U susret konferenciji „Food Talk 2014“! Duška Jovanić: Ćevapi su ispunili sve uslove za ulazak u Evropsku uniju!

Druga po redu konferencija „Food Talk 2014“ biće održana 5. juna na Salašu 137, kraj Novog Sada. Kompletan program konferencije možete pogledati OVDE, a moderatorka panela „Pogodi ko dolazi na večeru“, novinarka Duška Jovanić ispričala nam je jednu zanimljivu priču kao najavu onoga o čemu će biti reč na konferenciji:

„Dakle tako: Nominovana sam za učiteljicu gastronomskog bontona na FT panelu – “Pogodi ko dolazi na večeru”. Počinje čas kulinarskog (ne)morala.
– Je li plemenit? – upitala bi u svoje srećno vreme grofica de Šasterije, kada joj je bio predstavljen momak njene unuke. Tog momenta ga je podvrgla i svom čuvenom testu sa foie gras. Služavka je donela tanjir sa nekoliko kriški, koje je trebalo jesti viljuškom, a ne namazati na hleb, jer bi inače zauvek bio etiketiran kao deo plebsa.
Elegancija kojom je neprikosnoveni đavo Begbede opisao ovaj sveti čin, daje mi snagu da zaboravim na suštinsku dilemu gastronomske korektnosti: Šta jesti, a da te zbog toga ne grize savest? Kakve su prognoze da ti se svi organi raduju, a da to nisu oni reda i mira? Gde je Sigurna kafana za žrtve gastro murije?
Nema sumnje da će u budućnosti neke od naših fašističkih navika u jelu biti osuđene kao sramne, odvratne i neshvatljive. Slično onome što osetimo kada saznamo da su bogati stanovnici Pompeje s velikim guštom tamanili žirafe, a gurmani se u srednjem veku “sladili” čapljama.
Ipak je retorika subverzivne gastronomije dostigla vrhunac na guščijoj džigerici. Okrutno da odlepiš. A u isto vreme, ukusno da poludiš.
A sad – malo suočavanje sa još surovijom realnošću: Ima li smisla pobeći u hranu od ograničenja koja nameće nepravedni život? Još kako! Kuvarima pripadam i dušom i telom. Pomno ih pratim kao da su najljigavije sapunice. Samo, taj sočni i moćni žanr, nije uvek bio tako bezbedan. Spasenija Pata Marković, osim što je ostala upamćena kao najveća srpska kuvarica, je i jedina spisateljica na planeti čija je “Čitanka za domaćice” bila zabranjena, jer je u receptima ismejavala dinastiju Karađorđević.
Kako li su se tek završavali gangsterski gastro masakri, budući da je hrana igrala epohalnu ulogu u mafijaskoj istoriji? Bosovi su obično overavani pored šporeta, a hapšeni u maminoj kujni.
S retkim izuzecima. Naš Darko, u bebi plavom džemperu je prvog jutra u apsu tražio da na “panju” namaže paštetu. Koliko je koštao taj skromni doručak? Negde oko dvesta pedeset hiljada “bakova”, sa avionskim prevozom.
Ko kaže da nema demokratije? Dajte onda nešto sa roštilja.
Ćevapi su ionako ispunili sve uslove za ulazak u EU. Doduše, još uvek ih švercujemo ufalšovane u najlon kese – kao heroin. Da se ne ohlade“, kaže Duška Jovanić.

Autor: Life Content