Životni amarkord Emira Kusturice

Autobiografska knjiga najznačajnijeg reditelja sa ovih prostora Emira Kusturice "Smrt je neprovjerena glasina", predstavljena je na beogradskom Sajmu knjiga. U izdanju kompanije "Novosti", knjiga je objavljena u tiražu od 30.000 primeraka. Između priprema beogradske premijere dugo najavljivane pank opere "Vreme Cigana" i snimanja novih filmova u Rusiji i Izraelu, Emir Kusturica promoviše prvu knjigu ne krijući tremu koja je, kaže – veća nego što je bila pred rediteljski prvenac "Sjećaš li se Doli Bel". Dugo je tragao za naslovom knjige da bi konačno odabrao "Smrt je neprovjerena glasina" a to je i moto neobičnog porodičnog albuma o kome su na promociji govorili Matija Bećković, Manojlo Vukotić, Vladimir Kecmanović, Nele Karajlić i autor. "Ideja da je smrt dovedena na nivo trača, odnosno tabloidne istine počela je da korespondira sa idejom i pogledom unazad i broj ljudi iz detinjstva kojih više nema i rečenicom moga oca, koju je izgovorio da bi me umirio kada sam kao jako mali video mrtvog čoveka, rekavši – Smrt je sine, neprovjerena glasina", kazao je Kusta. Životna hronika Emira Kusturice predočava vreme od polaska u školu do osvajanja druge "Zlatne palme" u Kanu 95. Nastajala je deceniju i po, pri čemu ne postoji poseban razlog zbog kojeg je reditelj odlučio da deo intimnog i profesionalnog života podeli sa javnošću. "Broj događaja koji je proizveo, što moj život, što događaji u koje sam ulazio, jeste jedan krajnje uzbudljiv život i jednostavna potreba da se artikuliše u ovoj knjizi aktivan život od 35 godina", smatra Kusturica. Reditelj koji tvrdi da je film važniji i od samog života i čiju su slavu zbog političkih i privatnih stavova pratile polemike i osporavanja, kaže da u intimnoj ispovesti sebe nije štedeo. "Moja majka je postavila jedno ključno pitanje – čiji si ti čovek sine, postavljajući tako jednu tezu o dramatičnosti i tragičnosti čoveka na Balkanu. Naravno da ona ne pita čiji sam u biološkom smislu, nego to radi zbog komšinica ili ne znam koga, koji govore da sam ja nečiji i da sam upao u opasne političke vode", kaže Emir Kusturica.

Knjiga ima mnogo motiva, to je građa od koje bi, tvrdi Kustiruca mogle da se snime dve televizijske serije. Zbog brige da njegova životna hronika ne bude tek autobiografija autor se trudio da bude što je moguće literarniji, tako da knjigu naziva životnim Amarkordom od koga očekuje Nobelovu nagradu. Najviše pažnje, ali i smeha, izazvalo je izlaganje Matije Bećkovića, koji je rekao da nije iznenađenje što je Emir napisao knjigu. "Lako je bilo pogoditi da će on napisati knjigu, kao i temu o kojoj će pisati. Pisao je o onome što najbolje zna – o sebi. I to je bilo lako pogoditi, ko god da poznaje Emira Kusturicu. Kao i mnogi drugi, autor se u romanu pita ‘a gde sam tu ja’", pričao je Bećković o romanu, ali i o autoru. "Teško je govoriti posle Matije, jer ko god da govori posle njega, kao da ništa nije rekao. Mnogo toga u vezi s romanom nisam očekivao, pa ni ovoliko interesovanje. Roman je pokušaj da artikulišem svoj život, a kada je Obama mogao da dobije Nobelovu nagradu, a da još nije ni počeo da radi, logično je da i ja očekujem takvo priznanje", rekao je Kusturica u svom stilu. Inače, Emir je uspeo je spoji Vuka Jeremića i Vojislava Koštunicu, koji su takođe bili na promociji knjige. Istina, na promociji su se pojavile još neke ličnosti koje u privatnom životu teško da razmene ijednu reč. U prepunoj sali, na 55. sajmu knjiga, bio je nezapamćeno veliki broj zainteresovanih. Iz prvih redova promociju su pomno pratili glumac Slavko Štimac, psiholog Žarko Trebješanin, jedan od najvećih dramskih pisaca Dušan Kovačević, jedan od najvećih rokera Bora Čorba. Olja Bećković je pružala podršku Kusturici, ali i svom ocu Matiji. U pozadini su bili i Kustini "rendžeri“, radnici parka Mokra gora.

Izvor: RTS, „Kurir“