Meso je okej: Evo zašto antiproteinske kampanje traće vaše vreme

Svi smo čuli da će nas jedenje mesa odvesti u grob. Čak i čuveni svetski mediji, kao što je Njujork tajms, vode žestoku antiproteinsku kampanju, ali osnove humane biologije ostaju iste – ljudi mogu da se hrane raznovrsno bez obzira šta ko mislio ili napisao.

Naime, na stranicama Njujork tajmsa dr Orniš tvrdi da će nam konzumiranje proteina i masti iz životinskih proizvoda prekratiti život. Zvuči provokativno? Zaista jeste. Cela dva dana ovo je bio najčitaniji tekst, plus je šerovan neverovatno mnogo puta na društvenim mrežama.

Ali ono što ne znate jeste da se taj doktor Orniš bori za ovu svoju zlokobnu tvdnju već decenijama. Njegova knjiga o dijeti, izdata devedesetih godina prošlog veka, verovatno je najuticajnije i najprodvnije delo na tu temu. Naime, njegova dijeta je zasnovana na sprečavanju bolesti srca, uz promociju niskokalorične ishrane zasnovane na biljkama.

Iako je ta ideja zastarela tokom poslednje decenije, sada dobija ogromnu pažju. Da li možda ovaj doktor ima neke nove dokaze koji će nas zauvek odvratiti od konzumiranja životinskih proizvoda?

Da počnemo od slučaja protiv mesa:

Studija iz 2012. koja se nalazi u arhivi interne medicine, u kombinaciji sa još dva velika istraživanja koja se sporovode danas, tvrdi da oni koji jedu uglavnom crveno meso imaju veće šanse da umru od bilo kog uzroka, u poređenju sa onima koji ga manje jedu.

Prava opasnost je izgleda povezana sa obrađenim mesom. Istraživanje koje je trajalo 28 godina pokazalo je da oni koji jedu obrađeno meso, kao što su slanina i kobasice, jesu u 20 odsto većoj opasnosti da umru tokom tog perioda (od bilo kog uzroka) nego oni koji su jeli minimalnu količinu ili uopšte nisu jeli te proizvode.

Autori istraživanja kažu da su bolji izbor riba, živina, orašasti plodovi, mahunarke i mlečni proizvodi s niskim procentom masti. Primetićete da su tri od ovih navedenih namirnica životinjskog porekla, ali njih dr Orniš smatra bezopasnim.

Dakle, šta to nije u redu s govedinom?

Istraživači problema sa gojaznošću, dr Stiven Gajent, izjavio je nedavno da moć proteina dolazi iz činjenice da oni ubrzavaju sve. Unošenje više proteima ubrzava metabolizam i kada vam oni pomognu da izgradite mišiće tokom vremena, to još više ubrzava vaš metabolizam.

Sve to je odlično ako vam je cilj da izgledate, krećete se i osećate bolje. I zar ima nekoga ko ne želi više mišića, a manje masti?

Jedini problem koji dr Gajent ističe jeste to što veći unos proteina raspaljuje sve procese, to jest ubrzava starenje na svim ćelijskim nivoima. To, u teoriji, može da dovede do problema sa zdravljem. Kao da menjate benefite koje dobijete sada za dužinu i kvalitet života u narednim decenijama.

Međutim, tu je primećena jedna kontradiktornost. Ako životinjski proteini ubrzavaju starenje, zašto onda nema takvog rizika kad je reč o jedenju ribe, živine ili mlečnih proizvoda? Vežbanje takođe ubrzava metabolizam, pa postoje brojni dokazi da ljudi koji su u najboljoj formi žive najduže sa najmanje zdravstvenih problema.

To nas dovodi do najvećeg problema sa antiproteinskom kampanjom dr Orniša: svako ko je izgubio kilograme i nije ih ponovo nabacio reći će vam da najuspešnija dijeta zahteva mnogo više od liste namirnica.

S druge strane, studija o gubitku kilograma, objavljena u žurnalu Američke medicinske asocijacije 2007. godine, pokopala je dr Orniševu dijetu uporedivši je sa suprotnim režimom ishrane koji uključuje nizak unos ugljenih hidrata (Atkinskova dijeta), i još dve: Zone (40 odsto ugljenih hidrata, 30 odsto masti, 30 odsto proteina) i LEARN dijeta sa niskim unosom masti koja je u to vreme bila bazirana na državnim standardima.

Pokazalo se da je Atkins radio malo bolje od drugih. Ispitanici su gubili prosečno 4,5 kilograma za 12 meseci, dok je Ornišova dijeta bila najgora. Ispitanici su gubili manje od 2,5 koliograma čak iako su jeli najmanje kalorija od svih ostalih.

Ali najvažnije otkriće studije bilo nije imalo nikake veze s kilažom. Naime, niko nije mogao da se drži plana dijete. Do kraja istraživanja Orniševa grupa je unosila 30 odsto kalorija iz masti, što je tri puta više nego što je preporučljivo. Atkinsovi ispitanici su unosili 35 kalorija iz ugljenih hidrata, skoro utrostručivši svoj cilj od 50 grama dnevno.

I, šta mislite, da li meso baš toliki krivac za sve?