Vučić: Nisam ja cenzor!
02. februar – 18:50
Prvi potpredsednik vlade se oglasio saopštenjem na svojoj fejsbuk stranici. U kome kaže da mu je drago što je snimak koji kruži internetom zabavio Srbiju, ali da ipak ne treba zloupotrebljavati decu makar i u svrhu šale. Takođe se osvrnuo na komentare da je on cenzurisao prikazivanje snimka na internetu i negirao to rečima: Nisam ja cenzor!
02. februar – 15:23
Vest jučerašnjeg dana svakako je bila slaba prohodnost i potpuna neprohodnost vojvođanskih puteva, ali i gest ličnosti iz javnog života koje su otišle da pruže pomoć zavejanima u Feketiću. Društvene mreže su zabrujale, ne samo zbog ovog gesta, već i zbog svega što je za njim usledilo, a evo kako Internet eksperti komentarišu „Slučaj Feketić“.
Dragan Varagić
Parodije na Vučićeve aktivnosti u Feketiću: Negativna kampanja ili cenzura?
Tokom prvog februara na društvenim mrežama u Srbiji praktično jedina vest je bila blokiranje blogova i jutjub video priloga na koji na satiričan način opisuju boravak Aleksandra Vučića u okolini Feketića. Sa druge strane, veoma je indikativno da se o ovim veoma intenzivnim aktivnostima velikog broja stranački neopredeljenih osoba na društvenim mrežama uopšte ne oglašavaju klasični mediji – jedino sam pronašao komentar na ovu temu u Pravdi, gde se cela ova neverovatno velika online aktivnost proglašava negativnom kampanjom za izbore.
Kampanja za izbore je počela, ali…
Činjenica je da skoro svi negativni i posprdni komentari na društvenim mrežama potiču od osoba koji su iz svojih toplih domova “u foteljama” komentarisali aktivnosti Aleksandra Vučića, ali je isto tako činjenica da TV ekipa RTS-a koja snima Vučića u trenutku kada spašava jedno dete ne može drugačije da se prokomentariše kao pokušaj promotivnih aktivnosti u aktuelnoj kampanji za izbore.
Činjenica je da veoma veliki broj varijacija na slike i video materijale sa ovog događaja su sigurno kreirali aktivisti različitih partija koje učestvuju na izborima, ali je isto tako činjenica da su te sadržaje kreirali u velikoj meri i osobe koje nemaju nikakve veze sa aktuelnim partijama. Radi se o veoma lošoj komunikacionoj proceni o efektima aktivnosti spašavanja ugroženih u smetovima, skoro 16 sati nakon što je skoro hiljadu osoba ostalo zaglavljeno na delu auto puta kod mesta Feketić.
Kako je ovaj događaj po mom mišljenju praktično označio zvaničan početak kampanje za izbore, a do kraja kampanje je ostalo više od mesec i po dana, slabo je verovatno da će on sam po sebi puno uticati na rezultate izbora od strane većinske populacije u Srbiji, ali zato vidno uočene aktivnosti cenzure mogu uticati na određeni broj nezainteresovanih birača da izađu na izbore i glasaju protiv SNS-a.
Cenzura na netu se nikako ne isplati, ali to nije poznato većini stranačkih funkcionera
Prethodni događaj cenzure u decembru prošle godine sa zataškavanjem privilegija ćerke Jorgovanke Tabaković je pokazao da aktuelna vlast ima problem sa percepcijom kontrole informacija kao da smo u osamdesetim i devedesetim godinama prošlog veka. Na osnovu informacija koje sam tom prilikom dobio iz izvora bliskih SNS mogu da zaključim istu stvar za događaj sa skidanjem online sadržaja u slučaju “Vučić-Feketić”, kao što je to bilo i u slučaju iz decembra prošle godine – pojedini visoko pozicionirani funkcioneri SNS (verovatno odgovorni za izbornu kampanju) koji apsolutno ne shvataju negativne efekte nasilnog povlačenja online sadržaja su naredili aktivistima ove partije da se “pobrinu” oko uklanjanja spornih online sadržaja.
Sa druge strane, veoma zabrinjava isti scenario cenzure u klasičnim medijima kao što se desilo i u slučaju Jorgovanke Tabaković da se o ovim aktivnostima na društvenim mrežama ne može ništa pročitati u ovim medijima. Iz izvora iz više medija u prošlom slučaju sam dobio potvrdu da je medijima bilo ZABRANJENO da pišu o događaju iz decembra, pa se isto može pretpostaviti i u najnovijem slučaju cenzure…
Naravoučenije
Nadam se da su SNS, ali i ostale partije izvukle pouku iz aktivnosti oko brisanja online sadržaja – ovaj incident bi prošao skoro neprimećeno da jednostavno nisu reagovali na parodiju o aktivnostima Aleksandra Vučića. Videćemo šta će se u nastavku kampanje dešavati, ali ako se ovakav incident sa cenzurom ponovi, rezultati takvih aktivnosti mogu imati ozbiljne posledice u rezultatima izbora…
Miloje Sekulić
Vrabac na grani ili golub u ruci?
