Zlatna mladež

„Zemlja koja ima ovakvu omladinu nema razloga da brine za svoju budućnost!“, rekao je svojevremeno „najveći sin naših naroda i narodnosti“ drug Tito. E, vala ako je suditi po današnjoj „zlatnoj mladeži“, tj. deci ovdašnje elite, barem većini njih, crno nam se piše, da crnje ne može da bude… Kao što sam vam obećala pre nekoliko nedelja, danas ćemo se malo posvetiti „tatinim sinovima“ iz Beograda, Novog Sada i Subotice, deci najpoznatijih i najmoćnijih biznismena, političara i drugih javnih ličnosti.
Krenućemo od do pre nekoliko godina najbogatije porodice u Srba. Danas je njihovo bogatstvo i dalje nemalo, ali moć i uticaj ni izbliza takvi kakvi su bili do 2006. Ova porodica je po mnogo čemu izuzetak, pa i kada je reč o „tatinim sinovima“. Većina njih su, ruku na srce, prilično pristojni i, u odnosu na to šta im se sve moglo, ne preterano bahati. Od većih skandala pamti se samo teška saobraćajka koju je jedan od sinova iz ove porodice prouzrokovao, teško povredivši devojku koja je bila sa njim. Svi ostali, uključujući i zeta, trenutno najbogatijeg Srbina, prilično su „normalni“ ako se to može danas za bilo koga iz tih krugova reći. Ni za jednog od njih nisu se mogle čuti priče o kokainu, bahanalijama sa prostitutkama, bahatosti na javnom mestu, druženju sa kriminalcima i slično… Većini (ako se izuzme muž jedne od najlepših Srpkinja) nedostaje šlif koji bi na Zapadu korespondirao sa tolikim bogatstvom, ali s obzirom na uslove u kojima su rasli i na novac koji je oko njih prolazio, najvažnije je da nisu bahati, nasilni ili narkomani.
Za razliku od njih, sin jednog od najbogatijih Srba danas na takvom je glasu koji uključuje sve gore pobrojano: narkotike, orgije, druženje sa krimosima i polusvetom, razbacivanje očevog novca na propale projekte i slično. Šta je od toga sve tačno, teško je pouzdano reći, fotografija bar zasad nema, ali gde ima dima… Oni koji ga poznaju kažu da je reč o momku koji je u svojoj ranoj mladosti bio povučen, gotovo kao devojčica, i koji sada ovim „mačo imidžom“ pokriva sopstvene slabosti i strahove. Oko njega je uvek armija dežurnih tapšača, konzumenata pića, večera, vožnji jahtom i ostalih beogradskih likova spremnih da se uvlače sve dok ima para, a čim one nestanu, kao pacovi prvi napuste brod i pređu na neki drugi. Oni se smeju njegovim „šalama“, nose mu stvari, igraju sa njim bilijar, muvaju ribe za njega…
Sin jedne od najpoznatijih srpskih estradnih zvezda još jedan je izuzetak. S obzirom na to kakva je bila reputacija njegovog oca, mogao je već u pubertetu da izraste u pravog malog kabadahiju. Međutim, majčino strogo vaspitanje i međunarodna škola koju pohađa učinili su da on bude sasvim kulturan i pristojan mlad čovek. Za razliku od njega, sin jedne druge estradne udovice od ranih tinejdžerskih dana „zvezda“ je crnih hronika – izaziva tuče po kafanama i koncertima, a nedavno je skoro na smrt prebijen u Budvi. Sin još jedne poznate „estradne mame“, koja je drugog sina tragično izgubila, takođe je od malih nogu problematičan. Za njegovo ime vezuju se narkotici, bahanalije, incidenti, nepristojno ponašanje… Urbana legenda kaže da je, kada je još bio dete i kada je u njihovu kuću došao jedan čuveni „ratni komandant“, inače mamin prijatelj, mali rekao: „Ja znam ko si ti, ti si razbojnik i pljačkaš banaka!“ Kada ga je „ratni komandant“ pomilovao po glavi i pitao: „A ko ti je to rekao, mališa?“, on je kao iz topa odgovorio: „Bašanović!“ Priča se da su posle dotični „ratni komandant“ i pomenuti estradni menadžer imali „ozbiljnu polemiku“.
Sin jednog bivšeg političara, poznatog po skupim odelima i kubanskim cigarama – potrošio je, kažu, brdo para koje ni tata za vreme Miloševića nije uspeo da „skloni“ u švajcarske banke. Pare su, kažu, bile namenjene izbeglicama i Srbima u Bosni i Hrvatskoj, onima na koje se pomenuti bivši političar i danas najčešće poziva. Promenio je nekoliko „selebriti riba“, na koje je potrošio gomilu novca, ali nikad nije uspeo da napravi nikakvu posebnu reputaciju, što ga, priča se, veoma frustrira jer se druži sa momkom okruženim „tapšačima“ s početka priče, koji ima toliko love koliko ovome tata nije u životu video.
Ni u Novom Sadu nije bolje. Sin jednog od najbogatijih Vojvođana, nekada direktora velike državne institucije, danas vlasnika privatne obrazovne ustanove, takođe je imao dugu istoriju incidenata i saobraćajnih nesreća. Najbolji je drug direktora jedne novosadske banke, koji je prošlog decembra pijan vozeći „A8“ 150 kilometara na sat – ubio dva radnika Rafinerije koji su se vraćali kući iz treće smene! Četvoro dece ostalo je bez očeva. Tata je, priča se, odmah poslao svoje prijatelje na lice mesta, uviđaj je malo friziran, mali je na prvostepenom suđenju dobio manje od pet godina i sada je na slobodi. Na Novom groblju u Novom Sadu dva groba i dalje su prekrivena cvećem. Jedan drugi „tatin sin“ je pre dve godine iz čiste obesti ubio konobara na Petrovaradinskoj tvrđavi, danas je, kao, u zatvoru, a viđaju ga svakog vikenda kako banči u novosadskim kafanama i klubovima, go do pojasa i sa pištoljem za pasom. Tata mu je, inače, visoki policijski funkcioner.
