazak u školu, za njih i njihove roditelje ostaće samo pusta želja“, javio je Bobetić.
Izvor: Al Jazeera
Foto: Ilustracija: Sipa
