Motivisala ga očeva bolest: Stefan Velja o svom patentu „tromb gardu“
Stefan Velja, maturant gimnazije “Jovan Jovanović Zmaj” u Novom Sadu, jedva da je dostigao punoletstvo, a već je postao vlasnik zlatne medalje na Svetskom salonu pronalazaka, istraživanja i novih tehnologija “Eureka 2014“ u Briselu, ordena Kraljevine Belgije za nauku, nagrade rumunskog ministarstva za razvoj i inovacije i zlatne plakete moskovskog Instituta za inovacije. Sva ova prestižna priznanja ovom osamnaestogodišnjaku su dodeljena za njegov patent “tromb gard” koji ima mogućnost da fizički zaustavi tromb i preko signala pošalje poruku da se on dalje hemijski razloži.
Osim na festivalu pronalazaka u Briselu, ovaj gimnazijalac je ranije nastupio na naučnom takmičenju srednjoškolaca u Južnoj Africi, gde je sa svojom ekipom osvojio treće mesto, dok je na svetskom Majkrosoftovom takmičenju naučnika sa timom poneo kući srebrnu medalju.
Stefan je od malih nogu pokazao svoju ljubav ka nauci i učenju. Sa samo tri godine je naučio da čita i od tada je razvio veliko interesovanje za knjige. Kao i svako dete mnogim pitanjima je umarao svoje roditelje, ali i , kako sam kaže u šali, terao goste od kuće. Motivaciju za učenje pronašao je među vršnjacima sličnim njemu. Sedmi i osmi razred osnovne je završio u Jovinoj gimnaziji, a po inerciji je u njoj nastavio svoje školovanje. Iako je njegovo obrazovanje usmereno na matematiku i fiziku, patent po kome se ovaj srednjoškolac proslavio je iz polja medicine. Kako je došao na ideju da stvori “tromb gard”, ali i o njegovim planovima, razgovarali smo sa Stefanom.
Kako si došao na ideju da stvoriš „tromb gard“?
Razredna mi je predložila da se prijavim na jedan naučni kamp u Finskoj u blizini Helsinkija. Meni se dopalo to što sam video i pročitao na njihovom sajtu i rešio sam da je poslušam. Kad sam prošao u uži krug rekli su mi da pošaljem neke svoje predloge za potencijalne projekte. Razmišljajući o njima i razgovarajući sa roditeljima o trombu koji je moj otac ranije imao, pojavila mi se ideja za ovaj patent koji danas smatram lepom slučajnošću. Izabran sam da idem u kamp i tamo sam proveo sedam dana. Upoznao sam mnogo dobrih, talentovanih ljudi otvorenih za razmišljanje. I dan danas se čujem i družim sa jednim momkom iz Argentine.
Ostatak intervjua pročitajte OVDE
