„The Economist: Svet u 2015.“! Tomislav Mićović: Niže cene goriva doprinele bi razvoju tržišta

Konferencija „The Economist: Svet u 2015“ koju Color Press Grupa organizuje povodom izlaska istoimenog godišnjeg izdanja londonskog „The Economista“ okupiće 18. decembra u Hotelu Metropol Palace najuticajnije diplomate u Beogradu. Događaju će prisustvovati i Tomislav Mićović, generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije (UNKS). UNKS od 2010. godine okuplja sve relevantne kompanije na tržištu Srbije: OMV Srbija, MOL Serbia, Lukoil Srbija, EKO Serbia, Petrobart, Naftachem, Standard gas, Euro gas – Euro petrol i Igmin petrol i NIS a.d. u statusu posmatrača.Popričali smo sa Mićovićem o trenutno aktuelnim temama iz ove oblasti.

Kako će se prema vašem mišljenju najnoviji razvoj događaja oko „Južnog toka“ odraziti na ekonomsku stabilnost Srbije?
– Da bi raspravu o Južnom toku dobila pun smisao, trebalo bi proširiti okvir koji se posmatra. Šta je ono što pouzdano znamo?! A to je sledeće:
* Da u narednih 20 godina očekujemo ekonomski rast i razvoj čitavog društva.
* Da če taj rast pratiti povećani zahtevi za energijom.
* Da Srbija nema dovoljno sopstvenog energetskog potencijala da u potpunosti zadovolji rastuću tražnju.
* Da kroz postojeći gasovodni sistem može da se transportuje tri puta više gasa od današnje potrošnje, a povezivanjem neuporedije jeftinijim gasovodom sa Bugarskom, da se dobije i alternativni pravac snabdevanja.
* Da najveći energetski resursi Srbije leže u današnjem veoma neefikasnom načinu njenog korišćenja i biomasi. I da bismo povećanjem energetske efikasnosti i ozbiljnijom zastupljenošću biomase u energetskom bilansu Srbije, mogli da zadovoljimo najmanje petogodišnji ubrzani rast ekonomije.

– Pa zašto onda toliko želimo Juži tok, u čemu je interes Srbije? Kratkoročni cilj je bio vezan za otvaranje jednog velikog gradilišta i svih prihoda koje ono nosi, a dugoročni cilj je bio da se obezbedi stalan prihod od tranzitnih taksi i da se instalira cev, a naročito ventil u našem dvorištu, kako bismo ojačali regionalni uticaj Srbije.

– Postoje veoma suprostavljeni stavovi oko realnosti ovih ciljeva, jedni misle da brzinu i kvalitet gradnje ovakvih instalacija mi ne možemo da obezbedimo, tako da bi domaće firme bile angažovane samo za najjednostavnije radove, a drugi misle da je ovo prilika da se investira (čime?) u tehnološko osavremenjivanje domaće operative. Po svemu sudeći, sigurni prihodi domaćih firmi su mogli da potiču od pripreme toplih i hladnih napitaka, pa negde do rovokopačkih radova, za ostalo bismo morali teškom mukom da se izborimo na tenderskom portalu investitora. Iskustvo kapitalnih investicija iz poslednjih desetak godina nam ne uliva optimizam. Ako je dobro preneta informacija u medijima, Srbija je trebalo da dobije jedinstvenu mogućnost da trasu gasovoda preko svoje teritorije gradi tuđim novcem, uz takođe jedinstvenu mogućnost da tako uložen novac vraća ustupanjem tranzitne takse. Tako bi se dostizanje primarnog dugoročnog cilja, ostvarivanje prihoda od tranzita gasa, pomerilo za neizvestan broj godina. Neizvestan, jer niti znate vrednost radova, niti ugovorenu cenu tranzita, niti količinu transportovanog gasa. Morate priznati da su tri nepoznate za jednu jednačinu previše rizične.

– Smatram da je vredelo da se podsetimo ovih činjenica, kako bismo manje oplakivali odustajanje od projekta Južni tok i kako bismo se napokon posvetili ne samo izradi energetske strategije, već njenom hitnom sprovođenju. U prvi plan bi trebalo staviti povećanje energetske samostalnosti, a zatim i dostupnosti što većeg broja potencijalnih izvora energije, a ne pravaca snabdevanja, što je maksimum koji možemo da učinimo na povećanju energetske stabilnosti.

