Tradicija duga više od pola veka…: Banatska trovačica!

Sedamdeset godina nakon što je ceo svet čitao zastrašujuće priče o baba Anujki, CKM se setio ove trovačice iz Vladimirovca koja je ubila više ljudi nego sve serijske ubice o kojima si čitao u našem magazinu zajedno

Kada su maja 1928. godina dva žandara zakucala na vrata kuće Anujke di Pištonja, stanovništvo južnog Banata konačno je moglo da odahne. Dolijala je trovačica iz Vladimirovca, žena zbog koje je ovaj deo Balkana pola veka živeo u strahu…

VEŠTICA TINEJDŽERKA
Nepregledna banatska ravnica oduvek je bila pogodno tlo za naseljavanje različitih naroda. Ovde su se vekovima razgraničavale Turska i Austrijska carevina. Velike sile su kolonizacijama u više navrata pokušavale da kultivišu i pripitome ovaj kraj, pa je tu šarolika struktura stanovništva, ali većinom srpskog i rumunskog porekla. Svaki narod donosio je sa sobom svoju kulturu i običaje često i paganskog obeležja. U vreme kada počinje naša priča, početkom 20. veka, verovanje u vradžbine, bajalice i nadrilekare bilo je sastavni deo svakodnevnog života običnog čoveka…
Petrovo Selo, danas Vladimirovac, nalazi se u južnom Banatu, negde na pola puta od Vršca prema Beogradu. Tamo je živela izvesna Baba Anujka, poreklom Rumunka, rođena kao Ana Draksin. Za svoje vreme baba Anujka bila je obrazovana žena. Njen otac, kao jedan od najpoštovanijih paora u Vladimirovcu, želeo je da mu kći izuči visoke škole. Na suđenju je govorila je da je prilikom boravka u ženskom internatu postala somnabulna, da je mesečarila: ”Vodili su me po manastirima i pokušavali da nađu leka za moju boljku. U dvanaestoj godini bila sam teško bolesna, nisam mogla ni da sedim ni da idem, već sam samo ležala kao proštac. Ljudi i žene dolazili su da me gledaju kao čudo i svi su govorili da ću sigurno biti vračara, pa sam tako i postala vračara”. Posle udaje za izvesnog Jozefa Bija, s kojim je imala sina Stefana, bolest je misteriozno iščezla. Međutim, po selu su počele da kolaju priče kako Anujka ima nadnaravne sposobnosti i kako ne postoji boljka koju njena moćna magija ne može izlečiti. Dobro poznajući mentalitet svojih sugrađana, Anujka je koristila njihove slabosti za sticanje protivpravne koristi. Meštani koji su imali neke nerešive problem odlazili su kod vračare po lek. Nekad se seansa sastojala samo od uobičajenih bajalica a uglavnom su plaćali poljoprivrednim proizvodima. Kad je problem bio ozbiljniji, Anujka je prizivala ”mračne sile”, uz čiju pomoć je spravljala čudesan napitak nazvan ”bajana vodica”. Osnova mu je bila izuzetno otrovna biljka tatula (bunika), koja kod konzumenta stvara halucinacije i dovodi ga u stanje privremenog ludila. Ovaj napitak je bio veoma popularan kod mladića stasalih za vojsku. Priča se da je tek svaki deseti regrut u Banatu, za vreme Anujkinog vojevanja, bivao vojno sposoban upravo zahvaljujući ovom napitku. Neretko se dešavalo da se simulant smrtno otruje ili, pak, večno vuče posledice ispijanja otrova. Smrtni slučajevi su tad još uvek bili relativno retki. Međutim, uskoro će se i to promeniti…

…
Ostatak teksta pročitajte u poslednjem izdanju magazina CKM po novoj ceni od 120 dinara!