O najpoznatijim subotičkim „tatinim sinovima“ pisala sam pre nekoliko nedelja, pa je u jednom od komentara priču nastavila čitateljka potpisana kao „Belly Insajderka“. Za one koji su propustili, evo šta je napisala. Proverila sam kod svojih subotičkih izvora, sve je do reči tačno: „Vojvođanski ’biznismen’… Hmm, šta reći o ovom čoveku, tj. o njegovim sinovima?! NEvaspitao ih je tako da se bahate, ne poštuju nikoga, pa ni zakon, a pogotovo ženski rod. Da li je tome doprineo bolestan odnos oca i majke, pa se sinovi zbog toga tako ponašaju, ili su pak neki drugi faktori u pitanju – ne znam, ali sigurno je da to nije opravdanje za ono što ova dvojica rade u svom rodnom mestu. Dok ih tatica u javnosti predstavlja kao uzorne sinčiće, oni maltretiraju građane, koriste opijate (kokain, naravno), tuku i siluju devojke, nožem napadaju pripadnike nacionalnih manjina itd. Ali, da krenemo redom. Najviše me boli (iako nemam ništa lično sa njima) što gledam kako se bahate, voze astronomski skupa kola i nemilice troše taticin novac, dok radnici propale kompanije godinama ne dobijaju platu. Radnici i njihova deca prinuđeni su da gledaju te iste sinove kako GODIŠNJU ZARADU ovih jadnih ljudi potroše za jedno veče na alkohol, drogu, sponzoruše, mada kad bolje razmislim, one se daju i za jedan krug kolima…
Pokušavao je tatica sve i svašta da ih izbavi iz lošeg društva, tj. ’lavova’, kako dotični nazivaju sebe i svoje ortake propalitete i klošare. Slao ih je i u Ameriku, ali su se vraćali posle nepunih mesec dana jer sa svojom inteligencijom i lepotom nisu bili baš nešto primećeni i omiljeni. Spoznajom da su u svom gradu jedva završili srednju skolu, tačnije samo stariji, i to jednu od najlakših (čak je i tamo uspeo da padne razred), dok je mlađi ostao na osnovnom, osmogodišnjem obrazovanju (što je za njega i previše), ni ne čudi me. Mlađi je poseban slučaj za posmatranje. Toliku količinu besa i obesti retko gde možete sresti. Pod uticajem kokaina (ili ne) upao je usred noći sa svojim ortakom u poznati nam zoološki vrt, razvalio kaveze i ko zna šta, ali bože moj, tatica je brzo začepio upravniku usta. Sledeći put je u naletu ljubomore svoju devojku u centru grada premlatio, razbio joj glavu o haubu svojih kola, ali njena porodica nije se usuđivala da podnese tužbu jer je majka dotične bila zaposlena kod biznismena. Potom je posle ludog noćnog provoda lajao i ispuštao čudne zvuke ispod prozora jedne zgrade u centru, a kada ga je stanar (inače policajac) opomenuo, dobio je dobre batine (završio u bolnici), i ne samo to, upali su mu gore u stan i priredili niz neprijatnih događaja. Sutradan je policajac dao izjavu za novine kako svi znamo ko su i šta rade, i da on neće dopustiti da ovo samo tako prođe, već će podneti prijavu i tužbu protiv njih. I taman kada sam se ponadala da ima neko ko želi i voli pravdu više od sopstvene guzice, policajac dva dana kasnije izjavljuje da se ne seća likova i osoba koje su mu to uradile, naprasno je dobio selektivnu amneziju. Jedna od najnovijih avantura nestašnog sinčića i druga mu jeste to da je nožem izboden mladić druge nacionalnosti (veoma brojne u ovom gradu), koji je potom ležao u bolnici zbog povrede unutrašnjih organa. Naravno, nepismeni tatica je, kao i uvek, verovatno svojom elokventnošću ili nečim drugim (pretnjama, parama) uspeo da začepi momku gubicu.
A da, u nizu ovih ’nestašluka’ zaboravila sam da spomenem sve orgije, gadosti i perverzije koje sinovi preferiraju sa svojim sponzorušicama i fuficama – tipa trojke, grupno snimanje, guranje bejzbol palica, i ne mogu više, muka mi je. Jedna se čak usudila da ih tuži za silovanje, ali je povukla tužbu za 1.000 evra. Toliko o moralu.
Biznismen koji ne zna jednu prostu rečenicu da sastavi bez zamuckivanja i provincijalskog naglaska uspeva javnost da obmane svojim lažima i licemerjem, ali kako kaže Saša – mali je ovo grad, u njemu se sve zna. I to da je Vojica sa Milkicom!“
U međuvremenu, novine su objavile da je roditeljska kuća pomenutog biznismena ’otišla na doboš’ jer ju je stavio pod hipoteku kod čak nekoliko banaka. Sve njegove firme su u blokadi, dugovi prema bankama mere se u desetinama miliona evra, ali – sinovi i dalje troše i bahanališu. Čekam samo da Žilnik, inspirisan njegovim likom i „delom“, snimi nastavak svog filma ’Stara škola kapitalizma’.“

Do sledećeg petka u podne,

voli vas vaša Gossip Girl.