Porodica, prijatelji i brojni građani oprostili su se poslednji put od Aleksandra Tijanića
1. novembar 2013.
Članovi porodice, prijatelji i kolege danas su se na beogradskom Novom groblju poslednji put oprostili od Aleksandra Tijanića, barda srpskog novinarstva i generalnog direktora Radio-televizije Srbije, koji je preminuo 28. oktobra, u 64. godini.
Kolega i prijatelj Slavoljub Đukić, koji je bio svedok Tijanićevih novinarskih početaka, rekao je u nekrologu da je on bio gigant u novinarskoj profesiji te da je u sebi na redak način spojio svojstva dobrog novinara i urednika.
„Bio je opsednut novinarstvom i prisustvom u javnom životu. Kada su ga pitali na koje je dostignuće najviše ponosan, izazivački je odgovarao: da me ne vole, a da me čitaju“, rekao je Đukić.
Prema Đukićevim rečima, Tijanić je, uprkos utisku koji su neki imali o njemu, imao milosrdno srce koje je imalo razumevanja za ljudske nevolje i zato je uporno odbijao otpuštanje viška zaposlenih iz RTS-a.
„Davno je rečeno da je smrt u zaboravu, a ne u činjenici smrti, da je čovek mrtav onda kada je zaboravljen – Aleksandar za to ne mora da brine“, rekao je Đukić.
Episkop jegarski vladika Porfirije je, opraštajući se od Tijanića, podsetio da je u svom poslednjem intervjuu, predosećajući smrt, rekao da ga čekaju Dečani, misleći na carstvo nebesko.
„Siguran sam da je Aleksandar danas dobio odgovore na sva pitanja, jer je bio suštinski tragalac za istinom, a to znači za Bogom… Neka Gospod da da Dečani, kao simbol carstva nebeskog, budu prostor u kojem će prebivati duša njegova“, rekao je Porfirije.
Isprećaju za kremaciju prisustvovao je premijer Ivica Dačić, veliki broj novinara i ljudi iz kulturnog i političkog života Srbije.
Tijanićevi posmrtni ostaci će biti kremirani a urna narednih dana položena u Aleji zaslužnih građana.
29. oktobar, 17:11
Komemoracija povodom smrti generalnog direktora RTS-a Aleksandra Tijanića biće održana u četvrtak u 11 sati u Dečjem kulturnom centru – Domu pionira.
Kremacija posmrtnih ostataka je u petak u 15 sati na Novom groblju. Urna će biti položena u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju.
28. oktobar, 23:20
Aleksandar Tijanić prošle godine održao je govor studentima Fakulteta političkih nauka u Beogradu, koji je izazvao dosta polemike u javnosti. Celokupni govor pokojnog Tijanića objavljen je večeras na portalu index.hr, a mi vam ga prenosimo u celosti.
„Ko ste, bre, vi ljudi? Šta je vaša generacija? Koja je vaša pesma? Slogan? Šta piše na vašem bedžu? Kome verujete? Čemu kličete? Protiv čega ste, za šta jeste? Šta menjate? Koje su knjige vaše? Čemu se radujete? Ko su vaši budući klasici? Koji je razlog vašeg postojanja? Zašto ste na ovom svetu? Zar se mirite sa sudbinom generacije proizvedene u trominutnom aritmičnom susretu nesrećnog spermatozoida i uplakane jajne ćelije? Kome i šta otplaćujete ovakvom sudbinom? Zašto su vaši dugovi kad ih niste napravili? Zar je u vašoj generaciji Če ubio Fidela? Hoćete li da generacijski budete prokleti, beznačajni, kusur istorije? Da ličite na nas?
Zar je pogled na celulit Kim Kardašijan vaš krajnji horizont? Vaši hiperpalčevi razvijeni esemesom, vaš Veliki brat, Pahomije i Preljubnici, medijski natureni idealno-tipski idoli sa istim brojem pačjih usana i identičnim vimenima, pazarenim sa monotone Ikea police; zar je to sve što generacijski možete? Što smete? Ovi posleratni, pre vas, videli su Bitlse, Kenedija, Vijetnam, Muhameda Alija, Šezdesetosmu, Vudstok, decu cveća, crnu braću, Branda, pozu 69, Selindžera, našu Zlatnu palmu, nobelovca Andrića, sletanje na Mesec, Olimpijadu na Jahorini, tranzistor, Bila Gejtsa, TV u boji, Merilin Monro, računare komodor, Dilana, kraj SSSR-a, Zorana Radmilovića, more, Maratonce, Šona Konerija, Zvezdu kao prvaka sveta, smrt Tita, daljinski upravljač, kraj aparthejda, našu zlatnu u košarci, Džajića, Konkord, Pikasa, prvi deo Kuma, ce-de, pad Berlinskog zida, Arsena Dedića, otvaranje Kineskog zida, Bugarsku u Evropskoj uniji, pokriveni Hram Svetog Save, građanski rat i raspad Jugoslavije. Vidite li razliku? Zašto na nju pristajete? Zašto ste, neopisivo mlitavo, pristali da posle prethodne, silicijumske generacije budete mutavi silikonski naraštaj?
