Ljiljana Lašić: Ni on ni ja nismo verovali u ljubav do groba!
Ljiljana Lašić je izuzetna glumica koja se, od početka ovog veka, dokazuje i kao pisac. Njene predstave se igraju u „Slaviji”, Beogradskom dramskom, pa i širom Srbije, a po pozivu, i u inostranstvu. Dve od četiri imale su ovih dana velike jubileje: jedna je igrana 300. put, a druga 200! To su „Slobodne žene balkanske” i „Jasmin na stranputici”, a uporno ih, po broju igranja, prate „Kafana kod zajedno” i „Kuća bez prozora”. Ljiljana Lašić je rođena 17. decembra 1946. u Kragujevcu, ali u Beogradu je prohodala i tu se školovala. Bila je 40 godina stalni član Beogradskog dramskog pozorišta. Ali, veliku popularnost, širom Jugoslavije, stekla je ulogom Tine u čuvenoj TV-seriji „Pozorište u kući”! U braku s Vladislavom Lašićem, scenografom, ima sina Đorđa (41), arhitektu, a od njega unuku Jovanu (9). "Moji roditelji Ljuba i Mihajlo Aleksijević su se razveli kad sam imala tri godine. Međutim, moje odrastanje je bilo prelepo. Živela sam na Neimaru. To je odmah ispod Čubure. Spojilo se tu građansko vaspitanje ovog prvog i boemski duh ovog drugog dela Beograda, a tu je i Hram Svetog Save. Sve to je mene i moje prijatelje iz kraja obeležilo. Veoma smo verni srpskoj crkvi, običajima, tradiciji…" priseća se Ljiljana svog detinjstva. Kako ste birali pravac kretanja kroz život? "Pravac kretanja je birao mene. Udala sam se veoma mlada što nikome ne preporučujem. Udati se u 18. godini znači lišiti se velikog dela mladosti. Imam brak u kome delimo isti sistem vrednosti. I ta zajednica traje 46 godina! Dobri smo prijatelji. Znamo se od detinjstva – iz iste smo ulice. On je stariji osam godina. Učio me matematiku." Zašto ste izabrali glumu? "Prvo sam se upisala na arhitekturu, a Vladislav se, kao arhitekta, bavio scenografijom za filmove. Shvatila sam da bi u tim uslovima moj brak propao, pa sam, u želji da uskladimo ritam kretanja, položila prijemni na Fakultetu dramskih umetnosti. Bila sam tu u divnoj klasi s Petrom Božovićem, Svetlanom Bojković, Brankom Milićevićem Kockicom… Na trećoj godini sam, posle pet godina braka, rodila sina…" Šta dugujete Tini? "Serija je emitovana od 1972. do 1984. Snimljeno je 128 epizoda i sve su prikazane na celoj teritoriji Jugoslavije. Mi smo bili najpopularniji glumci od Đevđelije do Maribora! I tada mi je to prijalo. Ali, iživi se i to. Kao što se iživi i ljubav. Promenio se moj sistem vrednosti. „Tina” me i poremetila. Bila sam glumica izrazito dramskog potencijala, a ta uloga me istrošila. Publika poistoveti glumca sa onim što igra. To sam kompenzirala tek poslednjih desetak godina od kada pišem i igram značajne uloge u kojima vodim publiku od smeha do suza." Kako ste se branili od udvarača? "Ako sam ih i imala, bilo je to sasvim diskretno. Bila sam udata. To je bilo vreme čuvenih košarkaša, fudbalera… To nije bilo kao danas. O tome se nije pisalo u novinama. Poštovala se ličnost." Da li Vam je nekad brak bio u opasnosti? "A koji brak, neki put, nije bio u opasnosti? Sigurna sam da je i on voleo neke žene i ja neke muškarce. Ali, nas dvoje smo odlučili da živimo jedno s drugim. Atipičan je to odnos. Ni on, ni ja nismo verovali u ljubav do groba. Sad, naravno, da. Sa toliko godina, sa toliko iskušenja…" Kako se borite s godinama? "Teško, vrlo teško. Nisam na sebi napravila nikakvu intervenciju, niti hoću. Sa te strane nisam sujetna. To sam što jesam. Brza sam žena, dobrih refleksa, odlične motorike… Ali, zapažam da niti auto vozim isto, niti skijam isto, niti kuću spremam isto…Užasno se plašim nemoći…"
Izvor: „Politika.rs“
