Sergej Ćetković: Volim da putujem u inostranstvo, opušta me kad me ljudi ne prepoznaju
Na pres konferenciji koja je održana u jednom novosadskom restoranu povodom sada već tradicionalnih koncerta Sergeja Ćetkovića, bili smo u prilici da se družimo sa njim i malo porazgovaramo.
Kao i uvek Sergej nas je maksimalno ispoštovao i ugostio, uz šaljiv komentar jednog kolege novinara da se kod Sergeja uvek dobro jede.
Sa širokim osmehom, uz čašu vina, strpljivo je odgovorio na sva naša pitanja.
Na koji način se opuštate pre koncerta?
– Ovih dana i nemam vremena za opuštanje, mada smo pre neki dan imali lep after parti posle koncerata u Sava centru, čisto da damo sebi malo oduška.
Koliko vam deca pomažu da se opustite od obaveza i oslobodite od stresa?
– Ništa ne može da opusti i razonodi čoveka kao deca. Oni su kao mali generatori pozitivne energije, ma koliko bio umoran deca me razonode. Trenuci mira i sreće i jesu trenuci provedeni sa porodicom.
Koliko vam supruga pruža podršku u poslu kojim se bavite ?
– Da nemam punu podršku porodice ništa od ovoga ne bi imalo smisla. Porodica je tu u dobrim i lošim danima kao podrška ali i kao dobronamerna kritika.
Na koncertu vašeg kolege Vlada Georgieva imali smo priliku da prisustvujemo činu prosidbe, kod vas na koncertima se to takođe često dešava ?
– Da. Treba biti hrabar i izaći pred toliko ljudi, te uraditi tako veliku i važnu stvar. To su lepi momenti. Bilo je i situacija kada su devojke prosile momke.
Čini se da je pesma „Pogledi u tami“ omiljena publici, šta mislite zašto?
– Ja drugačije gledam na svoje pesme. Doživljavam ih na svoj način. Drago mi je što se ljudi pronalaze u mojim pesmama i što ih rado slušaju.
Drugi vas smatraju zvezdom. Da li vi sebe smatrate zvezdom?
– Ne volim takve epitete. Volim kada ljudi prepoznaju moj trud i činjenicu da sam tu zbog muzike, a ne zbog nekih drugih sporednih stvari. Ne dižem sebe do zvezda. Ja sam ono što jesam, stojim čvrsto na zemlji, iako ta popularnost zna dati krila, pa ljudi sebi dozvole svakakve stvari, ali dobro sve je za ljude.
Zaista se vidi da čvrsto stojite na zemlji.
– Pa jesam malo viši, ali stojim još uvek. ( Smeh )
Da li vam se dešava da vas ljudi ne prepoznaju?
– Da, ali kada sam u inostranstvu. Upravo zbog toga volim da putujem, opušteniji sam. Naravno, uvek vodim računa o ponašanju, ali volim kada nisam predmet zagledanja i ogovaranja. Tako se nekada opustim u šopingu, mnogo volim cipele da kupujem, pa sam najčešće u buticima cipela.
Da se vratimo na koncert. Hoćete nam otkriti kojom pesmom počinjete?
– Ne (smeh).
Hoćete nam bar otkriti da li imate goste na koncertu?
– Ni to vam neću reći. Često se u publici nađu odlični gosti. Mogu Vam obećati jedino dobar provod.
Kažu da ćete napraviti uspeh kao Zdravko Čolić , kakvo mišljenje imate o njemu ?
– Zdravko je pre svega dobar čovjek, on je naša, slobodno mogu reći zvezda. On je nešto najveće što je ostalo iz bivše Jugoslavije. O Zdravku zaista mogu reći samo reči hvale.
Imate li nešto da poručite Novosađanima koji će doći na vaš koncert ?
– Dođite da se provedemo i zajedno pevamo. Prošli put je bilo dobro, ovaj će put biti još bolje.
Uz kafu kroz razgovor otkrio nam je i da voli italijansku muziku, da trenutno uživa čitajući knjige Ljiljane Habjanović Đurović i u stilu njegove poslednje pesme poručio – nije kraj.
Autor i foto: Ivana Knežević, Life Content