Utešno. Za sada. Niste krivci što ste takvi. Ničija genetika nije toliko loša. Vas su preparirali. Vi ste eksponati. Zamorčići. Najpre, komunizam i dugotrajna tranzicija unište generacijski i pojedinačni integritet. Bez integriteta nema ličnosti. Bez ličnosti, nema građanske hrabrosti i odgovornosti. Bez građanske hrabrosti i odgovornosti, nema demokratije. Finalno, manjak integriteta i manjak pismenosti daju ovakvo srpsko novinarstvo. Srpsko novinarstvo se onda entuzijastično uključuje u dresuru srpskog javnog mnjenja doprinoseći atmosferi u kojoj je sve moguće. Ljudi, usled radikalnog gubitka svesti, čak i o ličnom interesu, većinski pristaju i da Srbija, povremeno, zaključava kapije iznutra. Pristaju da svoju decu daju drugima da ih troše kao da im nisu rođaci. Pristaju da se od Srbije otima kao da je već mrtva.
Pristaju ili mučki ćute kad se pomoću krupnih društvenih distorzija i lomova, svakih desetak godina, obavlja prinudna socijalna promocija neukih, neupitanih a poslušnih. Šta je tu nejasno?
Tabloidna politika neminovno rađa tabloidnu ekonomiju, potom tabloidnu umetnost, onda tabloidno novinarstvo i, konačno, tabloidni život sa deset sati dnevnog omamljivanja televizijskim programom. Kakav god da je, da Srbiji nema RTS-a, sve ćerke bile bi kao Stoja a svi sinovi kao zaštićeni svedoci. Nije slučajnost. To je nečiji politički projekat da se sve u Srbiji svede na večne neproduktivne sukobe i iskonski rat našeg Šojića i njihovog sultana Sulejmana. Kismet, valjda.
Možete se spasiti samo pojedinačno. Talentom ili rmbačenjem, svejedno. Budite bolji od drugih. Bolji od nas. Iskoristite ovaj haos. Proniknite u suštinu društvenog dirigovanja, opsenarstva, ukidanja svake spontanosti ili slučajnosti. O tome vam glasno ćute. Paradoksalno, nikad lakše nije bilo napraviti karijeru u medijima. Odvojte sebe od mase pismenošću i integritetom. Sve pod uslovom da niste mrzovoljni. I da ste pismeni. I da ne dirate suštinu sistema. Nije lako. Izabrali ste poslednju robovlasničku profesiju na svetu. Uvek zavisite od nekog urednika koji na vama leči sve komplekse svog, takođe, jadnog života. Naravno, ima i drugačijih u ovom poslu. Neki su mrtvi. Ubijeni, jer su bili drugačiji. Drugi se tvrdoglavo drže svoje sujete; zbog sebičnosti, bolesne želje da se izdvoje, da budu uočeni, pamtljivi, uticajni – nemilice ugrožavaju mir, fizičku sigurnost i finansijsku stabilnost svojih porodica.
Da biste razumeli kako funkcionišu stvari o kojima ćete pisati, poželjno je bar da ih jasno vidite. Na Balkanu, svako bogatstvo je, uglavnom, plod snalaženja, nevaljalstva, korupcije, Alchajmerove bolesti („ne sećam se odakle mi pare“) ili državne milosti. U središtu obrnute društvene piramide, koju na glavi drže gubitnici tranzicije i pokojna srednja klasa, funkcioniše novac. Veliki. Desno od novca su stranke i država. U tom delu, gotovo svaka grupacija, tokom mandata, uradi za sebe više nego za Srbiju. Levo od novca su škola, crkva i mediji. Desni održavaju postojeći poredak i strah. Levi proizvode inerciju, društveni konsenzus te iluziju kretanja ka boljem. Koje tek što nije. Korupcija, ispod koje viri mafija, povezuje – poput otrovnog bršljana – sve spratove piramide. Ova šema važi za sva vremena, sva društva i sve sisteme. Samo je pitanje gustine otrovnog bršljana i sposobnosti sistema da sebe odbrani potkresujući, jako povremeno, to ukrasno bilje. Eto, sad znate zašto svima ide tačno kako nam jeste. Sad znate da vam roditelji nisu krivci. U najgorem slučaju samo su saučesnici. Ili bar svedoci. Ili, slutim, žrtve.
