Boris Milićević: Dečka sam imao u prvom osnovne!

Osnivač Gej strejt alijanse Boris Milićević prvi je javno deklarisani gej i borac za prava seksualnih manjina koji je dobio funkciju u jednoj političkoj stranci, i to vladajućoj! Na decembarskom Kongresu SPS on je postao član Glavnog odbora socijalista. U razgovoru za Press otkriva da je rođen kao vanbračno dete, ostavljen u sirotištu, pa usvojen, kao i da je u najranijem detinjstvu spoznao ljubav prema istom polu. "Rođen sam 1974. godine u Čajniču u BiH kao vanbračno dete dvoje Nikšićana. Takva veza kod Crnogoraca nije bila odobrena, pa je majka morala da ode u Čajniče da me rodi. Ostavila me je u nikšićkom porodilištu, odakle su me poslali u Dom za decu bez roditelja u Bijeloj. Posle nekog vremena majka me je uzela i odvela u Požarevac. Bila je tu sa nekim čovekom, mojim potencijalnim očuhom. Mislio sam da ćemo živeti zajedno, ali izgleda da sam mu bio smetnja. Samo sam se jedno jutro našao sam u hotelu, majka i on su me ostavili i otišli. Sobarica me je našla." – priča Boris Milićević. Iz tog perioda Boris kaže da nosi ožiljke, i emotivne i fizičke, jer ga je vreo tuš u Zvečanskoj ošurio, pa su mu opekotine lečili komadićima stakla. "Kad sam imao šest godina uzela me je hraniteljska porodica iz Lisovića kod Barajeva. Bio sam tamo dve godine i ne mogu reći da mi je bilo lepo, jer je tamo bio običaj da se dete vaspitno tuče. Lepo je jedino što sam tamo zavoleo fudbal." Iz Lisovića Boris pamti i prvu ljubav. "Bilo je to u prvom razredu osnovne škole, jedan dečak kome neću otkrivati identitet jer ne znam ko je danas. Bilo je obostrano, onako zanesenjački, najlepše na svetu. I sećam se da je on toliko plakao kada sam odlazio iz škole jer sam se selio u drugi grad. I ja sam bio tužan." Radost u život i normalan način vaspitavanja Borisu su doneli Jelena i Vladeta Milićević, bračni par iz Trstenika koji ga je usvojio. "To su divni ljudi, puni ljubavi i pažnje. Nisu me terali da ih zovem mama i tata. Sam sam počeo. Bio sam nestašan. Oni mi kupe pantalone, ja ih pocepam na fudbalu. Dođem kući sav uplašen, a oni kažu: Ma, nek si ti živ i zdrav!" kaže Milićević. Priča i da nije bilo lako odrastati kao usvojeno dete, kao i da su ga deca često nazivala pogrdnim imenima, dok su roditelji bili srećni i odmah mu dodelili svoje prezime. U to vreme je počeo da spoznaje i svoju seksualnu orijentaciju. "Čitao sam „Hiljadu i jednu noć". Bio sam srećan što se i tamo nekim likovima dešava nešto slično kao i meni. Da istopolni odnosi postoje mnogo vekova unazad, da nisam to samo ja. U školi sam bio odličan đak. Trenirao sam plivanje osam godina, igrao fudbal. I tukao sam se!" kaže Milićević, i dodaje da mu seksualna orijentacija nije predstavljala problem do puberteta. "Bilo je ljubavi i u osnovnoj školi, gimnaziji. Bilo je dečaka s kojima sam imao neke dečje ljubavi. To se, normalno, krilo. Neki od njih su ostali isti, a neki su se oženili, imaju porodice. Dešavalo se da me startuju devojke, a ja ih iskuliram. Kada dođe do ozbiljnih startova, kažem im da sam gej i sve bude ok…” Sa biološkim roditeljima nije imao kontakt, niti je želeo, jer za roditelje smatra one koji su bili dobri prema njemu. „Imao sam 17 i po godina kad je jednog dana u kući u Trsteniku zazvonio telefon. Muški glas s druge strane je rekao: „Borise, ovde tvoj pravi otac". Rekao sam mu da me ne interesuje…"  Iako je s roditeljima koji su ga usvojili imao iskren odnos, priznao im je da je gej tek kada je napunio 26 godina. "Okupio sam ih i rekao: „Mama, tata, imam nešto da vam kažem." Gledali su me sa strahom. Priznao sam da sam gej. A oni: „Ma, idi bre, Borise, mi mislili ko zna šta, preplašio si nas!"

Izvor: „Press“