Čuvajmo domaće: Srbija nije utočište za svetske kriminalce

Interpol je ocenio da srpska policija prednjači po rezultatima u međunarodnoj operativnoj policijskoj saradnji. To je MUP Srbije svrstalo među deset prvih policija u svetu, na listi najpoželjnijih za saradnju.

Predaja Cvetana Vasileva, jednog od najbogatijih Bugara srpskoj policiji tik pred hapšenje prošle nedelje, izazvala je pažnju javnosti, naročito bugarske, u kojoj je zavladala slična euforija kao svojevremeno u Srbiji prilikom privođenja Miroslava Miškovića, kojem je toku sudski proces zbog mahinacija sa putarskim preduzećima u vrednosti oko 20 miliona evra.

Bugarska je za Vasilevim raspisala Interpolovu poternicu zbog teške pronevere i on je trenutno u rukama srpskog pravosuđa – oduzet mu je pasoš, naređeno da ne napušta mesto boravka i da se obavezno javlja svaki dan policiji.

Ruskoj Federaciji je u novembru prošle godine iz Srbije izručen Ilja Gorjačev, koji je u Rusiji optužen za nekoliko ubistava, formiranje kriminalne grupe i ekstremističkog udruženja, kao i za nelegalnu trgovinu oružjem. Gorjačeva je srpska policija po ruskoj poternici uhapsila u maju prošle godine, a njegovi advokati tvrdili su da je optužba u Rusiji iskonstruisana iz političkih razloga.

Od početka ove godine na teritoriji Srbije uhapšeno je 112 osoba po međunarodnim Interpolovim poternicama. Među njima su i dva državljanina Velike Britanije i jedan Marokanac, članovi organizovane kriminalne grupe. Oni su uhapšeni krajem februara ove godine u Kragujevcu, u okviru koordinisane međunarodne akcije. Osumnjičeni su za prevare, pranje novca i trgovinu narkoticima.

Na poslednjoj Generalnoj skupštini Interpola u Kartageni u Kolumbiji ocenjeno je da srpska policija prednjači po rezultatima u međunarodnoj operativnoj policijskoj saradnji. To je MUP Srbije svrstalo među deset prvih policija u svetu, na listi najpoželjnijih za saradnju.

Ne želeći da govori o konkretnim slučajevima, Milan Dimitrijević, načelnik Uprave za međunarodnu operativnu policijsku saradnju MUP-a Srbije u okviru koje radi i Odeljenje Interpola, kaže da za sve begunce sa Interpolovih poternica važe ista pravila. Po njima postupa i Srbija, a propisuje ih Statut Interpola.

„U trenutku raspisivanja međunarodne poternice bilo koje države, članice Interpola imaju osnov za privođenje osobe. U Srbiji tog trenutka informaciju o poternici putem sistema MUP-a dobijaju granice. Međutim, da bi svaki policajac u Srbiji znao o čemu se radi, ova Uprava podatke o poternicama prosleđuje i nacionalnoj bazi podataka, u aplikaciju potrage. Policajac tokom rutinske provere može da konsultuje bazu da vidi da li je lice na potrazi”, objašnjava Dimitrijević.

Uhapšeni po crvenoj poternici se privodi nadležnom sudu, a istražni sudija postupa u skladu sa Evropskom konvencijom o ekstradiciji sa protokolima. Konkretno, sudija na osnovu podataka iz poternice sa svim obrazloženjima, koju mu dostavlja beogradski Interpol, procenjuje krivično delo i to po dva kriterijuma. Prvo, da li je ono propisano i prepoznato u našem zakonodavstvu.

„Ukoliko sudija ne prepoznaje krivično delo u našem zakonodavstvu, to je osnov da razmilja o drugom kriterijumu, koji je definisan trećim članom Statuta Interpola. On jasno glasi da je strogo zabranjena bilo kakva aktivnost ili intervencija u slučajevima koji imaju političku, vojnu, versku ili rasnu pozadinu. U tom slučaju sudija je merodavan da donese suverenu odluku i pusti uhapšenog na slobodu. Svaka država članica Interpola je suverena u donošenju odluka, isključivo se rukovodi svojim zakonom za svaki slučaj ponaosob”, napominje Dimitrijević.

O odluci sudije, kakva god da je ona, obaveštava se država koja je raspisala poternicu. Ona ima rok od 18 do 40 dana da dostavi neophodnu dokumentaciju zarad daljeg postupka ekstradicije. To su formalni zahtev za ekstradiciju uz materijal za utvrđivanje identiteta, optužnica ili krivična prijava uz pojašnjenje dela, rešenje o određivanju pritvora i sve to prevedeno na srpski jezik. U slučajevima određivanja ekstradiocionog pritvora, on ne može da traje duže od godinu dana i uračunava se u kaznu.

Kada dobije dokumentaciju, sudija daje svoje mišljenje i predlog Ministarstvu pravde. Konačnu odluku o izručenjeu donosi ministar pravde.

„Interpol je servis Ministarstva pravde. Akt o ekstradiciji je lični akt svakog ministra pravde. Kada on da saglasnost, sa državom koja potražuje osobu dogovaramo mesto i način da što diskretnije, bez narušavanja integriteta ekstradicije prebacimo osumnjičenog. Naša nadležnost prestaje onog trenutka kada lice bude ekstradirano državi koja ga traži. Bilo da je to na aerodromu ili nekoj od granica, ekstradicija ima svoje standarde. Ne postoji mnogo prostora za improvizaciju”, zaključuje Dimitrijević.

Izvor: Politika
Foto: Ilustracija