Svetski poznati pijanista Kemal Gekić: Muzika Bilje Krstić mi razgori srce

Priznati pijanista Kemal Gekić, koji radi kao predavač na Majami univerzitetu, važi za jednog od najboljih svetskih interpretatora muzike Franca Lista, pa je za beogradski koncert pripremio neka od njegovih originalnih dela, ali i transkripcije Alegrija, Mocarta, Verdija, Pačinija, Šuberta i Vagnera.

Biće to uzbudljivo veče za mene. Premijerno ću pokušati pred beogradskom publikom, da dočaram Listovu genijalnost pre svega u njegovim trankripcijama horova i čitavih orkestara. Biće to muzički kaleidoskop različitih muzičkih formi koje spaja virtuoznost“, kaže za Kemal Gekić.

Posle pet godina vraćate se u Beograd. Zašto je publika morala toliko da čeka na vaš nastup?

Bio sam zauzet koncertima i snimanjima različitih dela u drugim krajevima sveta. S druge strane, pojavljivanje pred beogradskom publikom svesno doziram. Trudim se da ne nastupam suviše često, tim više što je naša muzička sredina relativno mala i što je potrebno osloboditi mesta i za druge muzičare.
Gekić je rođen 1962. u Splitu, a diplomirao je 1982. na Akademiji umetnosti u Novom Sadu
Do kojih uzbudljivih otkrića ste došli proučavajući život i delo Franca Lista?

Moje višedecenijsko upoznavanje s njegovim životom i delima je rezultiralo jednom veoma kompleksnom slikom u kojoj je virtuoznost samo jedan mali deo. Osoba takvih karakteristika je zapravo jedan prirodan fenomen kojeg najbolje opisuje sanskritski termin “mahatma”, u prevodu “velika duša”. Njegova visokorazvijena spiritualnost ga je vodila prema osećanju dužnosti prema društvu i altruizmu, posebno u odnosu sa drugim muzičarima. U svojim kompozicijama je razvijao arhetipske teme, kao što je sukob dobra i zla, život i smrt, sudbinu kao neminovnost.

Treba umeti reći “ne” -Šta su bili najvažniji momenti kada ste stvarali karijeru u inostranstvu?

Najvažnije je umeti reći “ne” kada procenite da nema smisla ulaziti u neke projekte. Važno je biti otvoren za nove izazove i ideje. Nije lako ostati veran svojim idejama posebno kad ste izloženi raznim uticajima i pritiscima. Isto tako nije lako umetnički odrediti sebe u moru ideja, pravaca i sadržaja. Mnoge moje kolege nisu odoleli čarima Holivuda, filmske muzike ili dirigovanja.

Na koji način treba promovisati klasičnu muziku u eri tehnološke revolucije?

Treba prezentovati muziku putem najmodernijih elektronskih medija, striminga i daunlouda, internet radija i svih ostalih novih modusa koji će se tek pojaviti. Potrebno je pratiti tehnologiju u razvoju, koja će ostaviti traga na naše vreme. Osim toga, veoma je bitno ulagati u budućnost, stimulisati mlade izvođače da budu svoji, da otkriju u sebi svoje afinitete i talente i da budu hrabri u prezentovanju svojih ideja i motivisanju svoje publike. Umetnici ne treba da smatraju samo da njima društvo nešto duguje i da su u privilegovanom položaju, već treba da ulože u svoju profesiju. Talent ne daje samo privilegije već nameće i obaveze.

Koje savremene pijaniste posebno cenite i zbog čega?

Ima mnogo dobrih pijanista danas. Posebno cenim mog prijatelja Jorgea Luisa Pratsa, najpoznatijeg kubansko-špansko-američkog pijanistu, zbog njegovih izuzetnih kvaliteta – spontanosti, prirodnosti, izuzetnog zvuka i temperamenta. Više decenija sam pratio rad Kita Džereta, ne toliko u području klasične i barokne muzike, koliko u njegovoj jedinstvenoj veštini džez improvizacije. Nedavno sam ga gledao na koncertima u Njujorku, Majamiju i Tokiju.

A šta slušate u slobodno vreme?

Muziku Bilje Krstić. Ona mi uvek razgori srce.

Izvor i foto: Blic