Prisustvovali smo danas kod Feketića, na TV-u i potom na društvenim mrežama očiglednoj demonstraciji nepoznavanja kako komunikacija u zimu 2014. funkcioniše i koliko su tanane niti koje dele #pobeda od #kanal.
Scenario 1.
Političar si. Kreneš da obilaziš zatrpane. Gle čuda sa tobom je TV ekipa. Snime tvoj boravak na terenu i hvale vredan čin. Ovo kažem bez cinizma. Treba stisnuti petlju i iscimati se napolje po ovom užasu od vremena.
Izađeš na televizor i nekoliko desetina minuta kasnije predmet si sprdnje i glavni akter montaža, nekih vrlo kreativnih, jer ljudi kapiraju to što radiš kao borbu za publicitet i kao propagandu. Bez obzira šta ti i tvoj personal zadužen za publicitet i reputaciju mislite i radite. Ne ulazimo u to, percepcija je bitna zar ne?
Jer posao ti je samo da država funkcioniše, da javne službe rade svoj posao, da Sektor za vandredne situacije bude opremljen i da na kraju, ako niko ne uspe da uradi svoje, vojska koja ima najjaču tehniku izađe i pomogne. To se zove država a zanimanje se zove državni službenik.
Scenario 2.
Političar si. Kreneš da obilaziš zatrpane. Gle čuda sa tobom je TV ekipa ili su već na terenu. Ljubazno im objasniš da ovo nije situacija koju bi trebalo da dokumentuju nego da krenu za tvojim primerom ili ih ekipa iz tvog protokola zamoli da ne snimaju, ma šta zamoli…
Tu si i aktivan si, radiš sa ljudima, pomažeš, u akciji si… dovoljan je jedan, makar jedan paćenik u tim kolima ili neko iz Vojske ili neko od onih koji se tu zateknu ..da tvitne, tvitpicne, Instagramuje, podeli na Fejsbuku da si tu i šta radiš .. i priča poprima sasvim drugi tok, da se autentično svedočenje o onome što radiš proširi ispričano od strane očevica. Jer ti si zaista neko ko je izašao iz okvira, iz svog kabineta, .. i ljudi to osete i cene. Sve ovo sposobni ljudi mogu naravno i da isfejkuju ali je to već druga priča…
Koja je razlika između ova dva scenarija? Samo u shvatanju kako veb funkcioniše, gde je Srbija došla u razvoju komunikacije putem društvenih mreža i da je bolje nekada imati vrapca na grani (potencijalni tvitpic očevica) koji se pretvori u jato vrabaca nego goluba u ruci (spremnu TV ekipu) čiji se snimak pretvori u gavrana poruge na vebu.
Koje vreme deli Srbiju između prvog i drugog scenarija? Cenim 3-5 godina, dok se partijski jastrebovi koji su odrasli na vebu i u njemu vide šansu, koji razumeju društvene mreže i vide u njima moćan alat za probijanje kroz stranačku hijerahiju ne primaknu 35-toj i ne budu imali dovoljno #uticaj-a da obuzdaju old school PR ove koji slabo čitaju blogove.
Lesson learned, nadam se bar.
Update posle još malo razmišljanja na ovu temu.
A mogla je da bude takva #pobeda. Potpuno sam ubeđen da bi se bar jedna slika snimljena mobilnim telefonom kod Feketića pojavila na društvenim mrežama. Što je najluđe SNS ima najsnažniji veb gerilu i stotine treniranih i spremnih aktivista koji bi to proširili. A što je na Tviteru eto ga očas u tabloidima. Ovde se radi o sukobu koncepcija i generacija. #nevera
Istok Pavlović
Da nisu blokirali onaj klip, pogledalo bi ga desetak ljudi a dobar deo komentara bio bi „budale sede u toploj sobi i sprdaju se sa subtitlovima dok tamo čovek pomaže zavejanim ljudima, pa šta i ako je Vučić“.
Sad će po ovim raznim ruskim tjubovima da ga vidi min. 100.000 ljudi, a komentari su „stvarno je u Srbiji cenzura, vratile se devedesete“
Da je mene neko iz opozicije pitao juče „Šta da radimo da spustimo rejting SNS-u“, rekao bih „Uzmite i skidajte sa YouTuba sve ove pošalice, da pojačate kod naroda ideju o diktaturi i cenzuri“. No, oni su očigledno sami sebi najbolja opozicija.
