Pritvor od 30 dana za Jasnu Matić i čelnike SIEPA

Bivši čelnici SIEPA, uhapšeni u sredu, saslušani u tužilaštvu, njihovi „poslovi“ pod lupom. Poklanjali državne pare mnogim investitorima i onima koji su se nazivali ulagačima. Negiraju krivicu za malverzacije sa lažnim ugovorima i minus od 119,6 miliona din.

Jasna Matić, bivši direktor Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA), koja je svojevremeno bila i na mestu ministra za telekomunikacije, prema informacijama koje smo dobili na saslušanju u Tužilaštvu za organizovani kriminal, negirala je tvrdnje koje je terete za zloupotrebu 119,6 miliona dinara. Krivicu su negirali i Vesna Perić i Božidar Laganin, koji su na čelu Agencije bili u mandatima posle Matićeve, kao i bivši zamenik direktora Agencije Bojan Janković.

Posle višečasovnih saslušanja, na zahtev Tužilaštva, četvorki je određen pritvor do 30 dana. Sudija za prethodni postupak Posebnog odeljenja Višeg suda u Beogradu odluku je doneo „zbog postojanja okolnosti da bi boravkom na slobodi mogli da utiču na predložene svedoke“.

Prema rečima Miljka Radisavljevića, tužioca za organizovani kriminal, na teret im se stavlja krivično delo zloupotrebe službenog položaja. On je istakao da im se krivičnom prijavom UKP MUP na teret stavlja zloupotreba službenog položaja u SIEPA, jer su od 2006. do 2013., neosnovanim isplatama po osnovu „ugovora o nepostojećim autorskim delima“ oštetili budžet Srbije za oko 120 miliona dinara, a za sebe i druge osobe pribavili imovinsku korist od 90 miliona dinara.

Tvrdi se da su, kršeći nekoliko zakona, zaključivali fiktivne ugovore između zaposlenih u SIEPA kao fizičkih lica i Agencije, koji se odnose na poslove koji su bili u opisu poslova zaposlenih u Agenciji. Prema prijavi, sredstva iz budžeta bila su korišćena za isplate navodno izvršenih ugovora o autorskim delima.

Inače, poklanjanje državnog novca investitorima i onima koji su se ulagačima nazivali bez osnova, glavna je zamerka koju je prethodno Ministarstvo privrede upućivalo na račun Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza SIEPA. Reč je o bespovratnim podsticajima, u visini od 4.000 do 10.000 evra, koje je SIEPA od 2006. godine dodeljivala investitorima po svakom novootvorenom radnom mestu.

Spor na relaciji Agencija – Ministarstvo kulminirao je u novembru 2013. godine. Zvanična statistika Agencije nije se, naime, poklapala sa brojkama do kojih je, kontrolom, došlo Ministarstvo, a sve je rezultiralo podnetim krivičnim prijavama. Po osnovu jedne od njih, kako tvrdi bivši ministar privrede Saša Radulović, upravo su i privedena četiri rukovodioca SIEPA, kojima se na teret stavlja sklapanje čak 1.339 fiktivnih ugovora o autorskom delu sa zaposlenima u Agenciji.

Dok statistika SIEPA pokazuje da su investitori, koji su iz budžeta bespovratno dobili 285,6 miliona evra, otvorili ukupno 47.161 novo radno mesto, kontrola Ministarstva pokazala je drugačije. U taj broj, naime, uključeno je i oko 31.000 onih koji tek treba da dobiju posao.

Nesporno je otvoreno 11.929 radnih mesta u 56 projekata u sistemu monitoringa i 4.168 u 22 projekta koji su formalno okončani, što je ukupno 16.097, pokazivali su podaci Ministarstva privrede.

„Imamo situaciju i da su radnici dobili otkaz na nekom drugom mestu, prijavili se u Nacionalnu službu za zapošljavanje na jedan dan, a nakon toga su preuzeti i zaposleni u drugoj firmi i to uz podsticaje“, prenele su „Novosti“ tada nalaze Ministarstva.

Bilo je i slučajeva da je subvencija države bila veća od onoga koliko je uložio investitor.

„Najbolji primer za to je „1. maj“, gde su radnici dobili otkaz, a kroz subvencije je Srbija, praktično, kupila investitoru opremu! Takvih slučajeva ima još“, ukazivano je svojevremeno iz Ministarstva.

I dok su u Ministarstvu tvrdili da pravilnik kontrole subvencija nikada nije donet, pa se kontrolom niko nije ni bavio, kao i da je sva dokumentacija bila u SIEPA te je Ministarstvo imalo problem da dođe do nje, u Agenciji su tvrdili drugačije. Po rečima tadašnjeg direktora, Božidara Laganina, SIEPA nije imala potrebna ovlašćenja da bi kontrolisala da li investitori ispunjavaju preuzete ugovorne obaveze.

U četvrtak se saopštenjem oglasio i URS, koji je naveo da „URS, niti G17 plus, nikada ni jedan jedini dinar nisu primili od SIEPA ili bilo kog zaposlenog pojedinca iz te državne institucije“.

Ministarstvo privrede početkom novembra 2013. pokrenulo je kod poslovnih banaka postupak naplate bankarskih garancija u vrednosti od 1,4 miliona evra na ime povraćaja u budžet Srbije. – Ovaj novac građana Srbije je u periodu od 2009. do 2012. godine isplaćen na račune osam investitora u vidu subvencija za zapošljavanje novih radnika, kao i otvaranje i proširenje proizvodnih kapaciteta – saopštilo je tada Ministarstvo. – Za taj iznos subvencija, koji su dobili od države, investitori su bili u obavezi da investiraju 24,8 miliona evra i otvore 739 novih radnih mesta. Investitori nisu ispoštovali obaveze preuzete investicionim programom i potpisanim ugovorima, koji su nedavno i raskinuti.

Izvor: Novosti
Foto: Tanjug