Jovana Jakić-Grgurević: Posao voditelja me ispunjava, tu mogu da pružim svoj maksimum!

Televizija „Nova“ nedavno je svojim gledaocima ponudila i bogat informativni program, a među poznatim imenima koja prezentuju „Novi dnevnik“ našla se i Jovana Jakić-Grgurević. Lepote ovog poziva počela je da otkriva još 2000. godine na televiziji „Politika“, kada je već posle probnog snimanja shvatila da je to „jedina profesija u koju može da spakuje svoju narav“. Legendarni Aleksandar Tijanić nazivao ju je „srpskom Grejs Keli“, a Jovana je bila i prva voditeljka vesti na nekadašnjem „Foksu“. Posle dužeg i opravdanog odsustva sa malih ekrana zatekla se na „Pinku“, da bi nedavno postala jedno od zaštitnih lica najmlađe televizije u našem etru.
– Čim sam prvi put prošla kroz vrata „Nove“ doživela sam veliko iznenađenje, jer sam videla da najkvalitetniji kadar iz svih medijskih kuća u kojima sam ikad radila stoji ispred najsavremenije tehnike. Već na putu do kancelarije urednika shvatila sam da tu nema rizika. Pre svega, „Novu“ doživljavam kao firmu koja je promenila kvalitet života cele moje porodice. Uslovi za rad su za klasu bolji od onih na koje su medijski radnici navikli, i zato mi je zadovoljstvo da i ja pružim svoj maksimum – objašnjava Jovana.

Od prvih televizijskih koraka do novog angažmana prošlo je mnogo godina, u međuvremenu u vašem životu dogodile su se mnoge važne stvari. Udali ste se, postali majka, ali i otišli iz rodnog grada.
– Sve se promenilo u samo jednoj nedelji, neposredno po zatvaranju „Foksa“, kada sam dobila odličnu poslovnu ponudu. Najuticajnija PR kompanija u regionu ponudila mi je mesto koje je izazov za svakoga ko profesionalno prati politiku. U tom trenutku moj suprug Dado, IT inženjer, radio je u prestižnoj hardverskoj kući. Izgledalo je da je jasno kako i gde ćemo živeti. Međutim, kćerka Lucija imala je godinu dana i hroničan problem sa bronhijama. Njeno zdravlje me je opterećivalo u meri koja mi nije dozvolila da se koncentrišem na tako ozbiljan poziv. Baš tih dana Dado je dobio ponudu za dobar posao u Crnoj Gori. Kako on već ima predivnu kuću na primorju, a tamo su i njegovi roditelji, čija je pomoć dragocena, do kraja te nedelje odlučili smo da se preselimo u Kotor. Šok i za nas i za naše najbliže. To nije bila odluka, već sticaj okolnosti. Mogla sam da se posvetim Lucijinom zdravlju i vaspitanju, a Dado je postao oličenje starinskog viđenja glave porodice. Naredne tri godine provela sam u jednom od najlepših gradova na Jadranu, u kući staroj nekoliko stotina godina. Kada bih otvorila vrata i sve prozore, u tom prozori su se mešali zdrav planinski i morski vazduh. Ubrzo smo dobili i sina kome smo simbolično dali ime Jug.

Kako ste podneli odlazak iz Beograda i udaljavanje od posla koji volite?
– Majčinstvo, domaćinstvo, zdravstvo, školstvo i sve druge teme videla sam mnogo jasnije. S druge strane, kao potpuno rasterećena i slobodna, bila sam idealni domaćin kolegama iz celog regiona. Svima je odmor bio jedna sobica i moja domaća kuhinja, a u tome sam zaista uživala. Mučila me je nostalgija, iako sam znala da me sigurno čeka. Roditelji, prijatelji, a pre svih moj sestrić Pavle naterali su me da brojim dane do povratka u Beograd. Za Kotor su me vezali osećaj bezbrižnosti, privilegija da deca rastu neshvatljivo kvalitetnije u odnosu na ovdašnje uslove i jedna Vanja koja mi je tamo bila drug, kum i sestra na koju sam redovno sipala sve emocije. Ona je na Jadranskoj obali bila moje parče Beograda.

Ostatak teksta možete pročitati OVDE.

Intervju: Snežana Ilić, Life Content
Foto: Mirko Tabašević, Life Content