Obrni okreni EU ne može bez ruskog gasa: Ipak se uzdaju u izgradnju Južnog toka
Postoje razne ideje, ali su sve na dugom štapu – kratkoročno, za uvoz iz Rusije nema alternative.
Zbog krize u Ukrajini, u Nemačkoj se povela nova diskusija o energiji. Jer, Nemačka u velikoj meri zavisi od nafte i gasa iz Rusije. Prema proračunima Radne grupe za energetski bilans, kvota uvoza energenata je prošle godine povećana i iznosi 71 odsto.
Nemačko-ruske veze u oblasti energetike nisu samo zasnovane na zavisnosti Nemačke od uvoza iz te zemlje. Ruska državna kompanija Gasprom i Vinteršal dogovorili su pre nekoliko meseci značajnu razmenu akcija: Gasprom dobija nemačko skladištenje gasa, plus trgovinski kapacitet filijale Vinteršala, dok ova kompanija dobija deo sibirskih gasnih polja. Pored toga, Gasprom i Vinteršal dele nemački gasovod Gascade dug oko 2.400 km. U Saveznom ministarstvu za privredu izgleda da nema prigovora na to što je faktički nemačka rezerva gasa za hitne situacije – indirektno pod kontrolom ruske države.
Daleko najvažniji snabdevač energijom je Rusija: 38 odsto uvoza prirodnog gasa, 35 odsto od ukupnog uvoza nafte i 25 odsto uvoza uglja dolazi iz te zemlje. Tako Rusija zadovoljava više od četvrtine ukupnih nemačkih energetskih potreba. Pogodne alternative nisu na vidiku.
Samo 15 odsto potrošnje gasa Nemačka može da pokrije sopstvenom proizvodnjom. Veliki deo potrebnog gasa se uvozi iz Norveške i Holandije. Na neko kraće vreme, ove dve zemlje bi mogle da povećaju izvoz, ali dugoročno, prema rečima stručnjaka, njihove rezerve se bliže kraju.
Teoretski, kao alternativa dolazi u obzir uvoz ohlađenog tečnog gasa tankerima, recimo iz Alžira, Katara i SAD. Međutim, u lukama SAD nema postrojenja za utovar tečnog gasa, a u Nemačkoj nema odgovarajućih stanica za istovar. Pored toga, na svetskom tržištu je teško na brzinu nabaviti veće količine, jer je Japan posle nuklearne katastrofe u Fukušimi počeo da uvozi mnogo gasa.
S obzirom na novonastalu situaciju, ponovo je aktuelna proizvodnja gasa frekingom: koktelom od vode i hemijskih materija gas se izvlači iz velikih dubina zemlje. Međutim, ova tehnologija nosi sa sobom potencijalni veliki rizik, upozoravaju ekolozi. Samo crveno-zelena vlada nemačke pokrajine Donje Saksonije će omogućiti freking pod određenim uslovima.
Međutim, takođe crveno-zelena vlada Severne Rajne-Vestfalije se za sada odlučila protiv frekinga, mada se na dubini do 4.000 metara nalazi preko 220 milijardi kubnih metara metana – znatno više nego rezervi konvencionalnog gasa koje se procenjuju na oko 150 milijardi kubnih metara. Sa proizvodnom stopom od dvanaest milijardi kubnih metara godišnje, ove rezerve će trajati najviše 15 godina.
Kada bi dozvolila freking, Severna Rajna-Vestfalija bi taj period udvostručila. Ali, politički blagoslov za to ne treba skoro očekivati. Pored toga, savezna vlada u svom koalicionom sporazumu odbacuje freking sve dok se koriste toksične supstance. Ako se ništa ne promeni, Nemačka će za 15 godina biti potpuno zavisna od uvoza gasa.
Osim toga, odavno je odlučeno da od 2018. Nemačka više neće proizvoditi kameni ugalj. Nemačka već sada uvozi taj ugalj, 25 odsto uvoza je iz Rusije. Samo u slučaju lignita, mrkog uglja, Nemačka ima zalihe koje bi uz sadašnji tempo proizvodnje mogle da traju još najmanje 200 godina.
I mnoge druge države Evrope ne vide alternative ruskom gasu – njih sedam se uzda u izgradnju Južnog toka.
Izvor: DW
Foto: Freedigitalphotos.net
