Duško Pijetlović: Ovo je moja zlatna godina, privatno i poslovno
Zlatna medalja sa Evropskog prvenstva u Budimpešti, koju je sa saigračima srpske reprezentacije krajem jula stavio oko vrata, za vaterpolistu Duška Pijetlovića imala je poseban sjaj, jer ju je osvojio za sina Petra, koga je dobio dve nedelje ranije. Dok su njegovi saigrači putovali ka mađarskoj prestonici, Duško je ostao u Beogradu da dočeka prinovu. Vest da je postao otac prvo je podelio sa roditeljima, a potom i sa bratom Gojkom, koji je u tom trenutku sa reprezentacijom bio na putu za mađarsku prestonicu. Narednog dana Duško se pridružio nacionalnom timu, sa kojima je proslavio rođenje sina. Mada je bio prinuđen da se na neko vreme razdvoji od Petra, njegov dolazak na svet bio je motiv više da u vodi da sve od sebe. U trenutku kada je sa zlatnim delfinima stajao na pobedničkom postolju, misli su mu bile sa suprugom Marinom i njihovim tek rođenim sinom. Rođenje sina bilo je motiv više da pruži sve od sebe, a u trenutku kada je sa zlatnim delfinima stajao na pobedničkom postolju misli su mu bile sa suprugom Marinom i njihovim tek rođenim detetom.
U razgovoru za magazinu „Hello!“ dvadesetdevetogodišnji Novosađanin, sa stalnom adresom u Beogradu, govori o novoj životnoj ulozi i predivnim trenucima koje proživljava sa porodicom i ističe da mu je žao što nije prisustvovao rođenju svog prvenca. U iskrenom razgovoru Duško priznaje da sa Marinom priželjkuje veliku porodicu i da su izazovi roditeljstva za njega slatke muke.
Kako ste se osećali kada ste saznali da ste postali otac?
– Bio sam neopisivo srećan, teško je opisati taj osećaj. To je definitivno najlepša vest koju čovek može da dobije.
Da li ste prisustvovali porođaju?
– Nažalost, nisam, mada sam žarko želeo. Trebalo je da prisustvujem, ali nisam stigao, jer je porođaj brzo protekao. Voleo bih da sam bio uz suprugu i dočekao našeg mališana. Nadam se da ću sledeći put prisustvovati.
Dan posle rođenja deteta otputovali ste na prvenstvo. Da li vam je bilo teško ili ste samo imali dodatnu motivaciju?
– Moram da priznam da mi je bilo prilično teško što sam morao da putujem, pogotovu što sam znao da neću biti tu kada budu izlazili iz porodilišta. S druge strane, to me je dodatno motivisalo da sinu poklonim zlatnu medalju sa Evropskog prvenstva, što se i ostvarilo.
Pobeda u finalu “Evropskog prvenstva” protiv Mađara za vas je bila dupla sreća. Kako ste se osećali na pobedničkom postolju i o čemu ste razmišljali u tom momentu?
– Ovo je definitivno zlatna godina za mene, i privatno i poslovno, nisu mogle da mi se dese lepše stvari. Osećao sam se ispunjeno, kao najsrećniji čovek.
Ostatak intervjua možete pročitati OVDE.
Intervju: Deana Đukić, Life Content
Foto: Boško Karanović, Life Content