Nemojte snobovski odbacivati važnost printanih tabloida ili teletabloida za mentalno zdravlje Srbije. Oni skupljaju đubre po Srbiji i stavljaju ga na ekran ili ga uvijaju u papir. Za razliku od mnogih, voleo bih da svaki bogataš ima sopstveni tabloid. Naime, urednici tabloida su pošteni ljudi. Oni napadaju samo osobe koje su „uplaćene“, „tipovane“ i naručene od gazda. Tek tada, u sveopštem medijskom ratu moćnih, gde svako svog protivnika cinkari javnosti i policiji, saznaćemo sve o svima. Dajte nam još tabloida, ako mislite dobro Srbiji. U njima je, dakle, istina. Delić po delić, pa sami slažite lego-kocke otkrovenja.
A sad kliše: novinari nisu umetnici, još manje istoričari. Šta bi neki budući analitičar našeg vremena mogao da sazna o današnjoj Srbiji i nama proučavajući ovdašnje novine? Šta bi zaključio o našoj kulturi, ekonomiji, pismenosti? Verovaće da smo sekta, pleme koje je radilo sebi o glavi, sve dok nam to nije pošlo za rukom? Mi smo ćate, pisari sadašnjosti. Zato, uz retke izuzetke, živimo u svom vremenu i iščeznemo sa njim. Nepovratno, jer tako treba. Neka digne ruku svako od prisutnih koji je čuo – ne čitao, čuo – za Veselka Tenžeru. Niko? Dobro. Bio je najbolji novinar svog vremena, sedamdesetih, u velikoj Jugoslaviji. Da vas pitam ko je čitao Tirketa, javiće se vas desetak. Ima li smisla da vas pitam za Vinavera? Nema? Ne usuđujem se da kažem – ima li ikoga, da je prisutan, a da je pročitao neki moj tekstić? Siguran sam da nema, jer bismo se prepoznali po obostranom neadekvatnom izgledu, ponašanju i dizajnu. Zato sam, tokom tri decenije, svođen na izložbeni uzorak jako lošeg primera. Zato sam danas ovde. Da vi ne budete ovakvi. Moram da priznam, finalni udarac zadat mi je nedavno. Naime, neopozivo je odbijena moja molba da postanem član Fejsbuka.
Kolege, možda sam vam ovim razgovorom ubrzao sazrevanje. Možda sam vas zaplašio. Ali, nisam vas lagao. Nisam povlađivao. Iskreno, voleo bih da me generacijski demantujete u svakoj tvrdnji. Neki među vama znam da hoće. Talenat je nesavladiva prirodna sila. Uprkos urednicima, bršljanu, obrnutoj piramidi i tranziciji. Ili ćete uspeti, ili vas neće biti. Nemojte da budete upadljiva generacija, jer stojite na planini nepročitanih knjiga.
Hvala vama, hvala Nedi, što ste me pozvali da govorim u školi čiji sam student i danas.“
http://youtu.be/SksWZl33GSg
http://youtu.be/FeXbYaVGxOQ
http://youtu.be/JbcLqPqclCY
22:34
Povodom smrti generalnog direktora Radio-televizije Srbije, Aleksandra Tijanića, oglasila se i spisateljica Vedrana Rudan. Ona je na svom blogu objavila post pod nazivom „Zbogom, Saša“, koji prenosimo u celosti.
Nazvao me sin: ”Čuvaj se, Stara, odlaze ti vršnjaci!” Pa mi je rekao. Da li sam se užasnula? Zapanjila? Iznenadila? Prestravila? Nisam. Tijanić je bio bolestan čovjek. Visok šećer, stres, problemi sa srcem, šezdeset i četiri godine, vodio je život koji bi daleko prije ubio svakog normalnog čovjeka. Želim reći, u Tijanićevoj smrti nema ništa neobično.
Ugasio se život čovjeka na pragu starosti. Oko mene svakoga dana umiru moji vršnjaci. Došao je red na moju generaciju. Pa ipak… Kad je sin spustio slušalicu… Umro je Tijanić. Nema više Saše? Sredinom idućeg mjeseca otići ću, ako budem živa, u Beograd. Planirala sam popiti s njim kavu.
