Neostvareni snovi: Sto godina od smrti Danice Jovanović

U petak 12. septembra 2014. godine navršava se sto godina od streljanja jedne od najznačajnijih srpskih slikarki s početka 20. veka, Danice Jovanović.

Danica Jovanović (1886–1914) napušta Minhen i pansion u Gerštrase 2. avgusta 1914. godine i odlazi u rodnu Bešku. Iza sebe ostavlja studentski život, minhenske galerije i muzeje, angažman u „Srbadiji“. Pred njom je budućnost akademske slikarke, kako je ponosno odmah počela da se potpisuje, kao prva srpkinja posle Katarine Ivanović kojoj je to pošlo za rukom. Odlazi u Beograd gde slika srušen savski most, temu koju nalazimo i kod Natalije Cvetković. Očigledno su nekadašnje učenice Bete Vukanović čak i u ratno vreme odlazile na savske obale da slikaju. Sa Arkadijem Varađaninom, prijateljem i mentorom, se poslednji put viđa u Novom Sadu, iako mu prvo šalje pismo iz Beške da neće doći. Varađanin je pokušao da je ubedi da ostane kod njega u vinogradu, ali se Danica odlučila za povratak u Bešku, jer je želela da isprati brata Milana na front. Ova njena odluka pokazala se sudbonosnom.

Uhapšena je 10. septembra u Beški dok je glavnom ulicom šetala s prijateljem Milanom Varićakom i protinom kćerkom. „Pored Milana, Dana je izgledala još lepša. Plava kao on, plavih krupnih očiju i dugih trepavica, odevena vrlo elegantno, u kostimu engleskog kroja i malom šeširu. Ispod ruke je nosila knjigu. Tu, na ulici, prišla im je grupa austrijskih vojnika i odvela ih bez ikakvog objašnjenja“. Dva dana kasnije streljana je u podnožju petrovaradinske tvrđave.

Njen prijatelj Živorad Nastasijević smatrao je da treba sačuvati njene poslednje trenutke u zemaljskom životu: crtežom je hteo da izrazi činjenicu kako smrt briše samo fizičko postojanje, ali ne može da uništi delo, ma kako ono bilo malobrojno i zaboravljeno. Danica Jovanović je grubo zaustavljena na početku karijere kojoj je toliko težila i za koju se borila, sačuvane su tek poneke želje u pismima: da do 1915. godine bude „gotova sa nekim svojim planovima – i onda, u ime Boga, izlažem,“ da putuje u Rim „gde je svaka stopa klasična“, London, možda Pariz, da pokaže ženama kad se vrati u domovinu kakve se šare upotrebljavaju na ćilimima…

Na štafelaju u rodnoj kući ostala je nedovršena kopija Rubensove Otmice Leukipovih kćeri…

Sahranjena je u zajedničku grobnicu na petrovaradinskom groblju. Na godišnjicu smrti, 12. septembra 1922. posmrtni ostaci Danice Jovanović i ostalih streljanih Beščana iz zajedničke grobnice preneti su u Bešku i sahranjeni u crkvenoj porti.

Na inicijativu Sokolskog društva iz Petrovaradina, uz prisustvo pravoslavnog episkopa Tihona i katoličkog biskupa dr Antonija Akšamovića i nekoliko hiljada prisutnih, 8. septembra 1934. godine osvećena je spomen-ploča na mestu gde je streljana Danica Jovanović. Posmrtni ostaci Danice Jovanović i ostalih Beščana streljanih 1914. godine preneti su 1942. godine iz crkvene porte Vavedenjske crkve na beščansko groblje gde i danas počivaju.

Izložba Danica Jovanović (1886–1914) autorke dr Jasne Jovanov u Domu Vojske Srbije po prvi put beogradskoj publici otkriva opus jedne od najznačajnijih srpskih slikarki s početka 20. veka, kao i njen neobičan životni put, interesovanja i planove za budućnost. Izložba će biti otvorena od 20. avgusta do 20. septembra.

Autor i foto: Life Content