Mučenici: Hrvati čekaju dozvolu „Velikog brata“ da se Rusima proda INA?!

Postoje velike prepreke da Hrvati naftnu industriju prodaju ruskoj državnoj kompaniji „Rosnjeft“. Problem je i previsoka cena zastarele hrvatske naftne industrije.

Bombastično naslovi u hrvatskim medijima posle nedavnog boravka mađarskog predsednika u Moskvi i susreta sa ruskim predsednikom da „Putin kupuje INA“, tj. 49 odsto akcija koliko mađarski MOL ima u hrvatskoj naftnoj kompaniji, nametnulo se više pitanja. Prvo ako „Rosnjeft“ čak i kupi INA, što sada maštaju u Zagrebu, hoće li se nešto promeniti u odnosu snaga među naftašima u regionu gde su već prisutni „Gasprom“ zatim „Zarubežnjeft“ i „Lukojl“… I drugo, kakva će biti reakcija Vašingtona ako se rukovodstvo Hrvatske približi dogovoru sa Rusima.

Odgovor na prvo pitanje je već sada jasan – sve ruske naftne kompanije imaju ambiciozne planove na Balkanu i nameravaju da proizvode najkvalitetnije derivate koji zadovoljavaju najstrože evropske kriterijume.

Na drugo pitanje se odgovor ne zna. Do sada su Amerikanci više puta zaustavili realizaciju projekata mada je Rusima u Moskvi tu saradnju nudio pokojni Franjo Tuđman, a zatim i Stipe Mesić. Otac „hrvatske nacije“ Tuđman se dogovarao sa Jeljcinom oko naftovoda, ali su gazde u Vašingtonu sve to stopirale a buka koju su dizali ekolozi je bila samo „opereta“. I Mesić je mnogo obećavao u Moskvi, ali ništa nije realizovano. Prisetimo se da je INA imala ambiciozne planove u Siriji, ali je Hrvatska prva povukla svog ambasadora jer im je to sugerisala Amerika. Sve poslovne veze naprasno su bile prekinute sa Gadafijom, a bivši predsednik Mesić, koji se zalagao za saradnju sa Libijom, medijski je linčovan.

Znajući sve to, u Moskvi se ne žure da na sva zvona objave kako je „Rosnjeft“ na putu da se dogovori sa Zagrebom. I nedavni dolazak ruskog potpredsednika vlade Arkadija Dvorkoviča u Zagreb hrvatski mediji su shvatili kao da je sve gotovo oko kupoprodaje. Međutim, Dvorkovič nije hteo da ulazi u detalje jer ozbiljni pregovori tek treba da počnu.

Još u septembru su agencije javile da je hrvatska vlada spremna da smanji svoj deo u INA na 25 odsto akcija, a da 19,8 posto proda Rusima. Predsednik „Rosnjefta“ Igor Sečin se tada sreo sa ministrom privrede Hrvatske Ivanom Vrdoljakom, i od tada u Hrvatskoj češće pišu o prodaji kompanije INA Rusiji…

Mediji u Moskvi tvrde da se razmatra mogućnost da 49,1 odsto INA od mađarskog MOL-a kupi „Rosnjeft“. Pre toga su ruski listovi pisali da to želi „Gaspromnjeft“.

Ruski eksperti smatraju da će se pregovori otegnuti jer je INA nerealno skupa, a rafinerije u Bakru kraj Rijeke i Sisku su podosta stare. Logično je što u Moskvi niko od predstavnika naftnih kompanije ne želi da komentariše pisanje hrvatskih medija. Jedino neki bankarski stručnjaci tvrde da je MOL svoj deo akcija platio 1,8 milijardi dolara, a sada bi Mađari mogli da traže između 3,7 do 6,5 milijardi dolara. Ali u Moskvi su svesni da je INA kompanija u koju bi trebalo uložiti mnogo novca, jer su njene dve rafinerije stare. Vrednost kompanije podiže to što naftu crpi u Egiptu i Angoli.

Svoj paket u INA mađarski MOL prodaje već nekoliko meseci. Hrvatski listovi su do sada pisali da je, osim ruskih kompanija „Rosnjefta“ i „Gaspromnjefta“, zainteresovana i kompanija „Saudi Aramco“. I hrvatska vlada je spremna da proda deo od svojih 44,84 odsto akcija. Dakle, novi vlasnik bi mogao imati kontrolni paket akcija. Prema pisanju zagrebačkih listova, ruska državna kompanija „Rosnjeft“ bi trebalo da postane vlasnik 75 odsto akcija kompanije INA.

