Ana Ivanović: Nostalgiju lečim slušanjem domaće muzike i gledanjem naših filmova!

Teniserka Ana Ivanović skromnošću i lepotom nikoga ne ostavlja ravnodušnim, ali uprkos tome atraktivna Beograđanka neko vreme uživa u statusu slobodne devojke, usmeravajući svu svoju energiju isključivo na tenis. Dok željno iščekuje slobodne dane, kada će se uputiti na neku egzotičnu destinaciju i okrepiti za nove profesionalne izazove, Ivanovićeva svoje virtuelne prijatelje na društvenim mrežama redovno obaveštava o svakodnevnim aktivnostima. Među mnogobrojnim fotografijama sa teniskih terena našla se i jedna porodična, sa bratom Milošem, uz komentar da je on muškarac njenog života, čime je još jednom potvrdila koliko su bliski. U susret novim izazovima, talentovana teniserka za magazin „Hello!“ otkriva šta se krije iza sjajnih rezultata koje postiže sa svojim srpskim timom, trenerima Nemanjom Kontićem i Zlatkom Novkovićem. Sa njima joj smeh nikada ne manjka, kako na terenu tako i van njega, ne krijući da joj porazi izuzetno teško padaju. Kada se, uz to, javi i nostalgija za rodnim gradom, odlučno se hvata u koštac sa njom.

Ponekad deluje da se odlično zabavljate na terenu. Da li ste u tim trenucima zaista toliko opušteni u igri ili je to u vrhunskom sportu nemoguće?
– Uvek se trudim da igram bez pritiska, ali to je ponekad lakše reći nego uraditi. Nervoza je ponekad pozitivna, jer to znači da vam je veoma stalo do dobrog rezultata. Mislim da je u vrhunskom sportu nemoguće biti apsolutno opušten, ali vam samopouzdanje i pozitivno okruženje omogućava da donekle budete opušteni.

Nekoliko puta dobijali ste ponude za filmske uloge. Da li biste voleli da se uskoro oprobate u glumi?
– To bi bilo zabavno. Međutim, nisam sigurna koliko bih bila dobra u tome. Osim toga, do sada nikada nije bilo dovoljno vremena za tako nešto, jer i najmanja uloga zahteva nekoliko dana snimanja. Trenutno mi je tenis apsolutni prioritet, ali je sigurno da bih u budućnosti i to polje volela da „istražim“.

Veći deo godine provodite izvan Srbije i rodnog grada. Osećate li nostalgiju za Beogradom i šta u tim trenucima činite?
– Nostalgija je uvek prisutna, naročito kada su turneje preduge, a u isto vreme ste u suprotnoj vremenskoj zoni sa prijateljima i bliskim ljudima. Beograd je moj grad, za koji me vežu najlepše uspomene iz detinjstva i tu se uvek osećam sjajno. Nije uvek lako, ali slušanje domaće muzike ili gledanje naših filmova jedan je od mojih pouzdanih metoda za lečenje nostalgije.

Ostatak intervjua možete pročitati OVDE. 

Piše: Deana Đukić, Life Content