Potresna ispovest: U ušima mi odjekuju pucnji, krici i molbe

Ketlin Rog-De Belis (30), učiteljica koja se sa petnaestoro svojih đaka zabarikadirala u majušnom kupatilu prilikom masakra u osnovnoj školi “Sendi Huk” u Konetiketu, gde je pomahnitali ubica Adam Lanca za 11 minuta ustrelio 26 ljudi, od čega 20 đaka prvaka od po 6 i 7 godina, nakon godinu dana progovorila je o najgoroj tragediji te vrste koja je pogodila SAD.

„Danima nakon toga mi je bilo teško da ustanem iz kreveta. Stalno mi je u glavi sve kroz šta su moji đaci prošli, a razmišljam i o svim tim izgubljenim životima. Teško mi je da uvidim da je već prošla čitava godina. To mi se zaista vraća neprestano, sve vreme. U ušima mi  još uvek odjekuju pucnji, krici i molbe koje sam slušala iz hodnika i susedne učionice“ priča učiteljica-heroj.

U trenutku kada je ubica ušao u školu, prisebna učiteljica i njeni đaci sedeli su u svojoj učionici u krugu, i razgovarali o doživljajima sa raspusta.

„Ustala sam, ugasila svetla, okrenula se đacima, i rekla: „moramo u WC – odmah“.   Deca su se penjala na WC šolju, zavlačila su se iza nje, a učiteljica je iskoristila policu da zabarikadira vrata. Deca su međutim, čula sve što se dešavalo oko njih “užasno i vrlo glasno”. Rog-De Belijeva im je rekla da ih sve mnogo voli – i mislila je da je to poslednja stvar koju će čuti, jer ih čeka sigurna smrt.

Kada je posle 45 minuta stigla policija, decu i dalje nije htela da pusti napolje, jer nije verovala da je sve gotovo.  Na kraju je morala da uzme više od godinu dana odsustva s posla, kako bi povratila psihičku stabilnost i volju za životom, iako je svojim hrabrim gestom spasila 15 mladih života.

Povodom  prve godišnjice tragedije ona je izjavila: „Niko ne treba na to da nas podseća. Ne moramo da oživljavamo sećanja. Mi to proživljavamo svaki dan. Nisimo ga u sebi.“

Izvor: Tanjug

Foto: Tanjug

Video: You Tube