Nije sporno da je kompaniji INA potreban moćan investitor koji bi hteo da modernizuje riječku rafineriju, jer ona sada prerađuje oko dva i po miliona tona nafte godišnje. Što se tiče rafinerije u Sisku, ona bi bila zatvorena, a tamo bi se napravilo ogromno skladište nafte i derivata.

Dolazak još jedne velike kompanije na Balkan bi teoretski mogao da poveća konkurenciju. Zasada je jedno sigurno – ako „Rosnjeft“ kupi kompaniju INA, ponovo će u Srbiji oživeti razgovori i polemike na temu jesu li Boris Tadić i Vojislav Koštunica jeftino prodali NIS Rusima.

Čim su stidljivo procurili planovi ruskog „Rosnjefta“ da od Mađara kupe deonice INA, zadrže rafinerije u Rijeci i Pančevu, zatvore one u Sisku i Bosanskom Brodu, nije trebalo dugo čekati reakcije iz Evropske unije. Ugledni italijanski dnevnik „Korijere dela sera“ objavio je poduži tekst u kojem poručuje: „Ne smeju Rusi dobiti izlaz na Jadran“, a slična reakcija „Novostima“ je potvrđena i iz diplomatskih izvora u Zagrebu.

Koliko god su, iza kulisa, svi akteri ovog plana, od Moskve, Budimpešte do Zagreba, spremni da se sve to realizuje, Brisel bi mogao biti najveća kočnica. A, ako EU izvrši jak pritisak na Hrvatsku, koja ionako nema neki ozbiljniji uticaj u evropskoj administraciji, da ne napravi „izlaz na Jadran“, veoma će se teško realizovati ambiciozni planovi, a dalja sudbina INA, pa tako i sisačke rafinerije, biće krajnje neizvesna.

Ruski predsednik Vladimir Putin već je mađarskom premijeru Viktoru Orbanu šapnuo da ima interesa da „Rosnjeft“ preuzme 49,08 odsto deonica hrvatske naftne kompanije, kojoj već duže vreme ne cvetaju ruže. Mađari, pritisnuti optužbama da su pravo na upravljanje kompanijom dobili nakon mita do deset miliona evra bivšem premijeru Ivi Sanaderu, već su duže vreme spremni na povlačenje, a sada se čini da je postupak pri kraju. (J. KERBLER)

Ruske naftne kompanije osvajaju Balkan. Sklapanjem ugovora sa „Gaspromnjeftom“, kako tvrde energetski analitičari, Srbija se u tom pogledu na vreme dobro pozicionirala. Jer, NIS izrasta u velikog igrača u ovom delu Evrope.

Dok Hrvati oberučke nude svoju kompaniju INA ruskim naftašima, Srbija je zauzela centralni položaj, koji će omogućiti našoj naftnoj kompaniji širenje poslovanja svuda u komšiluku. To je ponovo potvrdilo da je ovakva privatizacija NIS bila pravi potez.

Prvi čovek NIS Kiril Kravčenko je ranije izjavio da NIS zasada ne razmatra mogućnost ulaska u kompaniju INA, ali da „Gaspromnjeft“ analizira mogućnosti u Evropi i da nije isključeno da se zainteresuje za još nešto u regionu.

Za razliku od Srbije, Hrvati su predugo čekali, jer su zaigrali na kartu mađarskom MOL-a. Sada muku muče kako da dokažu Evropi da njihova INA može opet da bude – gigant.

– Sudbinu INA odrediće politički dogovori na relaciji Budimpešta – Moskva, smatra Jelice Putniković, urednik sajta „Energija“ na internet-portalu „Balkan magazina“. – Posle dogovora Vladimira Putina, predsednika Ruske Federacije, sa Viktorom Orbanom, predsednikom Mađarske, oko gradnje nuklearke, jasno je da će ove dve zemlje sarađivati u sektoru energetike, ali i šire.

Prema njenim rečima, sad je samo preostalo da se u Kremlju napravi strateški plan o tome koju će ulogu „Rosnjeft“ imati u širenju energetskog uticaja Rusije na Balkanu, kada se zna da su tu već „Lukoil“, „Gasprom“ (odnosno, „Gaspromnjeft“) i „Zarubežnjeft“:

– Iako je članica EU, Hrvatska tu malo šta može da učini. Jer, drugih, ozbiljnih kupaca za akcije njihove kompanije INA i nema. Austrijski OMV se uveliko povlači iz naftnog sektora u ovom delu Evrope. (P. M.)

Izvor: Novosti
Foto: Ilustracija/Sipa/Grafika/Novosti