Novosadski bend Sputñik osvaja top liste

Novosadski bend Sputñik (Sputnjik) izdao je prvi singl „The Drinkable World“ na engleskom jeziku, snimio prvi spot i krenuo na top liste i MTV. U planu je izdavanje EP-ja tokom ove godine, a pojava ovog benda je prilična retkost u našim uslovima, jer on odudara od većine bendova po tome što ima ideju da svira muziku koja nema korene na našim prostorima. Razgovaramo sa frontmenom i pevačem, Žikicom Miloševićem, gitaristom Slavoljubom Blagojevićem, i režiserkom spota Oljom Davidov.

Žikica Milošević

Kako je bend nastao?

– Bend je nastao u svojoj prvoj inkarnaciji još 1999. kada smo bili klinci i kada me je za svoj bend koji je trebao da radi kaver-svirke, pozvao Aleksandar Cvijetinović, sada profesor na Akademiji klasičnog slikarstva u Sremskoj Kamenici. Prvo smo vežbali, radi tehnike, pesme Suede, Oasis, The Cure, a onda nas je „uhvatio“ kreativni „napad“ pa smo napravili par svojih pesama. Jedna od njih je bila „The Drinkable World“, u aprilu 2000. Njenu staru verziju, demo snimak sniman u sobi u Sremskoj Mitrovici, možete čuti i na YouTube! U to vreme sam ja napisao pesmu, poetsku pesmu, na hartiji, pod imenom „Pitak svet“, i praktično sam je prepevao na engleski na probi. Imali smo jednu svirku gde smo svirali uglavnom obrade Suede i nešto malo drugih pesama, i završili je našom tada jedinom pesmom. Početkom 2002. godine smo se raspali zbog muzičkih mimoilaženja, ali pesma je ostala. Tada smo voleli da kažemo da je pesma nastala „u braku Joy Division i Morrisseya“, ali se to vremenom promenilo, iako mislim da Joy Division i The Smiths i danas čine veliki deo uticaja na našu muziku. Kasnije, 2006. godine, primetio sam da se ljudima taj demo još uvek sviđa, a posle par pokušaja da obnovim bend, uspeo sam da uradim to početkom 2012. godine. U novi „Sputñik” ušao je tada gitarista Slavoljub Blagojević iz mog prethodnog benda „Put za Lisabon“, koji je nastavio sa svojim radom (njih predvodi moj prijatelj Bojan Bojanić) i za njih ćete tek čuti. Na novoj verziji „The Drinkable World“ sintizajzere je odsvirao (i produkciju i miks uradio) Vladimir Moritz, koji je uradio odličan posao i dao pesmi novo ruho. Mislio sam da je najbolja stvar, posle svih gitarskih bendova, u ovom synthpop rivajvlu, napraviti neki „križanac“ synthpopa i britpopa. Mislim da su me najviše inspirisali The Killers, ali volim da kažem da nam je muzika „Depeche Mode meets Placebo“ ili „New Order meets Suede“, ili kako god izaberete. Nemala inspiracija je došla od benda Hurts u poslednje vreme. Jovana Simona Bošnjak otpevala je odlične prateće vokale, a Slavoljub Blagojević, pomenuti gitarista, uradio je gitare. Taman smo na pola puta između synthpopa i gitara, a to smo i hteli.

Kako je nastalo ime? Zašto španska kvačica na imenu?

– Aleksandar i ja smo još 2000. godine razmišljali o imenu, a obojica smo bili vatreni fanovi ruske avangarde, i Tarkovskog i sovjetske estetike. Palo nam je na pamet ime „Sputnjik“, kao univerzalno poznato u celom svetu, a opet da pokaže da dolazimo iz neke eks-socijalističke zemlje. Imali smo dilemu kako napisati ime, jer je postojali već par bendova koji su imali naziv „Sputnik“, a nismo hteli da prođemo kao Nirvana ili Suede, da imamo probleme. Ideje su bile mađarsko „Szputnyik“, katalonsko „Sputnyik“ ili nešto slično, ali na kraju je i vizuelno bilo najlepše špansko „Sputñik“. Možda će biti problema sa ukucavanjem u net, ali šta sad.

Zašto pevate na engleskom?

– Inače sam slušao relativno malo muzike na srpsko(hrvatsko)m, sa naših prostora, možda najviše EKV ili Evu Braun i slično, pa sam uvek imao tendenciju da pevam kao oni. Zapravo sam odrastao na stranoj muzici i bilo mi je to prirodno. Nadalje, mislim da je gomila naših bendova imala sjajne mogućnosti da se probiju napolju ali nisu imali volje, a mislim da je i problem akcenta bio prisutan. Rešio sam da iskoristim akcenat i znanje engleskog i da promovišem bend kao jedan on onih za koje ne znate odakle su dok ne pročitate odakle su. Znaš, ono, The Cardigans ili Mando Diao su iz Švedske, A-Ha iz Norveške, Him iz Finske, Tesla Boy iz Rusije, Alphaville iz Nemačke i slično. Pa tako i mi iz Srbije. Nije ideja da prodajemo nešto balkansko svetu, takvih ima puno. A i pre godinu sam bio u Pešti na svirci The Raveonettes, koji su, eto iz Danske, a nikada ne bi niko rekao, i predgrupa je bio neki mađarski bend, koji je bio odličan, ali, avaj, pevaju na mađarskom. Ne bih da se to desi i nama.

