Izložba “Kompozicija II”: Istorijat čuvene Mondrijanove slike

“Kompozicija II” Pita Mondrijana nastala je u Parizu 1929, a samo dve godine kasnije stiže u naš Narodni muzej, čiji posetioci od danas mogu da je vide.

Čuvena slika u Beograd je stigla kao poklon Odbora za širenje holandske umetnosti u Jugoslaviji i kao jedina apstraktna slika među 42 dela savremenih holandskih umetnika koje su tom prilikom poklonjene.

„Slika iz Narodnog muzeja pripada tzv. klasičnoj fazi Mondrijanovog neoplasticizma, deo je serije u kojoj je centralna tema zasnovana na kvadratu okruženom pravougaonicima. Ipak slika iz Beograda izdvaja se jasnoćom i uravnoteženošću svoje kompozicije definisane rešetkom kojom dominiraju jasni i pravilni elementi. Slika poseduje originalni ram koji je Mondrijan osmislio bazirajući se na svojim teorijskim postulatima, koristeći tanke drvene lajsne obojene u belo koje je postavljao na poleđinu platna, postizao je utisak da slika stoji samostalno ispred rama, lišena svakog iluzionizma“, kaže Jelena Dergenc, koja je uz Simonu Ognjanović autorka izložbe „Pit Mondrijan. Slučaj Kompozicije II“.

“Kompozicija II“ i nastaje u najplodnijoj godini Mondrijanovog rada, „na izmaku decenije tokom koje se u potpunosti posvetio neoplasticizmu kao putu dostizanja apsolutne ravnoteže i kosmičke harmonije, što je smatrao osnovnim ciljem slikarstva“, dodaje kustos.

Prekid sa pojavnošću i definitivno okretanje čistoj apstrakciji dogodilo se kada se iz Pariza, pred sam početak Velikog rata, vratio u Holandiju. Grupu „De Stijl“ osniva 1917, a članovi tog pokreta radikalno odbacuju sve osim vertikale i horizontale, a paletu boja svode na tri osnovne boje i tri neboje.

„S potpunim posvećenjem neoplasticizmu dolazi do promena i na Mondrijanovom privatnom planu. Povukavši se iz društvenog života, on se prepustio ozbiljnom radu, obezbedivši sebi atmosferu potpune posvećenosti i izolacije. Postao je krajnje selektivan u onome što je želeo da se o njemu obznani. Uništio je svu svoju prepisku i dokumentaciju iz prethodnih godina“, kaže Dergenc.

Ukratko, Mondrijan je izgradio mit o sebi kao monahu umetnosti.

„Način na koji je osmislio svoj upadljivo sveden, asketski uređen atelje koji je ujedno bio i njegov životni prostor, predstavljao je izraz njegovih teorija i oličenje principa „De Stijla““, dodaje kustos.

Mondrijan (1872-1944) je bio slikar filozof, a principi neoplasticističkog slikarstva koje je formulisao postaće jedan od najosobenijih i najdoslednije sprovedenih izraza u istoriji moderne umetnosti.

„Iako je živeći u Parizu gotovo dvadeset godina postao jedan od najuticajnijih slikara apstrakcije, njegov ugled je bio ograničen na uzak krug umetnika, kolekcionara i intelektualaca koji su poštovali njegov rad. Prihvatanje njegovog stvaralaštva od strane zvaničnih institucija u tom perodu izostaje, a puno priznanje doživeo je tek tokom svoje poslednje faze rada, koja započinje preseljenjem u Njujork 1940. godine“, kaže Dergenc.

Tokom istraživanja autorke izložbe „Pit Mondrijan. Slučaj Kompozicije II”, Jelena Dergenc i Simona Ognjanović, uspele su da rasvetle mnoge muzeološke i umetničke kontekste u koje se ta slika periodično “uplitala” tokom nekoliko decenija.

Težište izložbe stoga predstavlja biografiju jedne slike koja je usled svoje slojevitosti učinila to delo bitnim akterom lokalne umetničke scene, a namera autorki je da se otvore pitanja uloge muzeja u stvaranju i legitimisanju vrednosti, značenja i umetničkih pozicija, kao i odnosa muzeja kao mesta proizvodnje memorije i žive umetničke produkcije.

“Kompozicija II” Pita Mondrijana (na slici) pažnju stručne javnosti privlači početkom pedesetih, kada se slika prvi put našla na stalnoj postavci (1952) Narodnog muzeja, koji se u istoriju upisuje kao jedan od prvih državnih muzeja koji je u svoju kolekciju uvrstio jedno apstraktno delo Mondrijana. Slika je bila na brojnim pozajmicama i izložbama u svetu, a naša publika nije imala priliku da je vidi od 1996.

Uz Mondrijanovo delo posetioci mogu da vide i radove (slike, instalacije, skulpture, dokumenta, fotografski zapisi..) devet domaćih umetnika: Gorana Đorđevića, Nikole Pilipovića, Aleksandra Dimitrijevića, Zorana Naskovskog, Jelice Radovanović, Dejana Anđelkovića, Dobrivoja Krgovića, Mrđana Bajića i Vesa Sovilja, kao i dva neautorizovana projekta. Radovi savremenih umetnika koji nisu sačuvani, predstavljeni su fotografskim zapisima i drugim dokumentarnim materijalom.

Izložba traje do 22. februara.

Izvor: Blic
Foto: Tanjug