Sinan Sakić: Nekada je bilo teže ući u krug dobrih pevača
Sinan Sakić (55) nedavno je gostovao u Ofenbahu kod Frankfurta. Iako je ovaj deo Evrope okovan snegom i ledom, on je svojim hitovima podigao atmosferu do usijanja. “Imam dosta prijatelja u Ofenbahu koji me uvek lepo dočekaju. Sa publikom sam uvek zadovoljan i imam najbolju publiku na svetu”, kaže Sinan u razgovoru za “Vesti” i na pitanje gde najradijee gostuje u dijaspori, odgovara: “Ne idem kod svih i mogu da biram gde ću da pevam. Imam nekih tridesetak prijatelja koji drže diskoteke i kod njih najradije gostujem. Znači, odem dva puta u godini i ne treba mi više. To je meni dovoljno, nemam ni snage za više”. Sinan kaže da nikada u životu nije odbio da se slika sa publikom, mada ga prati glas da je arogantan. “Ne želim samo da se slikam na sceni, jer gubim koncentraciju. Kada siđem sa bine onda može da mi priđe ko god hoće i nikada u životu nisam odbio da se slikam sa obožavaocima”. Na pitanje da li je kao dete maštao da postane pevač, veli:"Kao klinac lupao sam u kante i maštao da postanem bunjar. Međutim, moj tata koji je završio konzervatorijum u Zagrebu razboleo se mlad i morao je da ode u penziju, ali je radio kao profesor u muzičkoj školi koja je bila blizu naše kuće. Najverovatnije se upalašio da se ne razbolim kao i on i nije mi dao da priđem ni jednom instrumentu. E, onda sam ja na kvarnjaka počeo da lupam bubanj. Kad me je prvi put video, tresnuo me je o zemlju. A meni je, u stvari, san bio klavir. Ssada u ovim godinama imam dva klavira. Imam profesionalni klavir koji mi je žena kupila za prošli rođendan. Nisam ni znao. Kad sam video klavir ostao sam bez reči. Naučio sam mnoge stvari da sviram. Takav klavir ima samo još Željko Joksimović – beli i malo je manji od mog. A u Loznici nisam mogao da izdržim bez klavira, pa sam kupio i jedan koji imam tamo.”
Na pitanje zašto je promenio stil muzike i da li razmišlja da počne da peva zabavne pesme, Sinan kaže: "Ne treba u životu raditi stvari koje su prevaziđene. Svi pevaju na istu foru kao što smo pevali 80-ih godina. Treba ići za trendom. Ko zna-zna. Uvek sam žudio sa nekom novinom, da iznenadim publiku sa novim trendom, a danas mladi to traže. Kada bih ostao uvek na istom ne bih trajao 33 godine. Neću baš bukvalno preći u zabavnjake, ali latino da". A ima li danas dobrih pevača kao ranije? "Nekada je bilo teže ući u taj krug dobrih pevača kao što su Lepa Lukić, Marinko Rokvić, Tozovac ili Toma Zdravković. I danas ima mnogo dobrih pevača, samo je šteta što ih neko ‘pojede’. Istroši ih kao jogurt. E, to je najcrnja stvar kod te dece i žao mi je zbog toga". Bavite li se Sinan još nekim biznisom osim pevanjem?"Ne, ne. Supruga mi je slikar i jedina je žena koja radi Tapijevu verziju. Najverovatnije za godinu ili dve imaće svoju galeriju". A druži li se još uvek sa Džejem? "Uvek. Beograd je džungla, ima ko vas voli, ali i onih koji te ne vole. Kako je on naleteo na nekog ko njega ne voli, to mi nije jasno. Njega svi vole". Da li se pomirio sa Miletom Kitićem: "Nikad u životu! Kada bih to uradio pljunuo bih sam sebe. Pročitao sam da mu je dete bolesno i sažaljevam. Njegovu ženu Martu mnogo volim, kao ženu, prijatelja, druga. Ona ima dušu do neba, ali s njim nikad u životu. Ja sam ga doveo u Južni vetar, molio sam ih mesecima da ga prime, dao mu ploču i sve moje pesme, a doživeo sam od njega takav blam", iskren je Sinan. A sa Milošem Bojanićem? "To je bre budala. Ne dam mu prostora u životu. On je brđanin".
Izvor: „Vesti“