Kako nastaju pesme?

– Često nastaju noću, u „Veštičji sat“, oko 3h ujutro. Ili u polusnu. Tada skočim iz kreveta i počnem da beležim, a često sam euforičan do 7h ujutro pa ne mogu da zaspim. Sad imamo nekih 16-ak pesama manje ili više dovršenih. Neke pesme naataju tako što ih neko drugi napravi, recimo Domagoj Kršić iz našeg bratskog benda Cyborgs on Crack iz Hrvatske je uradio lavovski deo posla i napisao gomilu pesama za nas, i odsvirao klavijature. Uneo je pravi preokret u bend iako ima svega 18 godina. Neke pesme urade drugi članovi, svako je slobodan da doda svoju viziju. Ja vidim bend kao veliki trg gde se skupljaju ljudi sa idejama, svako doprinosi svojim uglom gledanja, koji ja nemam. Miloš Rašković je dodao nekoliko sjajnih gitarskih deonica u 3 pesme sa EP-ja koji sledi, a tek ćemo dodavati još neke slojeve pesmama. Evo, recimo, pesma „A Perfect Mistake“ je incijalno nastala kada sam hodao preko Varadinske duge da se nađem sa prijateljem Igorom Devićem iz benda Hton na pivu u „Dublinu“, na Petrovaradinu. Počeo sam da pevušim, bilo je to u februaru 2009. i vetar je jako duvao, sakrio sam se u zavetrinu i na diktafonu telefona ubeležio pesmu. Trijumfalno sam ušao u „Dublin“ i rekao, imam novi singl! Naravno, svi smo se smejali. Eto, može bilo gde. Bitno je da su svi slobodni da sviraju i pevaju kako osećaju. Mislim da je to i glavni kvalitet. Kada me je Slavoljub pitao svojevremeno „kako da sviram“, rekao sam „kako osećaš“. To sam posle govorio svima, radite kako osećate, ne možete pogrešiti, najbolje znate svoj instrument. To sam posle i Olji rekao za spot, i to se oseti, da je svako uneo svoje srce. Nema diktature.

Kako je nastao spot?

– Spot smo počinjali da snimamo nekoliko puta i promenili smo 3 režisera (sve žene, zanimljivo!) da bi 4. režiser, Olja Davidov, sa Akademije klasičnog slikarstva (što je posebno zanimljiva koincidencija, ona je sada studentkinja čoveka koji je sa mnom napravio pesmu!), napravila sjajan posao u svega nekoliko dana inspiracije. Nekako kao kad se lopta u šesnaestercu odbije tako da padne na nogu nekom ko da gol. Nije slučajno, sigurno. Pri prvom susretu smo „kliknuli“ i bilo je jasno da će biti odlične saradnje. Na kraju krajeva, ja šaljivo kažem da je Olja bila „peti element“, kao Mila Jovović: ljubav koja je povezala sve, ideje, muziku, ljude: ljubav prema muzici, vizuelnim umetnostima, među ljudima, najpozitivnija moguća saradnja. Jednostavno, sve je već bilo tu ali je falila energija da sve to poveže, dok se nije pojavila Olja. Zajednička ideja je bila da spot liči na špicu serije „Homeland“ i spotove Lane del Rey. Ta estetika je veoma moderna, a ja spot smatram podjednako umetničkim delom.

Imaš li tremu na nastupu?

– Odlično pitanje, s obzirom da nisam nastupao dugo pred publikom, osim na kaver-nastupima. Generalno ne, volim publiku i imam pozitivnu tremu, koja mi daje snagu da budem bolji nego u svojoj sobi, ali videćemo kad dođe vreme!

Šta dalje?

– Ekipa muzičara je konačno kompletirana, pa ćemo na jesen krenuti sa promocijom. Sledi izadavanje singla na iTunes, sa prodajom (inače ne možemo ni na jednu stranu listu, a to nam je ipak nekakav konačni cilj), izdavanje EP-ja „In Between Worlds“ („Između svetova“), što je moto cele naše umetnosti i deo stihova jedne ljubavne pesme sa EP-ja. EP će imati 4 pesme i s njega ćemo skinuti 3 singla. Pretpostavljam da će sledeći singl biti početkom jeseni, a u međuvremenu možda lansiramo neki od remiksa ove pesme. Posle toga još jedan EP, pa album. Uradili smo i duet sa Cyborgs on Crack, pesmu „Dry Mouth“ koja se već vrti na radio-stanicama u Hrvatskoj. Promovisaćemo je i ovde. Poželite nam sreću!

Slavoljub Blagojević

Kako si se ti priključio bendu?