U kom pravcu će se prema vašim očekivanjima kretati cene nafte i drugih energenata u 2015. godini?
– Ovako velike amplitude cena sirove nafte nisu tako česte, ali daleko od toga da se nisu do sada dešavale. Što direktno, što posredno cana nafte utiče i na cenu drugih energenata. Tako su u nekoliko navrata visoke cene nafte bile pokretač korišćenja obnovljivih izvora energije, da bi ubrzo zatim niske cene usporavale razvoj ili čak potpuno zaustavljale njihovo korišćenje. S obzirom na specifičnost funkcionisanja tržišta prirodnog gasa njegova cena se veoma često indeksira cenom sirove nafte i pojedinih derivate nafte.

– Oduvek su na cenu sirove nafte više uticale političke tenzije i tržišne špekulacije nego ekonomske zakonitosti, zato se odgovor na ovo pitanje mora potražiti na međunarodnoj političkoj sceni. Što se samog tržišta nafte tiče, niske cene nafte najpre će dovesti u pitanje isplativost eksploatacije i novih istraživanja u složenim prirodnim uslovima, kao što su recimo zone u blizini polarnog kruga i severnog mora, ili dobijanja derivate nafte postupkom „Gas to Liquid“. To je davno poznata tehnologija proizvodnje benzina i dizela iz prirodnog gasa ili drugih gasovitih ugljovodonika, koja je poslednjih godina doživela ekspanziu u SAD kao posledica naglog rasta proizvodnje jeftinog prirodnog gasa iz gasnih škriljaca. Procena je da će najduži dah, bar što se ekonomskih parametara tiče, imati izvori nafte u Bliskoistočnom i Kaspisjskom regionu, i da jedini na duži rok mogu da izdrže niže cene od ovih. Ali, naravno da postoji ali, otvara se pitanje nedostajućih količina koje neminovno podiže cene na viši nivo.

Šta država može da učini kako bi se olakšalo poslovanje naftnih kompanija u Srbiji?
– Složićemo se da bi niže cene goriva doprinele povećanju prometa, a samim tim i razvoju tržišta. Niže cene goriva bi doprinele povećanju konkurentnosti domaće privrede i podizanju standard građana. Bila bi podstaknuta tržišna konkurencija, što bi kompanije primoralo na povećanje efikasnosti svog poslovanja i samim tim daljeg smanjenja cena.

– Država može da učini mnogo toga, a pre svega da eliminiše nepotrebna opterećenja poslovanja u ovom važnom segment tržišta energije! U maloprodajnoj ceni recimo benzina 52% je državno zahvatanje kroz akcizu, PDV i naknadu za formiranje obaveznih rezervi (u ceni dizela državni deo je 48 %.), ali ne treba zaboraviti da se i iz preostalog dela cene, pored svih troškova poslovanja od istraživanja i proizvodnje nafte i derivate nafte do benzinske stanice, takođe pokrivaju određeni troškovi koji su posledica državne regulative. Kada je država rešila da uvede red na tržište nafte i derivata nafte, propisala je zahtevne Minimalne rezervoarske kapacitete, koje veleprodavci moraju da imaju, bez obzira da li su im zaista potrebni, što predstavlja nepotrebno opterećenje. Zatim, odlučeno je da se u obračunu sa nelegalnom trgovinom, gorivo u Srbiji markira, a da taj trošak snose proizvođači, odnosno uvoznici goriva, eto novog opterećenja. U periodu usklađivanja nacionalne regulative sa pravnim tekovinama EU očekuje nas uvođenje obaveze namešavanja biogoriva, zatim obaveze raspolaganja operativnim rezervama goriva, obaveze sprovođenja nacionalnog programa monitoring goriva i obaveza ugradnje fiskalnog sistema nadzora. Pogađate sve će to opteretiti cenu goriva.

– Rast državnog zahvatanja u ceni benzina dizela i autogasa direktno podiže njihovu cenu, što izaziva domino efekat, više cene smanjuju potrošnju ovih energenata, po pravilu utiču na rast cena drugih proizvoda i usluga, a kao posledica svega toga dolazi i do rasta inflacije, pa umesto povećanja može zapravo doći do realnog smanjenja priliva u državnu kasu. Zato bi trebalo nadležni dobro da promisle, kakvo će biti kumulativno dejstvo, već povučenih i budućih poteza i uzimajući u obzir stanje naše ekonomije i kupovne moći građana, preispitaju odluku o povećanju akciza koje nas očekuje prvog januara.

Detaljni program konferencije i upustva za prijavu nalaze se na adresi: http://www.color.rs/svetu2015/

Autor: Life Content