Siniša Mihajlović: Vodio bih „orlove“ ili Zvezdu!

Legendarni igrač Vojvodine, Crvene zvezde, Intera, Lacija, Rome, a sada fudbalski trener, Siniša Mihajlović, javno je priznao da bi voleo da sedne na klupu tima sa „Marakane“ ili fudbalske reprezentacije. Međutim, ni on sam ne zna kada bi to moglo da se dogodi.
„Spekulacije su da me je neko iz Saveza kontaktirao do sada. Međutim, ukoliko me pozovu na razgovor, naravno da ću se odazvati. To je normalno i kulturno. Ipak, niko ne radi za džabe. Što se mene tiče, ne krijem da bih jednog dana voleo da budem trener Zvezde ili reprezentacije, ali to može da bude za mesec dana, dva, kasnije… Jedno je sigurno, dobro bi bilo da se bivši asovi počnu vraćati u srpski fudbal, ali pre toga bi trebalo da se poklope neke stvari“, iskren je bio Miha na početku razgovora u emisiji „Veče sa Ivanom Ivanovićem“.
Dakle, Miha je i dalje ostao zagonetan po pitanju dolaska na mesto šefa stručnog štaba „orlova“, ali nas je zato podsetio na svoje briljantne igračke dane i anegdote iz reprezentacije.
„Bila su to lepa vremena. Ipak, nije nam se dalo da postignemo neki značajan rezultat, iako smo bili mnogo jaki, pogotovo početkom 90-ih. Neka od prijateljstava koja su tad nastala nikada se neće raskinuti. Recimo, Dejan Stanković i ja smo sada kumovi, a sećam se kada je on tek obukao plavi dres, pa sedimo u karantinu, ja pušim, a on udiše dim koji ja izbacim. Ne sme od mene da zapali… Tek posle deset dana me je pitao: „Ćale, mogu li i ja da povučem?“, kroz smeh će Miha.
A potom se „levonogi bombarder“ osvrnuo na sećanja vezana za Zvezdu sa kojom je osvojio KEŠ 1991.
„Ja sam u Zvezdi bio na probi sa 16 godina. Tada smo igrali protiv Rada prijateljsku, pobedili smo 5:0, a ja sam dao dva gola. Međutim, rečeno mi je da nisam zadovoljio. Posle četiri godine platili su Vojvodini milion nemačkih maraka za mene. Nedugo zatim sam poželeo da napustim fudbal. Protiv Dinama iz Drezdena pun stadion. Mi izlazimo iz tunela, a ono eksplozija na tribinama od pesme, urlika, aplauza… Ne smem da dignem glavu! Pogledam levo – pune tribine, desno – krcate. Pomislim: „Koji me k…c terao da dođem ovde“, našalio se na kraju čovek koji je u istoriji italijanske Serije A postigao najviše golova iz slobodnih udaraca.
Da bi postao jedan od najboljih izvođač „slobodnjaka“ na svetu, Miha je morao mnogo da radi.
„Svako jutro ustanem u sedam sati i napolje pa šutiraj po ceo dan preko ograde, koja je bila živi zid. Gol je bila garaža, pa kada se lopta odbije od „živog zida“, ja ponovo. I tako do uveče. 
Mihajlović više ne ide u rodno Borovo…
„Poslednji put sam bio 1991. ili 1992. godine. Jedva sam našao zgarište od kuće, jer je sve bilo sravnjeno u ratu. Dok me deminer vodio stazicama koje su bezbedne, plakao sam. Zbog toga tamo više ne idem“, otkriva Miha.

Izvor: Alo!