Kad bih ga nazvala a on mi se ne bi mogao javiti u uhu bih čula glas Arsena Dedića: “Samo prazna obećanja dat ću vam ja…” Sjećam se da sam nekoliko dana prije nego što je pao Milošević za “Novi list” radila sa Sašom intervju u Banjaluci u kafiću na obali Vrbasa. Pokazao mi je ogroman pištolj, zgrozila sam se. Bojao se da će ga ubiti. Zaboravila sam koga se bojao.
Pitala sam ga: “Da li si ti četnik?” Rekao mi je da nije “četnik” ali da jest “početnik”. Znam da je bio Miloševićev minister informiranja i da me to zgrozilo, znam da je vukao mnoge poteze s kojima se nisam slagala, ali… Imam problem. Ponosna sam što sam godinama poznavala najveće pero na prostorima umlaćene Jugoslavije.
Njegovi su me tekstovi fascinirali. Ostajala bih bez daha kad bih u pokojnoj Nedjeljnoj Dalmaciji dokrajčila neki od njegovih tekstova. Isti užitak mi danas pričinjava grickanje belgijske čokolade. Užitak veći od života. Pretjerujem? Tijanić i čokolada? Jebe mi se što ćete misliti o meni i o mom pretjerivanju. Volim četnika? Smije li se danas itko u Hrvatskoj baciti kamenom na Tijanića “četnika” kad srpski predsjednik Nikolić četnik dolazi u Hrvatsku kao drag gost?
Što to ja radim? Pokušavam “rehabilitirati” Tijanića samo zato jer mi je drag? Jalov posao? Ali ja ovo ne pišem ni za koga nego za svoju dušu. Poznavala sam ga dvadeset i pet godina. Bio je vreća šarma. Bio je čovjek čiji će tekstovi ući u povijest hrvatskog novinarstva. Bio je lik s kim se moglo zajebavati. Kužio je i cinizam i zlobu i maestralno se znao s tim nositi.
Kad bi ga netko nagazio uvijek mi je bilo žao toga nekoga ma koliko sirotan bio u pravu.
Eto, postoje tako u životima ljudi neki ljudi koje voliš protiv svoje volje. “Stara, odlaze ti vršnjaci!” Vršnjak? Otišao je čovjek koga sam svim srcem voljela protiv svoje volje.
22:30
Predsednik Vlade Srbije Ivica Dačić uputio je večeras telegram saučešća porodici Aleksandra Tijanića povodom njegove iznenadne smrti.
„U ime Vlade Republike Srbije primite izraze najdubljeg saučešća. Aleksandar Tijanić ostaće zapamćen kao jedan od najboljih srpskih novinara i vaan i uticajan svedok srpske i jugoslovenske istorije u poslednje četiri decenije„, ističe se u telegramu saučešća premijera Dačića, saopšteno je iz vlade.
Prvi potpredsednik vlade i predsednik Srpske napredne stranke Aleksandar Vučić uputio je večeras izraze najdubljeg saucešća u svoje, i u ime Srpske napredne stranke, povodom smrti direktora Radio-televizije Srbije Aleksandra Tijanića.
Vučić je uputio saučešće porodici Aleksandra Tijanića, kao i zaposlenima na RTS, objavljeno je na toj televiziji.
Predsednik Srbije Tomislav Nikolić ocenio je večeras da je Srbija smrću Aleksandra Tijanića ostala „bez autentičnog novinarskog izraza“.
„Oštrina njegovog pera, polemisanje sa neistomišljenicima bez straha, i borba za lična uverenja do poslednjeg daha, zaista su za poštovanje. Neka mu je večna slava„, naveo je Nikolić u telegramu. Predsednik Srbije je, povodom smrti Tijanića, izrazio saučešće porodici i kolegijumu Radio-televizije Srbije.
Predsednik Skupštine Srbije Nebojša Stefanović uputio je večeras saučešće porodici Aleksandra Tijanića i zaposlenima na javnom servisu. „Aleksandar Tijanić bio je velikan britkog pera, svedok i hroničar jedne epohe. Njegov odlazak je veliki gubitak za srpsko novinarstvo„, naveo je Stefanović.
Generalni sekretar Udruženja novinara Srbije Nino Brajović ocenio je večeras da je smrću Aleksandra Tijanića RTS izgubio najjačeg zaštitnika, a srpsko novinarstvo autora priznatog i van granica. „Aleksandar Tijanić je novinar kojeg su čitaoci i gledaoci širom bivše Jugoslavije znali i poštovali, a moćnici ga se bojali. Šteta koja je njegovim preranim odlaskom zadesila srpsko novinarstvo, jednaka je razornom zemljotresu„, ocenio je Brajović u saopštenju.
Aleksandar Tijanić je iznenada preminuo večeras ispred ulaza u zgradu u kojoj je stanovao, u Bulevaru Mihaila Pupina na Novom Beogradu.
