Zamenik ombudsmana: „Zatvori prepuni i zapušteni“
Opšte uslove smeštaja u zatvorima ne možemo oceniti kao zadovoljavajuće, kaže za Danas Miloš Janković, zamenik zaštitnika građana.
„Najveći broj pritužbi zatvorenika odnosi se na pružanje zdravstvene zaštite. Zatvori su suočeni sa nedostatkom lekara i problemom u obezbeđivanju lekova i terapije“, kaže Miloš Janković.
„Lekarski pregledi po prijemu u zatvor su uglavnom paušalni, ne postoje jedinstveni protokoli, po pravilu se ne obavljaju periodični lekarski pregledi zatvorenika, niti lekari bolesne pregledaju svakodnevno. Uslovi za lečenje u stacionarima nisu zadovoljavajući“, rekao je Janković.
Prema njegovim rečima, poseban problem je što su u redovnom zatvorskom režimu osuđeni sa teškim mentalnim poremećajima, jer, kaže on, tu ne samo da ne postoje uslovi za njihovo lečenje i tretman već je to i problem sigurnosti kako za njih, tako i za njihovo okruženje, a ujedno predstavlja i neprimeren teret za osoblje.
„Najveći problem svih zatvora, kao i drugih ustanova „zatvorenog tipa“, upravo je u tome što su „zatvoreni“, odnosno nedostupni očima javnosti. Lica koja su u njima smeštena u vlasti su zatvorskih čuvara i u velikoj meri su zavisni od njihove volje. Zato ohrabruje to što su srpski zatvori, shodno važećim propisima, potpuno otvoreni za nadzore koje vrši zaštitnik građana postupajući po pritužbama zatvorenika, kao i za posete koje obavlja u okviru Nacionalnog mehanizma za prevenciju torture. U cilju unapređenja transparentnosti zatvora potrebno je intenzivirati aktivnosti nevladinih organizacija i drugih predstavnika civilnog sektora unutar zatvora, jer su one značajni indikatori položaja zatvorenika“, navodi Janković.
U srpskim zatvorima trenutno se nalazi oko 10.200 lica, dok je broj onih koji kazne izdržavaju na alternativni način izvan zatvora – radom u javnom interesu, uslovnom osudom sa zaštitnim nadzorom – 492, odnosno oko 4,8 odsto. Najveći broj osuđenika izdržava kaznu od tri do pet godina, dok kazne od 40 godina zatvora služi oko 70 osoba, a oko 80 između 20 i 40 godina zatvora. Inače, broj osuđenika je u novembru prošle godine smanjen za više od 1.000 i to zahvaljujući primeni Zakona o amnestiji.
Izvor: Danas
Foto: Sipa
