Vlaho Bukovac u Beogradu

Godina 1882. je za Vlaha Bukovca bila berićetna. Odmah posle Salona na kojem se proslavio aktom Velika Iza, primio je poziv sa srpskog Dvora da dođe u Beograd i izradi portret Kraljice Natalije. U autobiografiji „Moj život“ kao izuzetno lep period ističe četrdeset dana boravka u Beogradu. Kraljicu je opisao kao jednu od najlepših žena tog doba, obrazovanu i prijatnu. Njihovo poznanstvo počelo je simpatičnom nezgodom. Kada su ga u Dvoru poslužili slatkim, slikar je mislio da je to kompot i da treba da ga što više pojede. Kraljca je, videći njegovu nelagodu, prasnula u smeh i spasla ga muka. I kralj Milan je bio veoma ljubazan, i kako kaže Bukovac, “iako svojeglav, vrlo bistar i u ophođenju simpatičan čovjek“. Interesovao se za umetnost i poznavao slikarstvo. Slikar je bio oduševljen srdačnošću i gostoljubivošću ne samo kraljevske porodice, koja je do detalja brinula da mu bude prijatno, nego i oficira zaduženih da mu budu domaćini. Osim Kraljice Natalije i prestolonaslednika Aleksandra, tom prilikom je portretisao i „ljekara i odličnog srpskog pripovjedača Lazu K. Lazarevića“. Iako se nadao da će na narednom Pariskom salonu moći da izloži portret kraljice Natalije, platno nije stiglo u Pariz, zbog kako je slikar čuo, nastalih razmirica među kraljevskim supružnicima.
Bukovac je ponovo boravio u Beogradu 1903, kada je neposredno posle Majskog prevrata portretisao Kralja Petra I.
Velika Iza, čuveni akt Vlaha Bukovca, prvi put je izložen u Beogradu u Domu Vojske Srbije od 17. septembra do 2. novembra, posle prve velike restauracije za 131 godinu od nastanka. Izložbu Velika Iza Vlaha Bukovca priređuju Spomen-zbirka Pavla Beljanskog u Novom Sadu i Galerija Doma Vojske Srbije, koje će za tu priliku preneti u Beograd duh i dah Pariza s kraja devetnaestog veka.