Feljton o Danici Jovanović: Dobrotvori i Damenakademie
Danica Jovanovic na Damenakademie
Zahvaljujući preporuci Arkadija Varađanina, nastavnika, zaštitnika i prijatelja, direktora Više srpske devojačke škole u Novom Sadu, Danica Jovanović (1886–1914) je upoznala Danu Jovanović iz Velike Kikinde, jednu od osnivačica Ženske dobrotvorne zadruge u Rumi, iza koje je stajao sistem srpskih Ženskih dobrotvornih zadruga na teritoriji Austrougarske monarhije. Stekla je dobrotvorku spremnu da joj pruži novčanu pomoć tokom studija. Zahvalna, Danica Jovanović piše Varađaninu: “Da li ću Vas opravdati pred milostivom Jovanovićkom uverićete se” U Minhen je stigla 24. oktobra, vozom iz Beške, preko Novog Sada, Budimpešte i Beča, u društvu rođaka, studenta filozofije Lazara Šuvakovića iz Čortanovaca. Već 28. oktobra 1909. se javlja prijatelju Varađaninu razglednicom na kojoj se potpisuje kao „Danica Jovanović, učenica slik.“ i latinicom „Dan. Jovanović, stud. mal.“ U Udruženje umetnica (Münchner Künsterinnenverein), pod čijim je partonatom bila i Ženska slikarska akademija (Damenakademie), učlanila se 1. decembra 1909. godine, kao jedina Srpkinja. Članstvo u Udruženju (1909/10 – 1914/15) obezbeđivalo je Danici verifikaciju diplome od strane Kraljevske umetničke akademije, popuste pri plaćanju školarine, te učešće na izložbama nakon završetka školovanja, što je značilo izlazak na tržište i bolji plasman u prodaji radova.
Krajem te 1909. godine, njenu radost pomutila je iznenadna smrt patronke. Mada je već dobijala stipendiju Petrovaradinske imovne općine, koja je do kraja brinula o njenom školovanju, to nije bilo dovoljno za neophodne troškove. Opet zahvaljujući Varađaninu, Danica Jovanović ubrzo upoznaje Olgu Jovanović iz porodice Dunđerski, jednu od osnivačica Dobrotvorne zadruge Srpkinja Novosatkinja. S ponosom javlja da je prvu godinu studija završila kao jedna od najboljih učenica na akademiji. Dve godine po upisu na Akademiju piše Varađaninu: „Radim – i toliko sam već doterala, da sam primljena u kralj. Pinakoteci da kopiram. Jer koji se prijavi za kopiranje taj već mora biti stručnjak, taj mora biti potpuno spretan da bi kopiju verno izradio.“ Odnos prema Olgi Jovanović se vremenom pretvorio u brižno prijateljstvo koje će, kao i ono s Varađaninom, Danici i u najtežim trenucima, pomoći da istraje. Četvorogodišnja prepiska s Vrađaninom, koji se čitavu deceniju zalagao da Danica pohađa škole kakve je želela i ostvari svoje snove, upotpunila je sliku o njenom životu: o razmišljanjima i usavršavanju slikarskih veština, o planovima za putovanja, te želji da se po okončanju studija bavi pedagoškim i dobrotvornim radom. Želela je da znanjem podstakne napredak čitave zajednice i pokaže zahvalnost za dugogodišnju brigu svojih dobrotvora.
Danica Jovanovic – Crtež Arkadija Varađanina
Iako je krajem marta 1914. godine završila Žensku slikarsku akademiju i time stekla pravo da radi kao „nastavnica crtanja i malanja“, kao i titulu „akademska slikarka“, (koju je odmah stavila ispod kitnjastog potpisa), kao prva Srpkinja posle Katarine Ivanović, želela je da se u Minhenu zadrži još neko vreme. Cilj joj je bio da studira „kod dvojice vrlo poznatih profesora“. Ne zna se na koga je mislila, ali je svakako bila svesna praznina u svom umetničkom obrazovanju, kao i potrebe da iz ateljea izađe u prirodu, što nije bio deo programa Ženske slikarske akademije.
Iz Minhena Danica Jovanović odlazi u Bešku 2. avgusta 1914. godine.
Izložba Danica Jovanović (1886–1914) autorke dr Jasne Jovanov u Domu Vojske Srbije po prvi put beogradskoj publici otkriva opus jedne od najznačajnijih srpskih slikarki s početka 20. veka, kao i njen neobičan životni put, interesovanja i planove za budućnost.
Izložba će biti otvorena od 20. avgusta do 20. septembra.
Autor i foto: Life Content