– Sa Žikicom sam se upoznao na prvoj probi na kojoj je on došao u „Put za Lisabon“. Nakon 6 meseci proba i par snimaka bend se raspao, zbog neslaganja oko muzičkih pravaca, pa su od njega nastala tri benda. Ja sam sa basistom Ivanom Kostadinovićem hteo da napravim svoj bend koji će pevati na srpskom i svirati gitarski pop-rok, i taj bend je sada izdao svoj prvi EP, i nastupaće pod nazivom „Norveška šuma“, po istoimenoj knjizi Murakamija. Ali, tada je i Žikici palo na pamet da obnovi Sputñik, i zvao me je da mu budem gitarista. Muzika mi se svidela i osmislio sam gitarske deonice, snimio i otišao da živim i radim u Njujorku. Kada je pesma u međuvremenu završena, shvatio sam da imamo dobar proizvod, jer se i mojim prijateljima u Americi dopalo. Rešio sam da budem deo priče, i nastavljamo dalje. Imam „high hopes“, što kažu Amerikanci. Treba nam samo reklama.

Ko su tvoji uzori?

– Kao gitarista, naravno da su mi uzori gitarski bendovi i gitaristi virtuozi, počev od Springsteena pa nadalje. Ali, dopadaju mi se i izleti u synthpop, i mislim da je kombinacija synthpopa i jakih gitara odlična. The Killers su jedan od mojih omiljenih bendova, gledao sam ih uživo u SAD, i to je poseban doživljaj. Nadam se da možemo tim tragom. Volim i nove gitarske bendove, kao Kings of Leon, Queens of Stone Age, ili The Black Keys. Imam potpunu slobodu da sviram kako hoću u Sputñiku i to je vrlo rasterećujuće!

Olja Davidov

S obzirom da se na spot čekalo celih 11 meseci otkada je pesma izašla iz miksa, kako si ti došla u poziciju da ga režiraš?

Sasvim spontano se izrada ovog spota našla u mojim rukama, i još uvek ni sama ne znam tačno kako se to desilo: bilo je to na izložbi slika, uz domaću šunku i rakiju, u sobi ispunjenoj osmesima, i desio se sudar ljudi koji slično gledaju, slično razmišljaju, slično osećaju; momentalna povezanost. Priča o izradi spota za prvi singl benda Sputñik je počela da se odvija sama od sebe.

Šta te je inspirisalo baš na ovu estetiku?

– Izraziću se i ja skoro poetski. Čitajući pesmu „Pitak svet”, po kojoj je muzička pesma nastala, i preslušavajući pesmu iznova i iznova, razmišljala sam kako da predstavim stabilan tok svesti i nesvesti, kako da predstavim jednog čoveka koji čitav svet ume da pije iz njenih pogleda, čitav svet ume da čita sa njenih osmeha, koji bi odjednom i zauvek da se pretvori u raspevanu svečanost. Kako predstaviti jedno telo koje počinje da se otvara za moguće posednuće od strane očaja, telo koje gori a koje je rastrzano neposedovanjem? Jer u pesmi se govori o tome da je svet postao lepši i pitkiji, ali devojka o kojoj peva još nije njegova, pa je tu prisutan nespokoj, i otud „I fantasise about you…” i sva drhtavost i nesigurnost koju sam pokušala dočaram vizuelno. Inspirisao me je naslov Žikicine zbirke pesama „Od neprobojnih gvozdenih liti i elegantnih latica treba da je noć”, pa otud toliko puno latica u spotu. Pesma je nastala u proleće, spot je nastao u proleće, pesma je o ženi za kojom se čezne, otud i puno kadrova „žene za kojom pesnik čezne”. Sve se sklopilo u krug.

Zvuči kao potpuni imetnički projekat?

– Da, ovaj video rad se nalazi na mom vebsajtu, www.oljadavidovart.com. Pristupila sam mu kao umetničkom projektu. Koristeći prelepe fotografije Marine Andrin, prikazala sam tople a suve pejzaže kao ogledalo njegove prostrane, a opet, zatvorene duše. Pokušavajući da unesem ravnotežu između teksta i slika, snimala sam kroz iskrivljeni objektiv, kroz slabo pamćenje, pravila slike koje iskrzane podrhtavaju na ekranu, slike koje, poput sećanja, polako slabe i jačaju, smenjuju se mahnito, trče jedna za drugom, ne mogu da se povežu, prolaze jedna kroz drugu, a onda sve staje – ostaje samo drhtavo sećanje na nju koja izvire iz ambisa ništavila, na nežnu ivicu njenog vrata, ramena, i opuštene ruke, koja u naletima očaja i nepodnošljive slabosti bljesne iz mraka želeći da se ostvari. Tu je a ne postoji. Gubi se osećaj sigurnosti, svet postaje manje pitak, san se jednim trzajem odvaja od stvarnosti. Nadam se da sam uspela sve to verno da vam dočaram!

Ukoliko vam se sviđa pesma, možete za nju glasati na top listi Gruvanja na RTV1 kao predlog br. 2.

Autor: Life Content
Foto: Life Content, Dražen Lovrić