20:14
Vest o iznenadnoj smrti Aleksandra Tijanića odjeknula i u medijima iz regiona. Na naslovnoj strani portala Jutarnjeg lista objavljena je vest pod naslovom: „Umro Aleksandar Tijanić šef RTS-a i jedan od najpoznatijih novinara regije srušio se ispred ulaza u stan“. Uz vest stavljen je i video sa njegovim gostovanjem u emisiji HRT „Nedjeljom u dva“.
Vest o smrti generalnog direktora RTS i poznatog novinara zauzela je centralno mesto na hrvatskom portalu Index.hr, a našla se i na naslovnoj strani sajta Večernjeg lista. Podsećamo da je Tijanić krajem osamdesetih pisao i za zagrebački „Start“ i „Danas“, i za splitsku „Nedjeljnu Dalmaciju“ gde se istakao kolumnom „En passant“ u kojoj je kritički komentarisao tadašnji komunistički režim.
Portal podgoričkih Vijesti takođe je objavio na naslovnoj strani da je preminuo Tijanić. U tekstu u kom navode delove iz njegove biografije ističe se da je Tijanić učestvovao i u formiranju programskih šema nekoliko crnogorskih televizija, uključujući i RTCG. Kratku vest objavio je i na naslovnoj strani portal lista „Pobjeda“. Vest zauzima jedno od centralnih mesta i na portalu Dnevnog avaza. O smrti izveštavaju i „Oslobođenje“ i „Nezavisne novine“. Tijanić je pisao za brojne medije u gotovo svim jugoslovenskim republikama. Pored navedenih medija iz Hrvatske i Crne Gore, objavljivao je i političke kolumne u ljubljanskoj „Mladini“, pisao je i za sarajevsko „Oslobođenje“, banjalučke „Nezavisne novine“… Radio je i kao voditelj kultne JUTEL-ove emisije „Umijeće življenja“.
Pogledajte šta je rekao u svom gostovanju na HRT prošle godine:
http://youtu.be/16bBmi0PP0g
19:06
Aleksandar Tijanić imao je ranije srčanih problema kao i dijabetes. Kako nezvanično saznajemo Tijanić je poslednji dah života proveo na radnom mestu a smrt ga je stigla pred kućnim pragom.
Tijanić je umro ispred ulaza zgrade u kojoj je stanovao na Novom Beogradu.
Portparolka Hitne pomoći Nada Macura je rekla da je Tijanić pronađen ispred ulaza u zgradu u Bulevaru Mihaila Pupina, u besvesnom stanju, oko 17.10 minuta, da je ekipa Hitne pomoći pokušala reanimaciju, ali da je bila bezuspešna. Kako je navela, Hitna pomoć je primila poziv nešto posle 17 sati, najpre se nije znalo o kome je reč, budući da je poziv upućen za N.N. lice. Macura u ovom trenutku nije mogla da kaže koji je uzrok smrti.
Aleksandar Tijanić rođen je u Đakovici. Živeo je u Podujevu i Prištini. Za sobom je ostavio dvoje dece ćerku Zaru i sina Stefana.
Povodom smrti Aleksandra Tijanića oglasile su se poznate ličnost na svojim Tviter profilima.
18:23
Aleksandar Tijanić, generalni direktor Radio-televizije Srbije, preminuo je danas u 64. godini. Kako saznajemo, Tijanić je preminuo ispred zgrade u Bulevaru Mihajla Pupina u kojoj je živeo.
Tijanić je bio jedan od najpoznatijih novinara na ovim prostorima. Radio je u štampanim medijima, neke od njih je i uređivao, kao što je list „Građanin“ i „Evropljanin“. Vodio je brojne domaće televizije, od TV Politika, preko BK TV do RTS-a. Bio je ministar informisanja u Marjanovićevoj vladi od 1994-1996. 2004. godine vlada Vojislava Koštunice ga je imenovala za generalnog direktora RTS. Jedno od poslednjih pojavljivanja u javnosti, bilo je sreda 23. oktobar, kada je učestovao u javnoj raspravi o elektronskim medijima. Aleksandar Tijanić rođen je 13. decembra 1949. godine u Đakovici. Živeo je u Podujevu i Prištini. Nakon završetka srednje škole, Tijanić je studirao žurnalistiku na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, odakle je pozvan u nedeljnik NIN gde započinje profesionalnu karijeru. Iza sebe je ostavio ženu i dvoje dece, ćerku Zaru i sina Stefana.
Izvor: Blic, B92, 24sata.rs, Tanjug
Foto: Tanjug
Pročitajte i...
