Nenad Jezdić: Vratiću rakiju na nivo škotskog viskija i francuskog konjaka!
Jezdić gaji voće na 15 hektara i pravi rakiju
Među učesnicima Sajma šljiva u Osečini nemalo iznenađenje bilo je kada se pojavio Valjevac Nenad Jezdić, popularni srpski glumac. A još veće je bilo kada je sa njima počeo da razgovara o gajenju i plasmanu „plavog blaga“. Jezdić je, naime, na 15 hektara svog gazdinstva u Zabrdici nadomak rodnog grada, uveliko ušao u svet proizvođača voća i rakije. "Gordost nam je najgora osobina, jer u Srbiji svi sve znaju o gajenju voća, preradi ili o rakiji. Kada sam u selo doterao dve mašine, od kojih jedna izbija košticu, a druga je pasira i odstranjuje loše primese, mnogi su na to gledali sa prilično podozrenja. Teško je taj odnos neprihvatanja novog promeniti kod tradicionalnog proizvođača, ali sam u ovaj posao ušao sa poukom da ako nešto hoćeš da promeniš, moraš poći od sebe" kaže Jezdić. Ti si u voćarstvo ušao iz ljubavi, a ne iz ekonomskog interesa? "Na jednom od prethodnih sajmova čuo sam čoveka koji kaže da od gajenja šljive nema koristi, već da to radi iz ljubavi. Bio sam pun predrasuda prema takvom stavu, a meni se upravo to dogodilo da poželim da na porodičnom imaju gajim voće, da mi bude reper za mnoge druge stvari u životu. Iz te ljubavi se i rodila namera da dam sve od sebe da naša šljiva bude u ravni sa škotskim viskijem, francuskim konjacima i drugim najkvalitetnijim pićima. Zar nam treba više od podatka da su na evropskim dvorovima najcenjenija pića bili francuski konjak, škotski malt viski i srpska šljivovica? Tom statusu šljive i rakije težim." Kao javna ličnost možeš da budeš u kampanji promocije šljive i rakije? "Ne da mogu, nego moram, i kao javna ličnost i kao proizvođač, otkupljivač i prerađivač. Ta kampanja šljivu i rakiju mora da izdigne na mesto koje joj pripada. Po broju zasada i stabala, mi smo među prvima u svetu, a po prinosu na 60 i nekom mestu."
Do tada, kao i na svakom prethodnom Sajmu, slušaćemo priče da je poljoprivreda naša šansa… "Siguran sam da bi Srbija, ovakva kakva jeste, mogla da bude jedna velika plantaža. Međutim, u selu vlada jedna kakofonija, jer na jednom kvadratnom kilometru ljudi gaje pšenicu, zob, kukuruz, jagodu, višnju… Dakle, potrebna je promena odnosa i seljaka i države, prema onome što je naše, što je originalno i provereno, što je početkom prošlog veka stizalo na tržište Engleske i Amerike."
Izvor: „Blic“
