Sandra Bulok: Konačno ne mrzim da gledam sebe

Svako ko ispituje svet oko sebe barem jednom se upitao kako se ljudsko telo i mozak ponašaju u svemiru na udaljenosti oko 600 km od Zemlje, gde nema pritiska vazduha, nema kiseonika i, na kraju, gde je bez tehnologije život nemoguć. Odgovor, i to zahvaljujući tehničkim aspektima vrlo realan, daje napeti triler “Gravitacija” koji se prikazuje u bioskopima. Neke detalje rada na njemu otkrila je glavna zvezda filma Sandra Bulok.
– U potpunosti sam ga prvi put gledala letos na festivalu u Veneciji. Očekivala sam da ću, kao i uvek pri prvom gledanju filma u kom glumim, tražiti greške i mrzeti se u novoj ulozi. To se nije dogodilo. Zavrtele su me emocije koje je reditelj Alfonso Cuarón uspeo da realizuje, a da ni sama ne znam kako, i nisam mrzela sebe! Sve što smo moj partner Džordž Kluni i ja posle projekcije uspeli jedno drugom da kažemo bilo je: “Vau!” Posle dvadeset godina karijere sebe sam videla u novom svetlu. Svetlu energične početnice – kaže Sandra.
U filmu glumi medicinsku inženjerku Rajan Stoun koja s iskusnim astronautom Metom Kovalskim (Kluni) ide na svoju prvu misiju u svemir. Rutinska misija završava se katastrofom. Letelica je uništena, ostaju sami u tami, gde imaju samo jedno drugo. Muk ukazuje na to da su izgubili svaku vezu sa Zemljom i svaku šansu za spas. Strah se pretvara u paniku, a svaki jecaj troši ono malo kiseonika što im je ostalo.
– Ovo je priča o tome šta nas motiviše kad se čini da nema svetla na kraju tunela. U pozadini katastrofe je putovanje žene od emocionalne otupljenosti do ponovnog otkrivanja razloga za život. Njena suzdržanost ima korene u ličnoj tragediji. Kakvoj? Neću sve otkriti gledaocima! Uglavnom, Rajan je pretrpela strašan gubitak – priča Sandra i nastavlja:
– Kad sam se posvetila liku, razmišljala sam šta bih učinila na njenom mestu i zaključila sam da bih se poput nje povukla u sebe. I potom osvestila: pa zašto se nakon traume povlačimo kad je društvo ono što nas može spasiti? Rajan doživljava poznatu izreku ‘pazi šta želiš, jer bi se moglo ostvariti’. Htela je da bude sama i to je i dobila. Poučena time, od sada važem svaku svoju želju.
Film je spoj glume, kompjuterske animacije i tehnologije, što je zahtevalo saradnju čoveka i mašine. Privid bestežinskog stanja ključan je u filmu. Za to su korištene razne tehnike simulacije, nosači, tradicionalni kabeli… a sistem za postizanje realnog utiska osmišljavan je deset meseci.
– Mesecima sam fizički trenirala i s tehničarima izrađivala mape kretanja u bestežinskom stanju. Jako je teško kretati se potpuno drugačije nego na Zemlji i ne misliti na to, nego se fokusirati na emocije, a da vam pritom baš ništa što radite nema nikakvog smisla – smeje se glumica kojoj je u pripremanju uloge pomogla astronautkinja NASA-e Ketrin Kolman.
– Mom rođaku je prijatelj na kafi slučajno rekao da mu je sestra astronautkinja. On se na to našalio da njegova rođaka, dakle ja, to u filmu uskoro planira da postane i dosetio se, pa je uzeo Ketrinin broj. Našle smo se, kliknule i ona je bila taj poslednji izvor informacija kojima mi je zaokružila celu priču. Iz prve ruke me uputila u lepotu tog poziva i mislim da sam odigrala svoju najbolju ulogu do sada – zaključuje Sandra.
Sandri Bulok drago je što je prihvatila ulogu u “Gravitaciji” jer joj je svemirska tematika bliska odmalena. Njen deda bio je raketni naučnik u Nemačkoj, a ona je bila vrlo upućena u posao kojim se bavio. Zanimljivo je i to da se do ovog filma Sandra panično plašila letenja jer je 2000. doživela nezgodu pri sletanju u Vajomingu. Pripremajući ulogu hrabre Rajan Stoun, rešila se te fobije.

Autor: Life Content